Reading Time: 9 minutes

Deskriptivna analiza pokazuje da je okvir „Vučić/Stabilnost” bio učestaliji u ukupnom obimu, dok je okvir „Blokaderi/Haos” bio eksplozivniji i snažno koncentrisan oko izbornog dana.

1. Od uvoda ka rezultatima: šta nam deskriptivna statistika prvo kaže

U prvom delu serijala objasnili smo zašto je korisno posmatrati politički značajne reči kao podatke. Reči u izbornoj kampanji nisu samo pojedinačni izrazi ili slučajni citati. Kada se ponavljaju iz dana u dan, kada se pojačavaju oko ključnih izbornih datuma i kada grade prepoznatljive slike političke stvarnosti, one postaju tragovi javnog političkog uokvirivanja.

U ovom drugom delu prelazimo sa pitanja „šta merimo i zašto” na pitanje „šta podaci pokazuju”. Fokus je na deskriptivnim rezultatima. To znači da još ne ulazimo duboko u formalne statističke modele, već gledamo osnovne pokazatelje: ukupan broj pojavljivanja, prosečan dnevni broj, broj članaka, saturaciju, promene po potperiodima i dane sa najvišim vrednostima.

Deskriptivna statistika je važna zato što daje prvi, najrazumljiviji sloj dokaza. Ona odgovara na pitanja koja čitalac prirodno postavlja pre modeliranja: koji okvir se češće pojavljivao, u koliko članaka, da li se intenzitet promenio posle najave izbora, da li je izborni dan bio poseban i da li je neki okvir bio više raširen, a drugi više koncentrisan.

U ovoj analizi pratimo dve grupe termina. Prva je „Blokaderi AND Haos”, negativni ili delegitimizujući okvir koji opozicione ili protestne aktere može povezivati sa blokadom, neredom i haosom. Druga je „Vučić AND Stabilnost”, pozitivni ili legitimizujući okvir koji predsednika, vlast ili vladajuću političku stranu može povezivati sa stabilnošću, redom i kontinuitetom.

Najvažniji uvodni nalaz ovog dela jeste da se ova dva okvira ne ponašaju isto. „Vučić AND Stabilnost” ima veći ukupan broj pojavljivanja i pojavljuje se u više članaka. Međutim, „Blokaderi AND Haos” pokazuje snažniju eksplozivnost, naročito na izborni dan. Drugim rečima, jedan okvir je učestaliji i stabilniji kroz period, dok je drugi volatilniji i oštrije koncentrisan u politički osetljivom trenutku.

Ovaj početni rezultat treba čitati kao osnovnu mapu. On još ne govori šta je statistički značajno kada se uzmu u obzir dani u nedelji, prevelika varijabilnost ili struktura count podataka. To će biti tema trećeg dela. Ali već sada možemo videti da ukupni obim, broj članaka i izborni skokovi ne pričaju potpuno istu priču.

2. Ukupan obim: koji okvir se najčešće pojavljivao

Prvi i najjednostavniji pokazatelj je ukupan broj pojavljivanja termina u posmatranom periodu. U rubrici Politika portala Kurir.rs, od 1. januara do 24. maja 2026. godine, grupa „Blokaderi AND Haos” zabeležena je 5.098 puta. Grupa „Vučić AND Stabilnost” zabeležena je 6.034 puta.

To znači da je u ukupnom obimu okvir „Vučić AND Stabilnost” bio učestaliji. Njegov prosečan dnevni broj pojavljivanja iznosio je 41,90, dok je za „Blokaderi AND Haos” iznosio 35,40. Razlika nije trivijalna: okvir stabilnosti ima oko 18% više ukupnih pojavljivanja u posmatranom periodu.

Tabela 1. Opisne statistike — ukupna pojavljivanja, ukupan broj članaka, prosečan dnevni broj, prosečna saturacija i proseci po potperiodima.

Grupa termina	Blokader	Vučić
Odabrani izrazi	Blokaderi I Haos, uključujući varijacije reči kao što su blokada, blokader*, haotič*	Vučić I Stabilnost, uključujući varijacije reči kao što je stabiln*
Dani	144	144
Ukupno pominjanja	5098	6034
Ukupno članaka	519	617
Prosečan broj pominjanja/dan	35.4	41.9
Medijana pominjanja/dan	21.5	30
Prosečan broj članaka/dan	3.6	4.28
Prosečna zasićenost (pominjanja/članak)	9.97	9.41
Prosečan broj pominjanja pre objave/dan	22.81	26.17
Prosečan broj pominjanja pre izbora/dan	52.34	64.66
Prosečan broj pominjanja posle izbora/dan	36.73	42.57
Promena: pre objave/izbori u odnosu na pre (%)	129.5	147.1
Promena: posle izbora u odnosu na pre (%)	61	62.7
Prosečan broj članaka pre objave/dan	2.25	2.64
Prosečan broj članaka pre izbora/dan	5.57	6.06
Prosečan broj članaka posle izbora/dan	3.66	4.73
Zasićenost pre objave	9.63	9.29
Zasićenost pre objave/izbori	9.93	10.61
Zasićenost posle izbora	10.27	8.8

Ovaj rezultat je važan jer koriguje moguću početnu impresiju. Zbog ogromnog skoka „Blokaderi AND Haos” na izborni dan, lako bi se moglo pomisliti da je taj okvir bio dominantan u celom periodu. Ali kada se saberu svi dani, okvir „Vučić AND Stabilnost” ima veći ukupni obim. On deluje kao širi i trajniji okvir, prisutan u većem delu posmatranog perioda.

Intuitivno, ukupan broj pojavljivanja meri ukupnu snagu prisustva jednog okvira u tekstovima. Ako se neki okvir pojavi više od 6.000 puta u manje od pet meseci, to znači da nije reč o usputnom izrazu. On je deo ponavljanog jezika rubrike. Ali ukupan broj ne govori sve. On ne pokazuje da li je okvir ravnomerno raspoređen, da li je vezan za određene datume, niti da li se pojavljuje u mnogo članaka ili se intenzivno ponavlja u manjem broju tekstova. Zato sledeći korak mora biti analiza broja članaka.

3. Broj članaka: široko prisustvo ili samo često ponavljanje

Drugi pokazatelj je broj članaka u kojima se posmatrani termini pojavljuju. Ova mera je važna zato što razlikuje širinu prisustva od pukog ponavljanja. Ako se termin pojavljuje u mnogo članaka, to znači da je okvir široko rasprostranjen kroz dnevni politički sadržaj. Ako se pojavljuje mnogo puta u malom broju članaka, onda imamo koncentrisano ponavljanje unutar ograničenog broja tekstova.

U posmatranom periodu, termini iz grupe „Blokaderi AND Haos” pojavili su se u 519 članaka. Termini iz grupe „Vučić AND Stabilnost” pojavili su se u 617 članaka. Dakle, okvir „Vučić AND Stabilnost” nije samo imao veći ukupan broj pojavljivanja, već je bio prisutan i u većem broju članaka.

To je važan nalaz. On sugeriše da je okvir stabilnosti bio šire raspoređen kroz sadržaj rubrike Politika. Nije reč samo o tome da se reči „Vučić” ili „stabilnost” više puta ponavljaju u nekoliko tekstova. One se pojavljuju u većem broju tekstova. Takav obrazac je u skladu sa tumačenjem da je stabilnost funkcionisala kao trajniji i širi politički okvir.

Intuitivno, broj članaka govori o dometu jednog okvira unutar analizirane rubrike. Ako je ukupan broj pojavljivanja mera obima, broj članaka je mera rasprostranjenosti. U ovoj analizi oba pokazatelja idu u istom smeru za okvir „Vučić AND Stabilnost”: on ima i veći obim i šire prisustvo. Međutim, time još uvek ne znamo koliko je svaki okvir intenzivno ponavljan unutar članaka. Za to nam je potrebna saturacija.

4. Saturacija: koliko se okvir ponavljao unutar članaka

Saturacija meri koliko se puta određena grupa termina u proseku pojavljuje po članku u kojem se uopšte pojavila. Ona se računa jednostavno: broj pojavljivanja termina podeli se brojem članaka koji sadrže te termine. Ako se termin pojavi 20 puta u 4 članka, saturacija je 5. Ako se pojavi 20 puta u 20 članaka, saturacija je 1. Ukupan broj pojavljivanja je isti, ali je struktura ponavljanja potpuno drugačija.

U našem slučaju, prosečna saturacija za „Blokaderi AND Haos” iznosi 9,97 pojavljivanja po članku. Za „Vučić AND Stabilnost” ona iznosi 9,41 pojavljivanja po članku. Razlika nije velika, ali je zanimljiva. Iako je okvir „Vučić AND Stabilnost” učestaliji u ukupnom obimu i pojavljuje se u više članaka, okvir „Blokaderi AND Haos” ima nešto višu prosečnu saturaciju.

To znači da se negativni okvir, kada se pojavi u članku, u proseku ponavlja barem jednako intenzivno, a čak i nešto intenzivnije, od okvira stabilnosti. Ovaj nalaz ne govori ništa o tonu svakog pojedinačnog članka, niti o uredničkoj nameri. Ali pokazuje da „Blokaderi AND Haos” nije samo redak ili usputan okvir. Kada se pojavi, često se ponavlja unutar istog tekstualnog prostora.

Saturaciju treba tumačiti oprezno. Ona zavisi od broja članaka u kojima su termini pronađeni i ne uključuje dane kada se termini ne pojavljuju. Takođe, ona ne meri ukupnu dužinu članaka. Kratak tekst i dug tekst tretiraju se jednako ako su oba zabeležena kao članci. Ipak, kao intuitivna mera ponavljanja, saturacija je korisna. Ona pokazuje da politički okvir nije samo pitanje prisustva ili odsustva, već i pitanje unutrašnjeg intenziteta.

5. Promene po potperiodima: šta se dešava nakon najave izbora

Najvažniji deskriptivni uvid dobija se kada posmatrani period podelimo na tri politički smislena potperioda. Prvi je period pre zvanične najave izbora, odnosno pre 23. februara 2026. Drugi je period od 23. februara do 29. marta, uključujući najavu izbora i izborni dan. Treći je period posle izbornog dana.

Za „Blokaderi AND Haos”, prosečan dnevni broj pojavljivanja pre najave izbora bio je 22,81. U periodu od najave izbora do izbornog dana porastao je na 52,34. Posle izbornog dana iznosio je 36,73. To znači da se ovaj okvir više nego udvostručio u periodu između najave izbora i izbornog dana, a zatim ostao iznad početnog nivoa i posle izbora.

Za „Vučić AND Stabilnost”, prosečan dnevni broj pojavljivanja pre najave izbora bio je 26,17. U periodu od najave izbora do izbornog dana porastao je na 64,66. Posle izbornog dana iznosio je 42,57. I ovde vidimo vrlo sličnu strukturu: snažan rast nakon najave izbora i zatim postizborni nivo koji ostaje viši od prednajavnog proseka.

Tabela 2. Prosečan dnevni broj pojavljivanja po potperiodima za oba okvira

Termin	Podperiod	Početak	Kraj	Srednji broj termina	Ukupan broj termina	Srednji broj članaka	Sredina saturacije	Broj dana
Blokader	Posle Izbora	30/03/26	24/05/26	36.7	2057	3.7	10.3	56
Blokader	Najava-Izbori	23/02/26	29/03/26	52.3	1832	5.6	9.9	35
Blokader	Pre Najave	1/01/26	22/02/26	22.8	1209	2.2	9.6	53
Vučić	Posle Izbora	30/03/26	24/05/26	42.6	2384	4.7	8.8	56
Vučić	Najava-Izbori	23/02/26	29/03/26	64.7	2263	6.1	10.6	35
Vučić	Pre Najave	1/01/26	22/02/26	26.2	1387	2.6	9.3	53

Ovaj nalaz je centralan za drugi deo serijala. On pokazuje da oba okvira postaju znatno intenzivnija nakon zvanične najave izbora. Drugim rečima, promena nije ograničena samo na izborni dan. Postoji širi kampanjski period u kojem se i negativni okvir „Blokaderi AND Haos” i pozitivni okvir „Vučić AND Stabilnost” koriste mnogo češće nego ranije.

Intuitivno, ovde ne gledamo samo jedan dnevni skok, već promenu prosečnog nivoa. Ako je prosečan dnevni broj posle najave izbora mnogo viši nego pre najave, to znači da je okvir postao redovniji deo političkog jezika u tom periodu. To je nalaz koji ima smisla za medijski monitoring: izborna kampanja se ne vidi samo u zvaničnim sloganima, već i u promeni učestalosti određenih izraza.

6. Izborni prozori: različita dinamika dva okvira

Pored tri šira potperioda, analiza posmatra i uže izborne prozore oko 29. marta. To nam omogućava da vidimo da li se intenzitet povećava ravnomerno ili postoje posebni dani i kraći periodi sa izuzetno visokim vrednostima.

Kod „Blokaderi AND Haos” najuočljiviji rezultat je izborni dan. Tog dana zabeleženo je 521 pojavljivanje u 48 članaka. To je izuzetan skok u odnosu na ostale dane. Zbog te vrednosti, običan grafikon izbornih prozora može postati teško čitljiv, jer jedan stubac potpuno dominira skalom. Zato je za javnu prezentaciju korisno koristiti grafikon na kojem je izborni dan izdvojen ili prikazan odvojeno od ostalih prozora.

Kod „Vučić AND Stabilnost” obrazac je drugačiji. Ovaj okvir pokazuje snažan rast u širem predizbornom periodu, posebno u prozorima od 30 do 15 dana i od 14 do 8 dana pre izbora. Izborni dan je takođe povišen, ali ne predstavlja tako ekstreman izuzetak kao kod „Blokaderi AND Haos”. To znači da okvir stabilnosti deluje više kao kontinuirani kampanjski okvir, dok okvir haosa ima izraženiju izbornu eksploziju.

Ovaj rezultat je jedan od najvažnijih za interpretaciju. Ako bismo gledali samo ukupne brojeve, zaključili bismo da je „Vučić AND Stabilnost” učestaliji okvir. Ako bismo gledali samo izborni dan, zaključili bismo da je „Blokaderi AND Haos” najdramatičniji okvir. Obe tvrdnje su tačne, ali govore o različitim aspektima podataka. Prva govori o ukupnom obimu; druga o vremenskoj koncentraciji.

Zato je važno ne svoditi analizu na jedno pitanje: „Ko je imao više pojavljivanja?” Bolje pitanje glasi: „Koji okvir je bio širi i trajniji, a koji je bio eksplozivniji i vezan za politički osetljive datume?” Deskriptivni rezultati sugerišu jasan odgovor: stabilnost je širi okvir, haos je oštriji i volatilniji okvir.

7. Dani sa najvećim vrednostima: gde treba tražiti kontekst

Tabela dana sa najvišim vrednostima pokazuje koje datume treba dodatno kvalitativno proveriti. Kod „Blokaderi AND Haos”, daleko najviši dan je 29. mart 2026, izborni dan, sa 521 pojavljivanjem. Sledeći najviši dani imaju znatno niže vrednosti. To potvrđuje da je izborni dan za ovaj okvir zaista izuzetan, a ne samo jedan od više sličnih visokih dana.

Kod „Vučić AND Stabilnost”, najviši dani su raspoređeniji kroz februar, mart i početak aprila. To je u skladu sa ranijim nalazom da ovaj okvir ne zavisi samo od jednog izbornog skoka, već da funkcioniše kao trajniji kampanjski jezik. Najviši dani za ovaj okvir pojavljuju se u različitim delovima predizbornog i neposredno postizbornog perioda.

Tabela 3. Dani sa najvišim vrednostima TOP-5 za obe grupe termina

Termin	Datum	Broj termina	Broj članaka	Saturacija	Dani do najave izbora	Dani do izbora
Blokader	29/03/26	521	48	10.9	34	0
Blokader	17/02/26	162	12	13.5	-6	-40
Blokader	17/04/26	158	13	12.2	53	19
Blokader	24/05/26	154	13	11.8	90	56
Blokader	15/03/26	131	14	9.4	20	-14
Vučić	7/03/26	154	11	14.0	12	-22
Vučić	28/02/26	148	12	12.3	5	-29
Vučić	21/03/26	144	11	13.1	26	-8
Vučić	20/03/26	129	13	9.9	25	-9
Vučić	15/02/26	120	8	15.0	-8	-42

Ova tabela ne treba da bude kraj analize, već polazna tačka za kvalitativno čitanje. Statistika može pokazati da je neki dan bio neobično visok. Ali da bismo razumeli zašto, treba pogledati šta se tog dana događalo: koji su tekstovi objavljeni, koji su naslovi korišćeni, da li je reč o jednom događaju, više povezanih tekstova ili posebnoj uredničkoj pažnji. U tom smislu, deskriptivna statistika ne zamenjuje čitanje tekstova. Ona pomaže da znamo koje tekstove i koje dane treba čitati pažljivije.

8. Šta deskriptivni rezultati pokazuju, a šta još ne dokazuju

Deskriptivni rezultati daju nekoliko čvrstih nalaza. Prvo, oba retorička okvira značajno se pojačavaju nakon zvanične najave izbora. Drugo, „Vučić AND Stabilnost” ima veći ukupan broj pojavljivanja i pojavljuje se u više članaka. Treće, „Blokaderi AND Haos” ima nešto višu prosečnu saturaciju i daleko najizraženiji izborni skok. Četvrto, dva okvira imaju različitu vremensku dinamiku: stabilnost je širi i trajniji okvir, dok je haos volatilniji i snažno koncentrisan na izborni dan.

Međutim, ovi rezultati još ne dokazuju da su razlike statistički značajne u formalnom modelu. Oni ne kontrolišu dan u nedelji, ne rešavaju problem prevelike varijabilnosti count podataka i ne govore sami po sebi o uzroku promena. Ako se nešto povećava posle najave izbora, to je važan vremenski obrazac, ali nije automatski dokaz da je najava izbora jedini uzrok povećanja.

Zato je sledeći korak formalno modeliranje. U trećem delu serijala koristićemo modele za brojačke vremenske serije. Ti modeli su potrebni zato što dnevni brojevi pojavljivanja nisu obične kontinuirane promenljive. Oni su count podaci: nenegativni celi brojevi, često vrlo varijabilni i ponekad sa velikim skokovima. U takvoj situaciji obična linearna regresija nije najbolji alat.

Treći deo će zato objasniti šta intuitivno znači Poasonov model, zašto se javlja overdispersion, zašto negativni binomni model često bolje odgovara ovakvim podacima i kako se tumače incidence rate ratios. Deskriptivni nalazi iz ovog dela biće polazna tačka: modeli će proveriti da li se obrasci koje vidimo u tabelama i grafikonima održavaju i u formalnijem statističkom okviru. Zaključak drugog dela je sledeći: oba politička okvira se pojačavaju u izbornom periodu, ali ne na isti način. „Vučić AND Stabilnost” je učestaliji i šire raspoređen okvir. „Blokaderi AND Haos” je manje učestao u ukupnom zbiru, ali intenzivan, repetitivan i naročito eksplozivan na izborni dan. Ta razlika između obima i eksplozivnosti biće ključ za tumačenje celog serijala.