Reading Time: 10 minutes

Analiza Kurir.rs rubrike Politika pokazuje kako se dva retorička okvira — „Blokaderi/Haos” i „Vučić/Stabilnost” — mogu pratiti kao dnevne vremenske serije.

„Gde ja stadoh — ti ćeš poći!”
„Što ne mogoh — ti ćeš moći!”
„Kud ja nisam — ti ćeš doći!”
„Što ja počeh — ti produži!”
„Još smo dužni — ti oduži!”
(Svetli grobovi – Čika Jova Zmaj)

Polazna inspiracija za ovaj četvorodelni serijal bila je objava BIRODI-ja o upotrebi izraza „blokader” i srodnih reči, u kojoj je ukazano da taj izraz ima obeležja koordinisane medijske kampanje etiketiranja. Prema izveštaju koji je preneo Danas, BIRODI je prikazao ukupne brojeve pominjanja kroz više medijskih prostora, portale, kablovski prostor, jutarnje i političke emisije, TV dnevnike, Skupštinu i obraćanja predsednika, pri čemu su kao značajni nosioci pomenuti i portali Informer, Kurir, Novosti i Alo.

Ovaj serijal nastavlja se na tu ideju, ali je metodološki sužava i produbljuje: umesto poređenja više medija kroz ukupne zbirne brojeve, ovde se fokusiramo na jedan portal i jednu rubriku, Kurir.rs, sekcija Politika, i analiziramo ne samo ukupne brojeve, već i dnevne vremenske obrasce, broj članaka, saturaciju, potperiode, izborne prozore i modele za brojačke vremenske serije (engl. count time series).

1. Zašto su reči važne u izbornim kampanjama

U izbornoj kampanji ne takmiče se samo stranke, kandidati, programi i organizacione mašinerije. Takmiče se i reči. One određuju kako se politički akteri predstavljaju, kako se protivnici označavaju, koje se emocije bude kod publike i koji se okvir tumačenja nameće javnosti. Jedna reč sama po sebi ne mora značiti mnogo. Međutim, kada se ista reč ili ista grupa reči ponavlja iz dana u dan, u istom političkom kontekstu, ona prestaje da bude samo jezički detalj i postaje signal kampanje.

Statistička analiza takvih signala ne počinje od tvrdnje da znamo nečiju nameru. Ona počinje od mnogo skromnijeg pitanja: koliko često se određeni izrazi pojavljuju, kada se pojavljuju, da li se njihova upotreba pojačava oko važnih izbornih datuma i da li se različiti politički okviri kreću zajedno ili odvojeno. To je važna razlika. Cilj ovakve analize nije da iz samih brojeva izvede zaključak o uredničkoj nameri, koordinaciji ili uticaju na birače. Cilj je da se javni jezik izborne kampanje učini merljivim, proverljivim i otvorenim za raspravu.

U ovom serijalu posmatramo jedan konkretan primer: dnevnu upotrebu dve grupe politički značajnih izraza u rubrici Politika portala Kurir.rs, u periodu od 1. januara do 24. maja 2026. godine. Prva grupa izraza vezana je za reči „Blokaderi” i „Haos”, uključujući njihove varijacije. Druga grupa vezana je za reči „Vučić” i „Stabilnost”, takođe uključujući relevantne varijacije. Ove dve grupe nisu izabrane slučajno. One predstavljaju dva različita retorička okvira: jedan koji opozicione ili protestne aktere može povezivati sa blokadom, neredom i haosom, i drugi koji vlast ili predsednika može povezivati sa stabilnošću, redom i kontinuitetom.

Statistički rezultat koji stoji iza ovog uvoda jednostavan je, ali važan: ove reči se ne posmatraju kao izolovani citati, već kao dnevne brojačke vremenske serije. To znači da za svaki dan imamo broj pojavljivanja određene grupe termina. Takav pristup omogućava da se politički jezik ne analizira samo impresijama, već i vremenskim obrascima.

Prvi grafikon u ovom serijalu treba čitati kao mapu terena. On ne dokazuje sam po sebi ni nameru, ni koordinaciju, ni efekat na birače. Ali pokazuje kada se određeni politički okviri pojačavaju i gde se nalaze dani koji zaslužuju dodatnu pažnju. Upravo zato brojanje reči u izbornoj kampanji ima smisla: ono ne zamenjuje političku analizu, već joj daje čvršću empirijsku osnovu.

2. Dva retorička okvira: „Blokaderi AND Haos” i „Vučić AND Stabilnost”

Svaka izborna kampanja proizvodi određene slike političke stvarnosti. Jedna od najčešćih strategija jeste da se protivnik predstavi kao izvor rizika, nereda ili opasnosti, dok se sopstvena strana predstavlja kao garant reda, sigurnosti i stabilnosti. U tom smislu, parovi izraza koje ovde pratimo imaju jasnu analitičku logiku.

Logički operator AND znači da se članak računa samo ako se u njemu pojavljuju oba izabrana pojma, dok OR znači da se članak računa ako se pojavi barem jedan od izabranih pojmova.

Prva grupa, „Blokaderi AND Haos”, obuhvata reči koje mogu funkcionisati kao negativni ili delegitimizujući okvir. U političkom jeziku savremene Srbije, izraz „blokaderi” ne označava samo neutralno učesnike blokade. U određenim medijskim i političkim kontekstima on može nositi negativnu konotaciju: sugerisati opstrukciju, pritisak, nered ili neodgovornost. Kada se tome doda reč „haos” i njene varijacije, dobija se okvir u kojem se politički protivnici ili protestni akteri mogu prikazivati kao oni koji proizvode nestabilnost.

Druga grupa, „Vučić AND Stabilnost”, obuhvata reči koje funkcionišu drugačije. One ne opisuju protivnika, već grade pozitivan okvir oko vlasti, predsednika ili vladajuće političke strane. Stabilnost je u političkoj komunikaciji snažna reč, jer ne označava samo odsustvo krize. Ona priziva red, predvidljivost, kontrolu situacije i zaštitu od neizvesnosti. Kada se u javnom diskursu „haos” i „stabilnost” pojavljuju kao suprotstavljeni pojmovi, onda se politička scena ne predstavlja samo kao takmičenje različitih programa, već kao izbor između rizika i sigurnosti.

Važno je naglasiti da ova analiza ne tvrdi unapred da su ti okviri namerno konstruisani ili centralno koordinisani. Statistika to sama ne može pokazati. Ona može pokazati samo koliko često se ti okviri pojavljuju, kako se njihova upotreba menja kroz vreme i da li su promene vremenski povezane sa ključnim izbornim događajima.

U ovom prvom delu serijala zato postavljamo osnovu: reči tretiramo kao merljive tragove političke komunikacije. U narednim delovima pitaćemo da li je jedan okvir bio učestaliji, da li je drugi bio eksplozivniji, da li su se pojačavali u istim ili različitim periodima i šta takvi obrasci mogu da znače za razumevanje izbornog medijskog ambijenta.

Statistički gledano, ovde ne merimo „istinitost” ili „neistinitost” pojedinih tvrdnji. Merimo frekvenciju i vreme pojavljivanja. To je skromniji, ali mnogo proverljiviji zadatak. Ako se jedna grupa termina naglo pojača oko izbora, to je empirijska činjenica koju zatim treba tumačiti u kontekstu. Ako druga grupa termina ostaje visoka tokom dužeg perioda, i to je obrazac koji se može opisati. Upravo razlikovanje takvih obrazaca biće važno u nastavku serijala.

3. Šta je tačno mereno

Podaci korišćeni u ovoj analizi odnose se na rubriku Politika portala Kurir.rs. Period posmatranja je od 1. januara do 24. maja 2026. godine. Jedinica posmatranja je jedan dan. Za svaki dan brojano je koliko se puta pojavila svaka od dve grupe termina.

Međutim, analiza ne koristi samo ukupan broj pojavljivanja termina. Za svaku grupu termina postoji i prateća serija: broj članaka u kojima se ti termini pojavljuju. To je vrlo važno. Zamislimo dan u kojem se neka grupa termina pojavila 20 puta. To može značiti dve različite stvari. Može značiti da je 20 različitih članaka po jednom pomenulo taj okvir. Ali može značiti i da su samo dva članka ponovila isti okvir po deset puta. Političko značenje ta dva slučaja nije isto.

Zato uvodimo meru koju nazivamo saturacija. Saturacija pokazuje koliko se puta određena grupa termina u proseku ponavlja po članku u kojem se pojavljuje. Ako je jednog dana „Blokaderi AND Haos” zabeležen 13 puta u 3 članka, saturacija je 13 podeljeno sa 3, odnosno 4,33 pojavljivanja po članku. Ako je „Vučić AND Stabilnost” zabeležen 28 puta u 4 članka, saturacija je 7 pojavljivanja po članku. Ova mera ne govori koliko je članaka ukupno objavljeno tog dana, niti koliki je ukupan obim političkog sadržaja. Ona govori nešto uže, ali korisno: koliko je intenzivno određeni okvir ponavljan unutar članaka u kojima se uopšte pojavio.

Tabela 1. Osnovni opis podataka (preuzeti Excel fajl na kraju ove objave)

Izvor	Rubrika	Period	Broj dana	Grupe termina	Prateće article-count serije
Kurir.rs	Politika	1 Jan–24 Maj 2026	144	Blokader; Vučić	Blokader_articles; Vučić_articles

U ovoj fazi posebno je važno razlikovati tri vrste brojeva. Prvi broj je ukupan broj pojavljivanja termina. On meri ukupni obim nekog retoričkog okvira. Drugi broj je broj članaka u kojima se ti termini pojavljuju. On meri širinu prisustva tog okvira kroz članke. Treći broj je saturacija, odnosno broj pojavljivanja po članku. On meri intenzitet ponavljanja unutar relevantnih članaka.

Ta razlika će biti važna u drugom delu serijala. Tamo ćemo videti da ukupni broj pojavljivanja i saturacija ne moraju nužno pričati istu priču. Jedan okvir može biti prisutan u većem broju članaka, dok drugi može biti koncentrisaniji i eksplozivniji u pojedinim danima. Upravo zato je korisno da ne gledamo samo jednu seriju, već parove serija: termine i članke.

4. Koji period i koji događaji su analizirani

Izborni jezik ima vremensku strukturu. Nije svejedno da li se određeni izraz pojavljuje u januaru, mesecima pre izbora, neposredno nakon zvanične najave izbora, u poslednjoj nedelji kampanje, na sam izborni dan ili posle izbora. Zbog toga u analizi koristimo dva ključna datuma.

Prvi datum je 23. februar 2026. godine, dan zvanične najave lokalnih izbora. Drugi datum je 29. mart 2026. godine, izborni dan. Ovi datumi nam omogućavaju da celokupan period podelimo na smislenije delove. Prvi deo je period pre zvanične najave izbora. Drugi deo je period od najave izbora do izbornog dana, uključujući oba datuma. Treći deo je period posle izbornog dana.

Ova podela nije samo tehnički detalj. Ona odražava prirodnu političku logiku kampanje. Pre zvanične najave izbora, politički diskurs može biti intenzivan, ali nije nužno strukturisan kao neposredna izborna komunikacija. Nakon najave izbora, politički akteri i mediji ulaze u jasniji kampanjski period. Na izborni dan pažnja se koncentriše. Posle izbora, diskurs se može smiriti, ali može i ostati povišen ako se rezultati, protesti, optužbe ili političke posledice nastave.

Grafikon treba čitati intuitivno. Svaka tačka ili linija predstavlja dnevni broj pojavljivanja. Vertikalne linije označavaju ključne političke datume. Horizontalne linije, ako su prikazane, pokazuju prosečan nivo u svakom potperiodu. Ako je prosečna linija posle najave izbora viša nego pre najave, to znači da se posmatrani okvir u tom periodu češće pojavljivao. Ako je linija na sam izborni dan ili oko njega izuzetno visoka, to ukazuje na koncentraciju jezika u blizini izbornog događaja.

U ovoj prvoj objavi nećemo donositi konačne zaključke o tome koji je okvir bio dominantniji ili statistički značajno povišen. To je zadatak narednih delova. Ovde je dovoljno da razumemo kako je vremenska osa organizovana i zašto su 23. februar i 29. mart analitički važni datumi.

5. Prvi vizuelni uvid: dva okvira, dve različite dinamike

Već osnovni vremenski grafikon sugeriše da se dva retorička okvira ne ponašaju potpuno isto. To je ključna intuicija koju će naredni delovi serijala proveriti detaljnije.

Okvir „Vučić AND Stabilnost” izgleda kao širi i postojaniji okvir. On je prisutan kroz duži period i pokazuje povišene vrednosti u više delova kampanjskog perioda. To je u skladu sa političkom funkcijom reči „stabilnost”: ona se obično ne koristi samo za jedan događaj, već kao stalna poruka o kontinuitetu, sigurnosti i kontroli.

Okvir „Blokaderi AND Haos” izgleda drugačije. On je vidljivo volatilniji, odnosno ima izraženije skokove. Posebno je važan vrlo snažan skok na izborni dan, koji će u nastavku serijala biti analiziran detaljnije. Takav obrazac sugeriše da negativni okvir ne mora biti ravnomerno raspoređen kroz celu kampanju. On može biti aktiviran ili pojačan u određenim politički osetljivim trenucima.

Ove vizuelne razlike još nisu formalni statistički dokaz. Grafikon je početak analize, ne njen kraj. Ali dobar grafikon ima važnu funkciju: on nam pokazuje gde treba gledati pažljivije. U ovom slučaju, grafikon nas upućuje na nekoliko pitanja. Da li se oba okvira pojačavaju posle najave izbora? Da li je jedan okvir učestaliji u ukupnom obimu? Da li drugi ima veće pojedinačne skokove? Da li se termini pojavljuju u više članaka ili se ponavljaju mnogo puta u manjem broju članaka? Da li se obrasci menjaju posle izbornog dana?

Najvažniji intuitivni rezultat ovog prvog vizuelnog pregleda jeste da ne gledamo samo „više” ili „manje” reči. Gledamo različite oblike političkog uokvirivanja. Jedan okvir može biti širi i stabilniji, drugi eksplozivniji i vezan za konkretne političke trenutke. U tom smislu, vremenska analiza jezika omogućava da se javni diskurs posmatra dinamički, a ne samo kao zbir citata.

6. Šta ova analiza može, a šta još ne može da kaže

Već u prvom delu važno je postaviti granice tumačenja. Brojanje reči nije isto što i analiza namere. Ako se neki izraz često pojavljuje, to ne dokazuje zašto je korišćen. Ako se pojačava oko izbornog dana, to ne dokazuje samo po sebi da je bio deo koordinisane kampanje. Ako se dva okvira pojavljuju u istom periodu, to ne znači automatski da su uređivački ili politički povezani na način koji statistika može dokazati.

Ono što ova analiza može da pokaže jeste drugačije, ali i dalje važno. Ona može pokazati frekvenciju, tajming, promene kroz vreme, intenzitet unutar članaka i odnos između različitih retoričkih okvira. Može pokazati da se neki izrazi javljaju češće nakon određenog datuma. Može pokazati da je jedan okvir rasprostranjeniji, a drugi koncentrisaniji. Može pokazati da se određeni skokovi pojavljuju baš oko izbornih događaja. Sve su to relevantni nalazi za medijski monitoring.

Ono što ova analiza ne može sama da pokaže jeste namera urednika, instrukcija političkih aktera, koordinacija između medija ili efekat na birače. Za to bi bili potrebni drugi tipovi dokaza: kvalitativna analiza tekstova, analiza naslova i vizuelne opreme, poređenje sa drugim medijima, intervjui, dokumenti, podaci o publici ili istraživanja javnog mnjenja. Statistička analiza reči je jedan sloj dokaza, ne cela slika.

Upravo zato ovaj serijal koristi oprezan jezik. Umesto tvrdnje da određeni obrazac „dokazuje propagandu”, preciznije je reći da podaci pokazuju povećanu učestalost, vremensku koncentraciju ili obrasce koji su konzistentni sa određenim oblikom političkog uokvirivanja. Takav pristup je manje senzacionalan, ali je analitički jači.

7. Kako će izgledati nastavak serijala

Ovaj prvi deo postavio je osnovno pitanje: zašto vredi meriti politički značajne reči u izbornom periodu i šta tačno merimo u ovom slučaju. U naredna tri dela prelazimo sa uvoda na rezultate.

Drugi deo biće posvećen deskriptivnim nalazima. Tamo ćemo uporediti ukupni broj pojavljivanja, broj članaka, saturaciju i proseke po potperiodima. To će dati odgovor na pitanje koji je okvir bio učestaliji, koji je bio rasprostranjeniji kroz članke, a koji je bio intenzivniji unutar članaka. Posebna pažnja biće posvećena tome da li se obrasci menjaju posle zvanične najave izbora i oko izbornog dana.

Treći deo uvodi formalne modele za brojačke vremenske serije. Pošto se ovde bavimo brojevima pojavljivanja, a ne običnim kontinuiranim promenljivama, koristiće se modeli pogodni za count podatke. Čitaocima će biti objašnjeno šta intuitivno znači Poasonov model, zašto se javlja overdispersion, zašto je negativni binomni model često prikladniji i kako se čitaju incidence rate ratios. Cilj neće biti da se čitalac zatrpa statistikom, već da razume zašto modeli pomažu da se razlikuje obična vizuelna impresija od sistematskog obrasca.

Četvrti deo baviće se interpretacijom i granicama zaključivanja. Tu ćemo se vratiti pitanju šta statistika može, a šta ne može da pokaže. Posebno će biti razmotreno da li se dva retorička okvira kreću zajedno, da li postoji vremensko poklapanje ili razdvajanje njihovih obrazaca i zašto je ovakav pristup relevantan za monitoring medija i izborni integritet.

Zaključak ovog prvog dela je jednostavan: reči u kampanji nisu samo ukras političke komunikacije. Kada se ponavljaju dovoljno često i kada se njihovo pojavljivanje menja oko ključnih izbornih datuma, one postaju podaci. Ti podaci ne govore sve, ali govore dovoljno da zaslužuju pažljivu, transparentnu i statistički disciplinovanu analizu.

Podaci, kôd i reproduktivnost analize

Radi potpune transparentnosti, uz ovu objavu dostupni su i svi materijali potrebni za proveru i reprodukciju analize. Čitaoci mogu preuzeti: R kôd za prikupljanje podataka sa sajta Kurir.rs, sirove dnevne podatke korišćene u analizi u Excel formatu, kao i R kôd kojim su generisani svi grafikoni, tabele i statistički rezultati prikazani u ovom serijalu.

Ovi fajlovi omogućavaju čitaocima da provere kako su podaci prikupljeni, kako su obrađeni i kako su dobijeni prikazani rezultati. Takođe, kôd se može prilagoditi za analizu drugih termina ili drugih izbornih perioda. Cilj nije samo da se predstave nalazi ove konkretne analize, već i da se podstakne šira upotreba reproduktivnih metoda u monitoringu medija i izbornoj forenzici.

Dostupni fajlovi u Kurir_analiza.zip fajlu:
R kôd za prikupljanje podataka: Collect_Kurir.R
Sirovi podaci u Excel formatu: Kurir_counts.xlsx
R kôd za generisanje tabela, grafikona i modela: Counts_Kurir.R

Preuzmi Kurir_analiza.zip fajl:

Ako čitaoci žele da ponove analizu koristeći priloženi R kôd, ali im je potrebno dodatno objašnjenje strukture kôda, podešavanja parametara ili prilagođavanja analize za druge termine, mogu me kontaktirati za pojašnjenje.