Reading Time: 6 minutes

1. Od zbirnog rezultata ka unutrašnjoj strukturi glasanja

Prvi deo je pokazao osnovno značenje referendumskog rezultata u Adi: opština je jasno glasala za „Ne”, a taj ishod ima i određenu političku težinu u lokalnom kontekstu. Ali zbirni brojevi ne govore kako je takav rezultat nastao. Da bi se to razumelo, potrebno je sići na nivo biračkih mesta (zahvaljujem studentu Jovanu Todorovu na poslatim podacima).

Napomene:

• Ada* za glasače koji nemaju izborno pravo i prebivalište na teritoriji opštine Ada, a koji su na području Opštine obveznici poreza na imovinu
• Nije objavljen Zapisnik o posmatračima na GM 18, tako da nije poznato jesu li imali primedbe

Upravo to radi drugi deo. Njegov cilj nije da dokazuje nepravilnost, već da ispita kako se rezultat razlikovao između biračkih mesta, da li su administrativni markeri poput primedbi povezani sa drugačijim obrascima i da li mali broj biračkih mesta ima nesrazmerno veliku ulogu u oblikovanju ukupnog ishoda za celu opštinu.

2. Odnos između izlaznosti i referendumskog rezultata

Jedan od najjasnijih istraživačkih nalaza u ovom skupu podataka jeste odnos između izlaznosti i referendumskog rezultata. Biračka mesta sa višom izlaznošću u proseku su imala veći udeo odgovora Da i manji udeo odgovora Ne. Taj obrazac je prilično izražen i vidi se i u korelacionoj matrici i na dijagramima rasturanja.

Sadržinski gledano, taj rezultat je zanimljiv zato što komplikuje svako previše jednostavno čitanje referenduma. Na nivou opštine, „Ne” je ubedljivo dominiralo. Ali na unutrašnjem nivou, mesta koja su uspela da mobilišu više birača delovala su, u proseku, manje negativno prema predlogu. To ne menja realnost zbirnog ishoda, ali pokazuje da je rezultat nastao spajanjem prilično različitih lokalnih političkih mikro-okruženja.

Takav obrazac može imati više mogućih objašnjenja. Može odražavati društvenu strukturu, različite lokalne mreže mobilizacije, jaču važnost referendumskog pitanja u pojedinim naseljima ili jednostavno činjenicu da manja biračka mesta sa slabijom izlaznošću lakše pokazuju veća odstupanja. Podaci sami po sebi ne omogućavaju da se pouzdano odluči između tih tumačenja. Ono što omogućavaju jeste da se kaže da je izlaznost jedna od glavnih osa po kojima se rezultat referenduma razlikovao.

3. Korelaciona analiza: šta se kreće zajedno

Korelacionu matricu ovde je najbolje koristiti kao mapu skupa podataka, a ne kao izvor jakih zaključaka. Najvažniji odnos jeste pozitivna korelacija između izlaznosti i udela Da (+0,70), kao i odgovarajuća negativna korelacija između izlaznosti i udela Ne (-0,70). To je centralna veza u celom skupu podataka.

Druga stvar vredna pažnje jeste da je udeo Da umereno pozitivno povezan i sa glasanjem van biračkog mesta (+0,46) i sa glasanjem uz pomoć (+0,53). Te veze nisu dovoljno jake da bi podržale dramatične tvrdnje, naročito na uzorku od samo 21 mesta, ali jesu dovoljno izražene da zaslužuju pomen. Biračka mesta sa više glasova Da u proseku su imala nešto više vanrednog i asistiranog glasanja.

Nasuprot tome, nevažeći listići ne izgledaju kao glavni faktor koji strukturira referendumski ishod. Njihova stopa je ukupno niska i samo slabo povezana sa odnosom Da/Ne (-0,06). To je važno jer sugeriše da rezultat nije značajno oblikovan razlikama u ispravnosti listića.

Najbezbednije tumačenje zato je sledeće: unutrašnja struktura referenduma u najvećoj meri je bila povezana sa izlaznošću, a zatim u manjoj meri i sa nekoliko povezanih proceduralnih indikatora. U ovom skupu podataka to je metodološki mnogo odbranjiviji zaključak od bilo kakve široke tvrdnje o anomalnom ponašanju.

Napomena: Pozitivni koeficijenti osenčeni zeleno i negativni koeficijenti osenčeni crveno su komentarisani u tekstu iznad matrice.

4. Biračka mesta sa primedbama naspram biračkih mesta bez primedbi

Poređenje između mesta sa i bez primedbi jedno je od korisnijih unutrašnjih provera u ovoj datoteci, jer uvodi jednostavan kontrast unutar istog referenduma. Ako bi mesta sa primedbama sistematski izgledala drugačije od onih bez primedbi, to bi bilo analitički zanimljivo čak i na malom uzorku.

Rezultati su mešoviti. Po izlaznosti skoro da nema razlike. Mesta sa primedbama i mesta bez primedbi deluju veoma slično (32,09 prema 32,82). Isto važi i za udeo Da (26,61 prema 25,79). To znači da se primedbe ne grupišu na način koji bi jasno razdvajao jedan tip referendumskog ishoda od drugog.

Najzanimljivija razlika tiče se stope nevažećih listića. Mesta sa primedbama u proseku su imala nešto više stope nevažećih (0,61 prema 0,23), a rezultat Mann–Whitney testa približava se uobičajenom pragu značajnosti (,053). Na ovako malom uzorku to i dalje treba čitati oprezno, ali je to jedno od retkih mesta u skupu podataka gde biračka mesta sa primedbama izgledaju potencijalno različito na smislen način.

Glasanje van biračkog mesta i glasanje uz pomoć ne pokazuju tako jasno razdvajanje između dve grupe. Šira implikacija je, dakle, da primedbe u Adi nisu bile povezane sa potpunom promenom obrasca izlaznosti ili raspodele Da/Ne, ali je moguće da su bile povezane, makar umerenim intenzitetom, sa pitanjem ispravnosti listića.

5. Neobična biračka mesta: nestandardne opservacije i Top 3

Na malom skupu podataka nekoliko biračkih mesta može imati veoma veliki značaj. Zato analiza nestandardnih opservacija (engl. outliers) i Top 3 rangiranja nisu samo dekorativni dodaci, već način da se identifikuje gde je skup podataka najviše unutrašnje neujednačen.

Biračko mesto 18 (Obornjača) najjasnije se izdvaja. Ono kombinuje veoma visoku izlaznost, veoma visok udeo Da i povišenu stopu glasanja uz pomoć. Nije označeno primedbom, ali je statistički jedno od najkarakterističnijih mesta u celom uzorku. Biračko mesto 21 (Ada*) nalazi se na suprotnom kraju raspodele: ekstremno niska izlaznost, ekstremno nizak udeo Da i, posledično, vrlo visok udeo Ne. Samo ta dva mesta već hvataju veliki deo ukupne raspršenosti referendumskog rezultata.

Posebnu pažnju zaslužuju i biračka mesta u Molu. Mesta 12 i 13 nalaze se među najvišima po izlaznosti, dok je mesto 12 ujedno i vodeće po stopi nevažećih listića. Pošto se ta mesta preklapaju sa grupom mesta sa primedbama, važna su i za opisno i za proceduralno čitanje podataka.

Top 3 liste to dodatno potvrđuju. Neka od mesta sa najvećom izlaznošću ili najvećim stopama nevažećih istovremeno su i mesta sa primedbama. To ništa samo po sebi ne dokazuje, ali pomaže da se izdvoje biračka mesta na kojima bi najviše smisla imala dublja kvalitativna analiza, na primer čitanje zapisnika ili lokalni uvid u tok glasanja.

6. Šta se na ovako malom uzorku još može analizirati

I posle svih ovih provera, skup podataka ostavlja prostor za dalji rad. Kada bismo imali više kontekstualnih informacija o naseljima u opštini Ada, mogli bismo da pitamo da li se referendum razlikovao između ruralnijih i urbanijih delova opštine. Kada bismo imali istorijske izborne podatke po biračkim mestima, mogli bismo da uporedimo referendumski obrazac sa ranijim političkim ponašanjem. Kada bismo imali više proceduralnih podataka, mogli bismo da proverimo da li se mesta sa primedbama razlikuju od ostalih i po dodatnim administrativnim obeležjima.

Poenta, međutim, nije da se mali skup podataka pretvori u nešto što on nije. Na 21 biračkom mestu pažljiva deskriptivna analiza već jeste korisna. Vrednost je u tome da se pokaže kako je referendum iznutra bio strukturiran, a ne da se iz ograničenih podataka izvlače preambiciozne tvrdnje.

7. Zaključak

Analiza po biračkim mestima dodaje nijansu zbirnom rezultatu referenduma u Adi. Ukupna većina za „Ne” ostaje jasna, ali unutrašnja struktura tog rezultata nije ravnomerna. Biračka mesta sa višom izlaznošću bila su donekle manje negativna prema predlogu. Biračka mesta sa primedbama nisu se bitno razlikovala po izlaznosti ili udelu Da, ali je moguće da su imala nešto više stope nevažećih listića. Nekoliko biračkih mesta jasno se izdvaja i zaslužuje bližu pažnju u svakom daljem kvalitativnom praćenju.

Najbezbedniji ukupni zaključak zato je umeren. Skup podataka ne podržava dramatične forenzičke tvrdnje. Ali podržava strukturisan prikaz načina na koji je referendumski ishod bio proizveden i pokazuje gde se nalaze glavne unutrašnje tačke varijacije. To je već samo po sebi važno. Kod lokalnog referenduma razumevanje unutrašnje kompozicije rezultata često je korisnije nego pokušaj da se podaci na silu pretvore u jači evidencioni okvir nego što mogu da nose.

8. Metodološki dodatak

Ovaj drugi deo zasniva se na opisnoj statistici po biračkim mestima, istraživačkim korelacijama, dijagramima rasturanja odnosa između izlaznosti i referendumskog ishoda, poređenju biračkih mesta sa i bez primedbi, Top 3 rangiranju po izabranim indikatorima i Mann–Whitney testovima. Pošto je broj biračkih mesta mali, sve statistička zaključivanja treba čitati kao indikativne. Cilj ovog pristupa nije da konačno ustanovi manipulaciju, već da transparentno sumira rezultate, identifikuje neujednačenosti i objasni unutrašnju logiku referendumskog ishoda.