Reading Time: 6 minutes

Deo 1. Od reči do tema: mapiranje rečnika političkog govora

Uvod: Šta nam analiza teksta može reći o političkom govoru?

Politički govor nije samo sredstvo za prenošenje informacija. Njime se grade priče, određuju grupe kojima pripadamo i one kojima ne pripadamo, pripisuje odgovornost, izazivaju emocije, biraju događaji iz prošlosti koje treba pamtiti i sugeriše način na koji publika treba da razume sadašnjost i budućnost. Deo toga može se uočiti pažljivim čitanjem. Kvantitativna analiza teksta dodaje još jednu perspektivu: omogućava da sistematski izmerimo šta se ponavlja, koje se reči pojavljuju zajedno, kako se menja emocionalni ton i gde se nalaze retorički obrasci koji tokom slušanja govora mogu lako ostati neprimećeni.

Ova dvodelna analiza koristi jedan govor kao praktičan primer. Cilj nije dokazivanje uzročnih odnosa, niti utvrđivanje tačnosti istorijskih i političkih tvrdnji iznetih u govoru. Nije ni pretpostavka da je ono što se najčešće pominje nužno politički najvažnije. Pitanje je pre svega metodološko: šta relativno jednostavne tehnike analize teksta mogu da nam pokažu o strukturi jedne političke poruke, i gde prestaje njihova pouzdanost?

Ta razlika je posebno važna kod političkog diskursa. Računar može izbrojati da se reč Serbia u engleskom prevodu pojavljuje 54 puta. Sam taj broj, međutim, ne govori da li se u određenoj rečenici pod Srbijom podrazumeva država, politička zajednica, istorijski subjekt ili predmet emocionalne identifikacije. Kvantitativni pokazatelji zato najviše vrede kada se kombinuju sa kvalitativnim čitanjem.

Politički kontekst govora

Analizirani govor održan je 4. avgusta 2026. u Mrkonjić Gradu, na zajedničkom obeležavanju Srbije i Republike Srpske posvećenom stradalim i prognanim Srbima tokom i nakon hrvatske vojne operacije „Oluja“ 1995. godine. Skup je najavljen kao zajednička manifestacija Srbije i Republike Srpske, uz prisustvo srpskog patrijarha i rukovodstva Republike Srpske. Izbor Mrkonjić Grada imao je dodatnu simboliku zbog ratnih događaja i stradanja koje je ovaj grad pretrpeo tokom završnih meseci rata u Bosni i Hercegovini 1995. godine.

Operacija „Oluja“ započela je u avgustu 1995. i vratila najveći deo teritorije koju je tada kontrolisala samoproglašena Republika Srpska Krajina pod vlast Hrvatske. Istovremeno je usledio masovni odlazak hrvatskih Srba. UNHCR je procenio da je oko 250.000 hrvatskih Srba napustilo Hrvatsku, stavljajući taj egzodus u širi ratni kontekst u kojem je prethodno veliki broj Hrvata i drugih nesrba bio prognan sa teritorija pod kontrolom srpskih snaga.

Taj kontekst je važan zato što je reč o komemorativnom političkom govoru. Sećanje, žrtve, odgovornost, nacionalni identitet i obećanje zaštite nisu sporedne teme, već deo same komunikacione situacije u kojoj je govor održan.

Zašto je korišćen engleski prevod?

Originalni transkript je na srpskom jeziku, dok je kvantitativna analiza urađena na njegovom engleskom prevodu. Za to postoje praktični razlozi. Za engleski jezik postoji veliki broj razvijenih alata i rečnika za automatsku analizu, među kojima su Bing rečnik sentimenta i NRC rečnik emocija korišćeni u ovoj analizi. Engleski takođe olakšava poređenje sa međunarodnim korpusima političkog teksta i čini analizu dostupnijom međunarodnoj publici.

Samo korišćenje prevoda nije metodološki nedopustivo. Istraživanja međujezičke analize sentimenta pokazuju da analiza prevedenih tekstova može davati korisne rezultate, naročito kada za ciljni jezik postoje znatno razvijeniji analitički resursi. Međutim, ista istraživanja pokazuju da prevod može promeniti emocionalnu polarizaciju reči i izraza. Rezultate zato treba shvatiti kao približnu meru, a ne kao neposredno merenje emocionalnog jezika srpskog originala.

Kod političkih govora problem je širi od samog sentimenta. Prevođenje uključuje odluke o izboru reči, sintaksi, kulturnim referencama i pragmatičkom značenju. Istraživanja prevođenja političkog diskursa ukazuju da modulacija, redukcija, dodavanje i druge prevodilačke strategije mogu promeniti način na koji je politička poruka predstavljena u ciljnom jeziku.

Za ovaj govor posebno je važno nekoliko problema.

Srpska gramatika prenosi informacije koje engleski izražava drugačije: padeže, gramatički rod, glagolski vid, klitike i fleksibilniji red reči. Još važnije za ovu analizu, u srpskom jeziku lična zamenica često ne mora biti izgovorena jer se lice prepoznaje iz glagolskog oblika. Engleski uglavnom zahteva eksplicitan subjekat. Prevod zato može ubaciti I, we, you ili they tamo gde u originalu nije stajalo eksplicitno ja, mi, vi ili oni. Brojanje zamenica na engleskom prevodu zato je naročito osetljivo.

Može se promeniti i način pripisivanja odgovornosti. Pasivna ili bezlična konstrukcija u srpskom može u engleskom postati aktivna. Srpsko mi pritom može namerno ostati višeznačno: vlast, politički pokret, narod, publika ili svi Srbi. Prevod ponekad takvu dvosmislenost nehotice razrešava.

Engleski transkript ima i dodatnu teškoću: na više mesta prevod je veoma doslovan i sintaksički neuobičajen. To povećava oprez pri interpretaciji. Ironija, retorička pitanja, idiomi, kulturno specifične formulacije i emocionalno obojene reči mogu biti promenjeni ili izgubljeni.

Konačno, problem nije samo prevod. Interpunkcija u transkriptu određuje šta računar prepoznaje kao rečenicu. Citirane i prepričane izjave drugih aktera trenutno se analiziraju kao deo ukupnog govora. Rečnik sentimenta ne zna da li govornik određenu formulaciju izgovara zato što je prihvata ili zato što je citira da bi je odbacio.

Zato je metodološki najjače rešenje dvojezično: srpski original koristiti za lingvističku i retoričku analizu, a engleski prevod pre svega kao pomoćni korpus za šire semantičke obrasce, eksplorativni sentiment i međunarodnu uporedivost.

Priprema transkripta

R kôd pre leksičke analize pravilno radi jednu veoma važnu stvar: reakcije publike zapisane u uglastim zagradama, na primer [APPLAUSE], prvo izdvaja, a zatim uklanja iz teksta koji se koristi za brojanje reči i sentiment. Tako aplauz publike ne postaje deo „rečnika“ predsednika.

Nakon čišćenja, analizirani korpus sadrži 4.936 reči i 215 prepoznatih rečenica.

Tabela 1. Osnovne deskriptivne statistike engleskog prevoda govora

statistic	value
words	4936
sentences	215
unique_words	1081
type_token_ratio	0.219
mean_words_per_sentence	23.884
median_words_per_sentence	18
mean_characters_per_word	4.44

Dužina i leksička raznovrsnost

Korpus sadrži 4.936 reči i 1.081 različit oblik reči. Odnos broja različitih oblika i ukupnog broja reči, type-token ratio, iznosi približno 0,219, odnosno 21,9%.

To je korisna približna mera leksičke raznovrsnosti, ali nije ocena „kvaliteta“ govora. Vrednost type-token odnosa prirodno opada sa dužinom teksta, a morfologija engleskog i srpskog jezika se značajno razlikuje. Pokazatelj je zato najkorisniji pri poređenju tekstova slične dužine obrađenih istom metodologijom.

Prosečna rečenica ima 23,9 reči, dok medijana iznosi 18. Razlika pokazuje da postoji određeni broj veoma dugih rečenica koje povećavaju prosečnu vrednost. To odgovara strukturi usmenog političkog govora u kojem se argumenti često grade nizanjem klauza, ponavljanjem i kontrastima.

Prosečna reč ima oko 4,44 karaktera. Ne vidi se, dakle, naročita složenost na nivou same dužine reči. Veći deo složenosti proizlazi iz dugih rečenica, istorijskih referenci i stalnog pomeranja između govornika, publike, različitih grupa i različitih istorijskih perioda.

U analizi nije izračunat formalni Flesch indeks ili sličan pokazatelj čitljivosti. To je zapravo razumno: primena engleske formule čitljivosti na doslovan prevod usmenog srpskog govora proizvela bi precizan broj, ali ne nužno i precizno značenje.

Koje reči dominiraju?

Rezultati frekvencije daju najbržu početnu sliku govora.

Najčešća sadržinska reč u engleskom korpusu je Serbia, sa 54 pojavljivanja. Slede people sa 42, Serbian sa 34, Serbs sa 33, never sa 33, always sa 27, Srpska sa 26 i Republika sa 23. Visoko se pojavljuju i thank, president, Montenegro, love, Belgrade, forget, church i care.

Oblak reči ne treba koristiti kao zamenu za tabelu frekvencija, ali veoma jasno prikazuje jednu činjenicu: govor je leksički organizovan oko kolektivnog identiteta. Serbia, Serbian, Serbs, people, Republika i Srpska vizuelno dominiraju.

Posebno su zanimljive dve reči koje nisu nazivi država ili naroda: never i always, „nikada“ i „uvek“. To su izrazi vremenske apsolutnosti. Njima se pojedinačni događaji povezuju u priču o istorijskom kontinuitetu: šta se „uvek“ događalo, šta se „nikada“ ne sme ponoviti, ko je „uvek“ bio uz koga i šta „nikada“ ne treba zaboraviti.

Nasuprot tome, reči poput thank i love najavljuju drugi deo retoričke putanje. One su posebno prisutne pri kraju govora, kada fokus prelazi sa stradanja i optužbi na zahvalnost, zajedništvo, zaštitu i snagu.

Od pojedinačnih reči ka frazama

Bigramska i trigramska analiza vraća deo konteksta izgubljenog pri prostom brojanju reči.

Najčešći bigram je Republika Srpska, sa 23 pojavljivanja. Serbian people pojavljuje se devet puta, Banja Luka šest puta, a world war šest puta. Među čestim kombinacijama su i take care, dear friends, four times, last time, polycentric Serbia, Serbian church i us Serbs.

Tabela 2. Najčešći bigrami

bigram	n
republika srpska	23
serbian people	9
banja luka	6
world war	6
take care	5
dear friends	4
four times	4
last time	4
many many	4
polycentric serbia	4
serbian church	4
us serbs	4

Među trigramima se izdvajaju second world war, Serbs practically disappear, call us Serbs, eyes Siniše Dobrić, last time like president i many many Serbs.

Tabela 3. Najčešći trigrami

trigram	n
second world war	3
serbs practically disappear	3
call us serbs	2
dear nevenka dear	2
eyes Siniše Dobrića	2
last time like	2
leibniz sufficient reason	2
many many many	2
many many serbs	2
Nevenka dear Nevenka	2
time like president	2
world war ii	2

Ove fraze otkrivaju strukture koje pojedinačne reči ne mogu. Republika Srpska nije samo geografska oznaka već jedan kraj ponavljanog odnosa Srbija–Republika Srpska. Serbian people i us Serbs definišu kolektivnog subjekta. Second World War povezuje komemoraciju 1995. sa širim istorijskim narativom. Last time prati ponavljano predstavljanje govora kao svojevrsne završne predsedničke poruke. A polycentric Serbia uvodi važnu unutrašnjopolitičku temu.

Šta smo saznali u prvom delu?

Čak i relativno jednostavne metode pokazuju jasan obrazac. Leksički centar govora čine Srbija, Srbi i Republika Srpska. Veoma česti izrazi „nikada“ i „uvek“ povezuju sećanje sa istorijskim kontinuitetom i budućim obećanjem. Bigramske i trigramske veze dodatno izdvajaju teme naroda, zajedništva, Drugog svetskog rata, crkve i politički obojene ideje „policentričnog srpstva“.

Istovremeno, analiza pokazuje zašto je metodološka opreznost neophodna. Frekvencija pokazuje naglasak, ali ne i značenje. Prevod može promeniti gramatiku i emocionalni ton.

U drugom delu prelazimo sa pitanja o čemu se govori na pitanje kako se politička poruka gradi: kroz sentiment, emocije, zamenice, kolokacije, reakcije publike i šire okvire žrtve, istorije, jedinstva, snage i političkog liderstva.

Dodatak

Ovde se može preuzeti zip fajl koji sadrži transkript govora na srpskom i engleskom jeziku, R kôd korišćen za obradu teksta i output folder sa svim rezultatima.