Reading Time: 5 minutes

Uvod: zašto sentiment pripada izbornoj forenzici

Kada se govori o izbornoj forenzici, najčešće se misli na analizu rezultata: izlaznost, glasove po biračkim mestima, nevažeće listiće, neobične obrasce u distribuciji glasova ili neslaganja između zapisnika i objavljenih podataka. To je važan, ali samo jedan deo slike. Izborni rezultat ne nastaje samo u izbornoj noći. On nastaje u političkom i medijskom okruženju u kome građani mesecima formiraju stavove, poverenje, strahove, očekivanja i sliku o tome ko je legitiman politički akter, a ko je pretnja.

Zato analiza medijskog jezika pripada široj političkoj dimenziji izborne forenzike. Ona ne dokazuje da su izbori pokradeni, niti može zameniti pravnu proceduru, posmatrački izveštaj ili proveru zapisnika. Ali može pokazati da li se izborni teren pre glasanja sistematski oblikuje u korist jedne strane. Ako se opozicija u medijima visokog dometa opisuje rečima kao što su „izdajnici“, „teroristi“, „ološi“, „monstrumi“ i „neprijatelji“, dok se predsednik opisuje rečima kao što su „lider“, „zaštitnik“, „pobednik“, „državnik“, „vizionar“ i „nepobedivi“, tada ne analiziramo samo stil. Analiziramo asimetriju političkog okruženja.

Sentiment analiza upravo pomaže da se ta asimetrija učini vidljivom. Ona meri emocionalni ton jezika: da li su izrazi pozitivni, negativni ili neutralni, i koliko je taj ton snažan. U izbornoj forenzici u širem smislu, takva analiza može biti prvi signal da medijsko okruženje ne tretira političke aktere ravnopravno. A ako politički akteri nisu predstavljeni kao ravnopravni učesnici u demokratskoj utakmici, onda ni izborni rezultat ne može biti tumačen samo kroz aritmetiku glasova.

Sentiment analiza: šta meri i kako se koristi?

Sentiment analiza je skup metoda kojima se procenjuje emocionalni ton teksta. Najjednostavniji pristup klasifikuje reči, rečenice ili tekstove kao pozitivne, negativne ili neutralne. Složeniji pristupi mere intenzitet emocije, razlikuju vrste emocija kao što su strah, bes, prezir, poverenje ili divljenje, i analiziraju kako se sentiment menja kroz vreme, medije, autore i političke događaje.

U medijskom monitoringu sentiment analiza može odgovoriti na nekoliko pitanja. Da li se različiti politički akteri opisuju različitim emocionalnim tonom? Da li su negativni izrazi rezervisani uglavnom za opoziciju, a pozitivni za vlast? Da li se ton pogoršava uoči protesta, kriza ili izbora? Da li se određeni izrazi ponavljaju koordinisano u više medija? Da li se kritika politike pretvara u demonizaciju političkog protivnika?

U tehničkom smislu, sentiment analiza može se raditi na više nivoa. Prvi nivo je rečnička analiza, gde se unapred definisane reči klasifikuju kao pozitivne ili negativne. Drugi nivo je analiza celih rečenica i naslova, gde se uzima u obzir kontekst. Treći nivo koriste modeli mašinskog učenja, uključujući nadgledane klasifikatore, modele tematskog modeliranja, mreže ko-pojavljivanja reči, vremenske serije sentimenta i savremene jezičke modele. U ozbiljnom izbornom monitoringu posebno bi bili korisni modeli koji kombinuju sentiment, temu i aktera: ko govori, o kome govori, kojim tonom, u kom mediju i u kom trenutku kampanje.

Za izbornu forenziku najvažnije je da sentiment analiza ne bude izolovana. Ona treba da se poveže sa podacima o medijskoj zastupljenosti, tonom izveštavanja, položajem teksta ili priloga, naslovima, fotografijama, izvorima, kampanjskim događajima i izbornim rezultatima. Tek tada možemo pratiti da li se medijska asimetrija pretvara u političku asimetriju.

Opozicija u sentiment analizi: negativni okvir, moralna osuda i bezbednosna pretnja

Tabela 1: Sentiment analiza termina korišćenih za opisivanje opozicije u pro-vladinim medijima
Napomena: Tabela prikazuje srpski termin, značenje na engleskom jeziku, sentiment i intenzitet sentimenta.

Termin	Značenje na engleskom	Sentiment	Intenzitet
izdajnici	traitors	Negativan	Srednje visok
plaćenici	mercenaries / paid agents	Negativan	Veoma visok
teroristi	terrorists	Negativan	Veoma visok
fašisti	fascists	Negativan	Veoma visok
ekstremisti	extremists	Negativan	Visok
huligani	hooligans	Negativan	Visok
ološi	scum / riffraff	Negativan	Veoma visok
bitange	thugs / rascals	Negativan	Visok
lažovi	liars	Negativan	Visok
neprijatelji	enemies	Negativan	Veoma visok
idioti	idiots	Negativan	Visok
blokaderi	blockaders	Negativan	Srednje visok
đilasovci	Đilasists	Negativan	Srednji (pežorativni)
ludaci	lunatics	Negativan	Visok
špijuni	spies	Negativan	Visok
mrzitelji	haters	Negativan	Visok
monstrumi	monsters	Negativan	Veoma visok
kriminalci	criminals	Negativan	Visok
batinaši	goons / club-wielders	Negativan	Visok
prodani	sellouts	Negativan	Visok
anarhisti	anarchists	Negativan	Srednje visok
besramni / zlo	shameless / evil	Negativan	Visok
lopovi	thieves	Negativan	Visok

Tabela sentimenta za termine koji opisuju opoziciju pokazuje izrazito negativan obrazac. Gotovo svi navedeni izrazi imaju negativan sentiment, a veliki broj njih ima vrlo visok intenzitet. To nisu samo kritički termini. To su etikete koje nose moralnu osudu, društveno isključivanje i bezbednosni okvir.

Reči kao što su „izdajnici“, „teroristi“, „neprijatelji“, „špijuni“ i „plaćenici“ ne govore da opozicija ima loš program ili pogrešnu politiku. One opoziciju pozicioniraju kao opasnost po državu. Reči kao što su „ološi“, „monstrumi“, „idioti“ i „ludaci“ ne osporavaju argumente političkog protivnika, nego njegovo dostojanstvo i legitimnost. Reči kao što su „kriminalci“, „batinaši“ i „lopovi“ povezuju političku konkurenciju sa kriminalom i nasiljem.

U političkoj komunikaciji postoji razlika između oštre kritike i delegitimizacije. Oštra kritika kaže: „Vaša politika je pogrešna.“ Delegitimizacija kaže: „Vi niste legitimni učesnici politike.“ Sentiment tabela opozicionih oznaka ukazuje upravo na taj drugi obrazac. Opozicija se ne prikazuje prvenstveno kao politički protivnik, nego kao moralna, društvena ili bezbednosna pretnja.

Za izborni proces to ima ozbiljne posledice. Birač koji je svakodnevno izložen takvom jeziku ne dobija samo informaciju o opoziciji; dobija emocionalni signal da je podrška opoziciji sumnjiva, opasna ili nepatriotska. To može uticati na odluku da li će glasati, za koga će glasati, da li će javno izraziti stav, da li će učestvovati u kampanji ili posmatrati izbore. Sentiment ne određuje automatski ponašanje birača, ali oblikuje informacione i emocionalne uslove u kojima se odluka donosi.

Vučić u sentiment analizi: pozitivni okvir, zaštitnik i personalizovano liderstvo

Tabela 2: Sentiment analiza termina korišćenih za opisivanje predsednika Aleksandra Vučića u pro-vladinim medijima
Napomena: Tabela prikazuje srpski termin, značenje na engleskom jeziku, sentiment i intenzitet sentimenta.

Termin	Značenje na engleskom	Sentiment	Intenzitet
lider / vođa	leader / chief	Pozitivan	Veoma visok
zaštitnik	protector	Pozitivan	Veoma visok
snažan / jak	strong	Pozitivan	Visok
pobednik	winner	Pozitivan	Visok
uspešan	successful	Pozitivan	Visok
patriot	patriot	Pozitivan	Visok
mudri	wise	Pozitivan	Visok
hrabri	brave	Pozitivan	Visok
vizionar	visionary	Pozitivan	Visok
državnik	statesman	Pozitivan	Visok
odlučan / nepokolebljiv	decisive / unwavering	Pozitivan	Visok
neuništivi / nepobedivi	indestructible / invincible	Pozitivan	Veoma visok
čuvar	guardian	Pozitivan	Visok
reformator	reformer	Pozitivan	Srednje-visok
heroj	hero	Pozitivan	Visok
najbolji	the best	Pozitivan	Visok
posvećen / verni	dedicated / loyal	Pozitivan	Visok
radnik	hard worker	Pozitivan	Srednje-visok
inteligentan	intelligent	Pozitivan	Srednje-visok
skroman	humble	Pozitivan	Srednji
beskompromisni	uncompromising	Pozitivan	Srednje-visok
istorijski / genijalni	historic / genius	Pozitivan	Visok
otac	father (of the nation)	Pozitivan	Visok
neprikosnoveni	untouchable	Pozitivan	Veoma visok
predsednik	president (elevated)	Pozitivan	Visok

Druga tabela pokazuje suprotan sentiment obrazac. Termini koji se koriste za opis predsednika Vučića gotovo su u celini pozitivni, često visokog ili vrlo visokog intenziteta. Oni grade sliku snažnog, uspešnog, zaštitničkog i istorijski važnog lidera.

Ponovo, sama pozitivna ocena jednog političara nije problem. Mediji imaju pravo da hvale, podržavaju i afirmativno tumače političko delovanje. Problem za izborni integritet nastaje kada se pozitivni okvir jednog aktera kombinuje sa sistematski negativnim, dehumanizujućim i sekuritizujućim okvirom za njegove protivnike. Tada javni prostor prestaje da bude prostor poređenja politika, programa i rezultata. On postaje prostor emocionalne binarne podele: zaštitnik protiv neprijatelja, stabilnost protiv haosa, vođa protiv izdajnika.

Termini kao što su „lider“, „vođa“, „zaštitnik“, „državnik“ i „čuvar“ predstavljaju predsednika kao centralnu figuru sigurnosti. Termini kao što su „pobednik“, „uspešan“, „nepobedivi“ i „neuništivi“ stvaraju sliku političke neizbežnosti. Termini kao što su „otac“, „heroj“, „vizionar“ i „genijalni“ prelaze iz obične političke podrške u snažno personalizovanu simboliku.

Za birače, takav okvir može imati efekat smanjenja političke distance. Ako se jedan akter stalno predstavlja kao jedini garant stabilnosti i zaštite, a drugi kao rizik, biračka odluka se ne formira samo kroz poređenje programa. Ona se formira i kroz osećaj sigurnosti, straha, lojalnosti ili averzije. Upravo zbog toga sentiment analiza nije sporedna u izbornoj forenzici. Ona pokazuje emocionalnu infrastrukturu kampanje.

Zaključak: sentiment kao trag neravnog političkog terena

Sentiment analiza prikazanih termina ukazuje na snažnu asimetriju u medijskom tretmanu. Opozicija je predstavljena kroz negativne, često vrlo intenzivne etikete koje je povezuju sa izdajom, kriminalom, nasiljem, stranim uticajem i neprijateljstvom. Predsednik je predstavljen kroz pozitivne, idealizujuće izraze koji ga povezuju sa snagom, uspehom, zaštitom, mudrošću i nacionalnim vođstvom.

Ta asimetrija je važna za izbore. Birači ne odlučuju u praznom prostoru. Oni odlučuju u medijskom okruženju koje određuje šta je poželjno, šta je opasno, kome se veruje, koga se treba plašiti i ko se smatra legitimnim. Ako se taj prostor sistematski oblikuje tako da jedna strana izgleda kao zaštitnik, a druga kao pretnja, onda politički teren postaje neravan pre nego što je otvoreno prvo biračko mesto.

Zato izborna forenzika ne treba da se bavi samo pitanjem da li su glasovi tačno prebrojani. Treba da postavi i pitanje: u kakvom su medijskom i političkom okruženju ti glasovi formirani? Sentiment analiza ne daje konačnu presudu, ali daje važan trag. Ona pokazuje emocionalni pritisak jezika, raspodelu pozitivnih i negativnih oznaka i način na koji medijski diskurs može uticati na slobodu i kvalitet biračke odluke.

Ako želimo proverljive izbore, nije dovoljno proveriti samo zapisnike. Potrebno je proveravati i teren na kome se izborna volja oblikuje.