Reading Time: 9 minutes

Demokratska mapa Evrope u 2025. godini ne može se jednostavno podeliti na demokratske i nedemokratske države. Baza podataka pokazuje nekoliko različitih obrazaca: stabilne demokratije koje su izgubile deo nekadašnje snage, države koje su skromno napredovale sa relativno niskih početnih pozicija i manju grupu država čiji je pad temeljno promenio njihov položaj na evropskoj demokratskoj mapi.

Analiza obuhvata 37 evropskih država. Prema V-Dem podacima, prosečna vrednost Indeksa izborne demokratije (engl. Electoral Democracy Index – EDI) opala je sa 0,771 u 2001. na 0,710 u 2025. godini. Prosečna promena iznosila je –0,062, a medijalna promena –0,030. Dvadeset sedam država imalo je nižu vrednost 2025. godine, devet država je napredovalo, dok je Luksemburg ostao na istoj vrednosti.

Ovi rezultati ukazuju na široko rasprostranjenu demokratsku eroziju, ali ne i na ravnomerno urušavanje demokratije u celoj Evropi. Većina država i dalje ima relativno visoke vrednosti indeksa. Pogoršanje je veoma nejednako raspoređeno, a nekoliko izrazitih negativnih slučajeva, pre svega Mađarska, Srbija i Rusija, nesrazmerno utiče na ukupnu evropsku sliku.

Crvena linija odgovara na najvažnije pitanje

Dijagram rasturanja lakše je tumačiti zato što sadrži dve različite referentne linije.

Crvena isprekidana linija predstavlja liniju jednakosti pod uglom od 45 stepeni:

EDI 2025 = EDI 2001

Svaka tačka na ovoj liniji predstavlja državu čija je vrednost Indeksa izborne demokratije bila potpuno ista 2025. i 2001. godine. Država iznad crvene linije napredovala je, dok je država ispod nje nazadovala.

Plava isprekidana linija predstavlja ocenjeni regresioni pravac:

EDI 2025 = –0,09778 + 1,04687 × EDI 2001

Ona odgovara na drugo pitanje. Umesto da pokaže da li je država napredovala ili nazadovala u odnosu na samu sebe, regresioni pravac procenjuje koja je vrednost u 2025. godini uobičajeno povezana sa njenom početnom vrednošću iz 2001. unutar uzorka od 37 država. Država ispod plave linije ostvarila je slabiji rezultat od regresionog predviđanja, dok je država iznad nje ostvarila bolji rezultat.

Ova razlika je važna. Država može biti ispod crvene linije zato što je nazadovala, ali istovremeno iznad plave linije zato što je njen pad manji od opšteg pada koji model predviđa. Belorusija dobro ilustruje tu razliku. Njen EDI opao je sa 0,247 na 0,163, ali se tačka nalazi gotovo tačno na ocenjenom regresionom pravcu. Belorusija je očigledno nazadovala u odnosu na 2001, ali nije ostvarila znatno slabiji rezultat od onog koji model predviđa za državu sa tako niskom početnom vrednošću.

Nasuprot tome, Mađarska, Srbija i Rusija nalaze se ispod obe linije. One su nazadovale u apsolutnom smislu, ali su istovremeno ostvarile znatno slabiji rezultat nego što bi se očekivalo na osnovu njihovih početnih pozicija.

Siva površina oko plave linije predstavlja interval poverenja od 95% za ocenjeni prosečni odnos. Interval je širi pri dnu skale, delimično zato što je relativno malo država započelo period sa veoma niskim EDI vrednostima.

Najveći preokreti: Mađarska, Srbija i Rusija

Mađarska je zabeležila najveći pad u bazi. Njen Indeks izborne demokratije opao je sa 0,839 u 2001. na 0,421 u 2025. godini, odnosno za 0,418. Na osnovu početne vrednosti, regresija za 2025. predviđa približno 0,781. Stvarna vrednost Mađarske zato se nalazi oko 0,360 ispod predviđanja, što predstavlja najveći negativni rezidual u uzorku.

Ovakva kvantitativna putanja saglasna je sa zaključcima Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (engl. OSCE Office for Democratic Institutions and Human Rights – OSCE/ODIHR) o parlamentarnim izborima u Mađarskoj 2022. godine. Izbori su bili efikasno organizovani, ali nije postojao ravnopravan politički teren, komunikacija vlade i vladajuće koalicije bila je sveprisutno isprepletana, a pristrasno medijsko izveštavanje ograničavalo je sposobnost birača da donesu informisanu odluku. Evropska komisija je 2025. navela da nije ostvaren napredak u pravičnoj raspodeli državnog oglašavanja niti u jačanju nezavisnog upravljanja i uređivačke samostalnosti javnog medijskog servisa.

Srbija je zabeležila drugi najveći pad, sa 0,584 na 0,300, odnosno za 0,284. Regresija predviđa približno 0,514 za državu sa početnom vrednošću Srbije. Stvarni rezultat je zato oko 0,214 ispod plave linije, što predstavlja drugi najveći negativni rezidual posle Mađarske.

OSCE/ODIHR je zaključio da su parlamentarni izbori u Srbiji 2023. bili tehnički dobro sprovedeni i da su nudili političke alternative, ali da su presudno angažovanje predsednika i sistemske prednosti vladajuće stranke stvorili nepravedne uslove. Posmatrači su zabeležili i medijsku pristrasnost, pritiske na zaposlene u javnom sektoru i zloupotrebu javnih resursa. Evropska komisija je 2025. navela da su i dalje potrebna opipljiva poboljšanja i dalje izborne reforme, kao i da preostale preporuke OSCE/ODIHR-a treba sprovesti transparentno i dovoljno vremena pre budućih izbora. Komisija je takođe utvrdila nazadovanje u slobodi izražavanja i ozbiljno pogoršanje okruženja za novinare i medije.

Tabela 1. Evropske države sa najvećim padom Indeksa izborne demokratije između 2001. i 2025. godine

Država	EDI_2001	EDI_2025	EDI_2025 – EDI_2001
Mađarska	0.839	0.421	-0.418
Srbija	0.584	0.300	-0.284
Rusija	0.374	0.170	-0.204
Bosna i Hercegovina	0.654	0.498	-0.156
Grčka	0.887	0.741	-0.146
Slovenija	0.832	0.692	-0.140

Rusija je zabeležila treći najveći pad, sa 0,374 na 0,170, odnosno za 0,204. Njena stvarna vrednost za 2025. nalazi se približno 0,124 ispod regresionog predviđanja. Za razliku od većine država obuhvaćenih analizom, Rusija nije pozvala OSCE/ODIHR da posmatra predsedničke izbore 2024. godine. ODIHR je ocenio da je takva odluka bila suprotna obavezama Rusije u okviru OEBS-a i da je biračima i institucijama uskraćena nepristrasna i nezavisna procena izbora.

Bosna i Hercegovina opala je sa 0,654 na 0,498, odnosno za 0,156. Njena vrednost nalazi se približno 0,089 ispod regresionog pravca. Evropska komisija je u izveštaju za 2025. zaključila da opšti izborni okvir zahteva suštinske reforme, da su ustavne promene potrebne radi političke ravnopravnosti i nediskriminacije svih građana, da izborni integritet mora biti unapređen i da političke stranke treba da poštuju nezavisnost Centralne izborne komisije.

Belorusija je 2025. imala najnižu vrednost, 0,163, ispred Rusije sa 0,170 i Srbije sa 0,300. Belorusija je opala za 0,084 sa već veoma niske vrednosti iz 2001. godine. OSCE/ODIHR nije mogao da posmatra predsedničke izbore u januaru 2025. zato što beloruske vlasti nisu uputile poziv. ODIHR je saopštio da je time sprečena nepristrasna procena procesa i dodatno umanjena transparentnost izbora.

Vrednost ispod 0,600 ne opisuje jedno jedinstveno demokratsko stanje

Devet država imalo je Indeks izborne demokratije niži od 0,600 u 2025. godini: Belorusija 0,163, Rusija 0,170, Srbija 0,300, Ukrajina 0,386, Mađarska 0,421, Albanija 0,484, Bosna i Hercegovina 0,498, Moldavija 0,553 i Bugarska 0,599.

Njih ne treba posmatrati kao jedinstvenu grupu. Šest država, Belorusija, Rusija, Srbija, Mađarska, Bosna i Hercegovina i Bugarska, nazadovalo je između 2001. i 2025. godine. Albanija i Moldavija ostvarile su umeren napredak, dok je povećanje vrednosti Ukrajine za samo 0,002 suviše malo za zaključak o značajnom demokratskom poboljšanju.

Albanija je napredovala sa 0,438 na 0,484, odnosno za 0,046. Položaj iznad crvene i plave linije pokazuje da je napredovala u odnosu na sopstvenu prošlost i ostvarila bolji rezultat nego što bi se očekivalo na osnovu početne vrednosti. Ipak, Evropska komisija je parlamentarne izbore 2025. opisala kao konkurentne i profesionalno sprovedene, ali je zaključila da izborni učesnici nisu imali ravnopravan teren. Komisija je ukazala na široku upotrebu administrativnih resursa, institucionalne prednosti i mreže političkog pokroviteljstva, kao i na trajne probleme medijske nezavisnosti i transparentnosti.

Moldavija je napredovala sa 0,512 na 0,553, odnosno za 0,041. Parlamentarni izbori 2025. pružili su biračima stvaran izbor i bili profesionalno organizovani, ali je OSCE/ODIHR zaključio da su proces ugrožavali strano mešanje, nezakonito finansiranje, sajber-napadi i široko rasprostranjene dezinformacije. Moldavija zato predstavlja stvaran, ali ranjiv napredak, a ne završenu demokratsku konsolidaciju.

Ukrajina se pomerila samo sa 0,384 na 0,386. Gotovo nepromenjena vrednost ne može se tumačiti na isti način kao promene u mirnodopskim državama. Tokom posmatranog perioda nisu održani nacionalni izbori zato što su zabranjeni za vreme ratnog stanja. Evropska komisija je naglasila potrebu pripreme posleratnih izbora, uključujući ažuriranje biračkog spiska, zaštitu političkih prava raseljenih građana i vojnog osoblja, suprotstavljanje sajber-pretnjama i dezinformacijama i očuvanje medijskog pluralizma.

Tabela 2. Države sa Indeksom izborne demokratije nižim od 0,600 u 2025. godini, uz vrednosti za 2001. i 2025, apsolutnu promenu i položaj u odnosu na regresioni pravac. Izvor: V-Dem podaci

Država	EDI_2001	EDI_2025	| EDI_2025 – EDI_2001 |	Regresiona linija
Belorusija	0.247	0.163	0.084	na regresiji
Rusija	0.374	0.170	0.204	Ispod
Srbija	0.584	0.300	0.284	Ispod
Ukrajina	0.384	0.386	0.002	Iznad
Mađarska	0.839	0.421	0.418	Ispod
Albanija	0.438	0.484	0.046	Iznad
Bosna i Hercegovina	0.654	0.498	0.156	Ispod
Moldavija	0.512	0.553	0.041	Iznad
Bugarska	0.692	0.599	0.093	Ispod

Da li regresioni koeficijent veći od jedan znači da se demokratija poboljšala?

Ne. Koeficijent od 1,04687 ne dokazuje napredak demokratije. Koeficijent pokazuje da su razlike između početnih položaja država ostale veoma trajne. Pojednostavljeno, razlika od 0,100 između dve države u 2001. povezana je sa ocenjenom razlikom od približno 0,105 u njihovim vrednostima 2025. godine. Države koje su počele sa relativno visokim vrednostima uglavnom su ostale iznad država sa nižim početnim vrednostima.

Nagib je nešto veći od jedan, ali regresija ima i negativnu konstantu od –0,09778. Ova dva parametra moraju se tumačiti zajedno.

Na celoj mogućoj skali EDI od 0 do 1, ocenjeni plavi pravac nalazi se ispod crvene linije jednakosti. Matematički, dve linije bi se ukrstile tek pri vrednosti od približno 2,086, koja se nalazi daleko izvan moguće skale. Model zato za svaku realnu početnu vrednost predviđa niži EDI u 2025. nego u 2001. godini, uprkos tome što je nagib veći od jedan.

Regresija predviđa pad od oko 0,086 za državu koja je 2001. počela približno sa vrednošću Belorusije, a oko 0,055 za državu čija je početna vrednost bila blizu najviših u uzorku. Nagib veći od jedan ne označava opšte poboljšanje. On znači da model predviđa nešto veći pad država sa nižim početnim vrednostima nego država pri vrhu skale.

Standardna greška nagiba iznosi 0,08940, a približni interval poverenja od 95% kreće se od 0,865 do 1,228. Pošto se vrednost jedan nalazi unutar intervala, nagib se statistički ne razlikuje od jedan. Neposredan test hipoteze da je nagib jednak jedan daje približno t = 0,524 i p = 0,603.

Ni konstanta se, posmatrana zasebno, statistički ne razlikuje od nule. Međutim, dodatni zajednički test izračunat iz dostavljenih podataka odbacuje pretpostavku da je ceo regresioni pravac identičan liniji jednakosti, odnosno da je konstanta nula, a nagib jedan, sa približno F(2,35) = 8,13 i p = 0,0013.

Ovakav rezultat saglasan je sa deskriptivnim dokazima: prosečna vrednost opala je za 0,062, medijalna promena iznosila je –0,030, a 27 od 37 država završilo je ispod svojih vrednosti iz 2001. godine.

Koeficijent determinacije R² iznosi 0,797. To znači da je gotovo 80% razlika između vrednosti država u 2025. statistički povezano sa njihovim položajem u 2001. godini. Rezultat pre svega pokazuje trajnost: snažnije izborne demokratije uglavnom su ostale snažnije, dok je niske početne položaje bilo teško prevazići.

Regresija je deskriptivna, a ne uzročna. Ona ne objašnjava zašto je demokratija nazadovala niti utvrđuje koje su institucije, političke odluke ili istorijski događaji proizveli promene. Rezultati zavise i od izbora država, početne i završne godine, ograničene skale od 0 do 1, neizvesnosti V-Dem procena i veoma uticajnih slučajeva poput Mađarske i Srbije.

Tabela 3. Model obične linearne regresije Indeksa izborne demokratije u 2025. na njegovu vrednost iz 2001. godine

Srbija nije poslednja, ali to nije razlog za olakšanje

Srbija nema najnižu vrednost u uzorku. Ona je treća od dna, ispred Belorusije i Rusije. Ovaj rezultat je važan, ali ne čini putanju Srbije manje zabrinjavajućom.

Srbija je zabeležila drugi najveći apsolutni pad među svih 37 država, odmah posle Mađarske. Takođe ima drugi najveći negativni regresioni rezidual. Drugim rečima, Srbija je snažno nazadovala u odnosu na sopstveni položaj iz 2001, ali je ostvarila i znatno slabiji rezultat nego što bi se uobičajeno očekivalo od države sa njenom početnom vrednošću.

Srbija je, osim toga, počela period sa znatno povoljnije pozicije od Belorusije i Rusije. Vrednost od 0,584 u 2001. smeštala ju je iznad Albanije, Crne Gore, Severne Makedonije, Moldavije, Rumunije, Ukrajine, Rusije i Belorusije. Do 2025. samo su Belorusija i Rusija ostale ispod nje.

Zbog toga Srbija zahteva posebnu pažnju. Njen položaj nije prvenstveno posledica toga što je period započela sa izuzetno niskog demokratskog nivoa. On odražava veliki preokret sa srednje evropske tranzicione pozicije.

V-Dem podaci sami ne utvrđuju jedan uzrok. Ipak, njihov dugoročni smer saglasan je sa ponovljenim međunarodnim nalazima o neravnopravnim uslovima kampanje, zamagljenim granicama između javne funkcije i stranačke kampanje, pritiscima na zaposlene u javnom sektoru i birače, slabom nadzoru finansiranja kampanje, medijskoj neravnoteži, ograničenoj institucionalnoj kontroli i nedovoljno delotvornim pravnim lekovima.

Evropski demokratski bilans zato ne pokazuje ni opšti slom ni opšti napredak. On pokazuje veliku trajnost početnih razlika, ali i široko pomeranje naniže. Mnoge države izgubile su samo mali deo ranijeg demokratskog položaja. Nekoliko ih je napredovalo sa niske početne osnove. Međutim, promene u Mađarskoj, Srbiji i Rusiji bile su dovoljno velike da izmene njihove nacionalne putanje, ali i ukupnu raspodelu demokratije u Evropi.

Crvena linija jednakosti daje najjednostavniji zaključak: većina evropskih država u ovom uzorku nalazi se ispod položaja koji je imala 2001. godine. Plavi regresioni pravac dodaje drugo upozorenje: Srbija, Mađarska i Rusija pale su znatno više nego što bi se očekivalo na osnovu njihovih početnih vrednosti.

Šta bi, prema međunarodnim posmatračima, trebalo promeniti

• Izborna pravila treba menjati transparentno i inkluzivno, a reforme završiti dovoljno vremena pre izbora.
• Državne institucije, službene funkcije i javni resursi moraju biti jasno odvojeni od stranačke kampanje.
• Izborne komisije, medijski regulatori i organi za nadzor finansiranja kampanje moraju imati stvarnu operativnu nezavisnost i delotvorna ovlašćenja za sankcionisanje.
• Biračke spiskove treba nezavisno proveravati i učiniti dovoljno transparentnim za smislen javni nadzor.
• Državno oglašavanje i javno finansiranje medija treba raspoređivati prema pravičnim, transparentnim i politički neutralnim pravilima.
• Javni medijski servisi treba da imaju nezavisno upravljanje, održivo finansiranje i sprovodivu obavezu pluralističkog političkog izveštavanja.
• Pritisci na birače, zaposlene u javnom sektoru, novinare, kandidate i posmatrače moraju se brzo istraživati i delotvorno sankcionisati.
• Prigovori i žalbe moraju obezbediti blagovremenu i stvarnu zaštitu pre nego što nepravilnosti nepovratno utiču na izborni ishod.
• Države treba blagovremeno da pozovu verodostojne međunarodne posmatrače kako bi mogli da procene sve važne faze izbornog procesa.

Glavni zvanični izvori

Numerički rezultati izračunati su iz fajlova vdem_europe.CSV (može se preuzeti niže) i dijagrama rasturanja. Tumačenje pojedinačnih država prvenstveno se zasniva na izveštajima i saopštenjima OSCE/ODIHR-a o izborima u Mađarskoj, Srbiji, Rusiji, Belorusiji i Moldaviji, kao i na izveštajima Evropske komisije za 2025. godinu o Mađarskoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini, Albaniji i Ukrajini.