Reading Time: 4 minutes

1. Uvod: Ada, referendumsko pitanje i politički kontekst

Ada je opština na severu Srbije, u Vojvodini, i jedna od lokalnih osobina koje su politički važne jeste njena nacionalno mešovita struktura sa velikim udelom mađarske zajednice. To samo po sebi ne određuje automatski izborno ili referendumsko ponašanje, ali znači da se lokalni politički život često oblikuje u specifičnijem društvenom i institucionalnom okviru nego što je to slučaj u homogenijim sredinama.

Na referendumu održanom 7. juna 2026. građani su se izjašnjavali o uvođenju odnosno nastavku lokalnog samodoprinosa. Dakle, nije reč o partijskim izborima u užem smislu, već o glasanju o konkretnom lokalnom javnom pitanju sa neposrednim materijalnim posledicama. Ipak, takvi referendumi nikada nisu potpuno van politike. Oni se organizuju u institucionalnom okviru, za njih se zalažu ili protiv njih istupaju akteri sa političkom težinom, a njihov ishod može poslati signal koji prevazilazi usko pravno značenje pitanja.

Taj širi kontekst je važan u Adi zato što je lokalni vladajući blok u ovaj referendum ušao iz pozicije formalne snage. Na poslednjim lokalnim izborima lista povezana sa Aleksandrom Vučićem i lokalnim rukovodstvom u Adi ostvarila je snažan rezultat. Ako je ista lokalna vlast podržavala opciju „Da” na ovom referendumu, onda činjenica da je opština dominantno glasala „Ne” ne može biti politički nevažna. To ne znači automatski da je svaki glas „Ne” bio i anti-režimski glas u klasičnom partijskom smislu. Referendumi su često više vezani za konkretno pitanje nego za čistu partijsku identifikaciju. Ali otvara pitanje da li lokalna vlast koja je nedavno pokazala snažan izborni kapacitet nije uspela da taj kapacitet pretoči u većinsku podršku jednoj konkretnoj politici.

Tu analiza po biračkim mestima postaje korisna. Zbirni rezultat već pokazuje ko je pobedio na referendumu. Ali ne pokazuje da li je taj rezultat bio ravnomerno raspoređen kroz opštinu, da li ga je nosio mali broj biračkih mesta, niti da li postoje unutrašnje razlike koje zaslužuju pažnju. To je osnovni cilj ovog dvodelnog blog posta.

2. Referendumska forenzika nije isto što i izborna forenzika

Pre nego što se pređe na same brojeve, potrebno je jedno važno metodološko razjašnjenje. Referendumska forenzika nije isto što i izborna forenzika u uobičajenom smislu. Kod višepartijskih izbora analitičari često ispituju konkurenciju između partija ili kandidata, koncentraciju glasova, odnos izlaznosti i partijskog rezultata i raspodelu podrške između više političkih aktera. Referendum ima mnogo jednostavniju formalnu strukturu: u centru su opcije „Da” i „Ne”, dok nevažeći listići čine malu treću kategoriju.

Ta razlika je važna za interpretaciju. Kod referenduma cilj forenzičkog pristupa nije nužno da se pokaže manipulacija. Na malom skupu podataka kao što je ovaj, to ne bi bilo ni metodološki realistično ni analitički odgovorno. Glavni cilj je skromniji i, u izvesnom smislu, korisniji: da se rezultat jasno sumira, da se identifikuju unutrašnji obrasci i da se ponudi smisleno objašnjenje načina na koji je ishod proizveden po biračkim mestima.

U tom smislu, referendumska forenzika ovde je pre svega strukturisana opisna i istraživačka analiza. Ona pita da li je unutrašnja raspodela rezultata ravnomerna ili neravnomerna, da li se neka biračka mesta jasno izdvajaju, da li mesta sa primedbama izgledaju drugačije od onih bez primedbi i da li je izlaznost povezana sa jednom stranom referendumskog pitanja više nego sa drugom. To su smislena pitanja čak i kada je skup podataka suviše mali za velike forenzičke tvrdnje.

3. Šta ovaj mali skup podataka može, a šta ne može da pokaže

Skup podataka za Adu obuhvata rezultate sa 21 biračkog mesta. To je dovoljno za ozbiljnu opisnu analizu, ali nedovoljno za „punu” izbornu forenziku onog tipa kakav se koristi na većim izborima. Na uzorku te veličine mali broj opažanja može značajno uticati na korelacije, rangove, pa čak i na vizuelni utisak koji ostavlja neki grafik.

To ne čini skup podataka slabim. To samo određuje pravi domet analize. Ovaj skup podataka može sasvim razumno da pokaže osnovnu opisnu strukturu referenduma, raspon izlaznosti i rezultata Da/Ne po biračkim mestima, odnos između primedbi i pojedinih indikatora, kao i postojanje neuobičajeno visokih ili niskih biračkih mesta. Ono što ne može, bar ne odgovorno, jeste da sam nosi težinu jakih tvrdnji statističkog zaključivanja.

Zato je analiza u ovom i narednom delu namerno ograničena na opisnu statistiku, istraživačke odnose, jednostavna poređenja grupa i identifikaciju nestandardnih opservacija. To nije ograničenje zbog koga se treba izvinjavati. To je naprosto pravi nivo ambicije za vrstu dokaza kojima raspolažemo.

4. Osnovna opisna slika referenduma

Ukupan rezultat bio je jasan. Od 14.925 upisanih birača glasalo je 4.899. To znači da izlaznost, iako nije bila izuzetno visoka, jeste bila dovoljno značajna da referendum dobije političku težinu. Od ubačenih listića, 4.874 bila su važeća, a samo 25 nevažeća. Udeo nevažećih listića bio je, dakle, veoma mali.

Tabela 1. Detaljne opisne statistike

Statistika	Vrednost
Broj biračkih mesta	21
Ukupno registrovanih	14925
Ukupno glasanih	4899
Ukupno važećih	4874
Ukupno nevažećih	25
Ukupno Da	1334
Ukupno Ne	3540
Ukupno glasanih van biračkih mesta	21
Ukupno dobili pomoć	7
Prosečna izlaznost	33.72
Medijana izlaznosti	32.83
Standardna devijacija izlaznosti	10.51
Minimalna izlaznost	3.48
Maksimalna izlaznost	60.50
Prosečni procenat važeće glasova Da	27.79
Medijalni procenat važećih glasova Ne	26.14
Standardna devijacija procenta važećih glasova Da	10.96
Prosečni procenat važeće glasova Ne	72.21
Medijalni procenat važećih glasova Ne	73.86
Standardna devijacija procenta važećih glasova Ne	10.96
Srednja vrednost stope nevažećih glasova	0.43
Medijalna vrednost stope nevažećih glasova	0.42
Srednja vrednost stope glasova van biračkog mesta	0.41
Medijalna vrednost stope glasova van biračkog mesta	0.27
Srednja vrednost stope glasova koji su dobili pomoć	0.19
Medijalna vrednost stope glasova koji su dobili pomoć	0.00
Srednja vrednost odnosa Da i Ne glasova	0.42
Medijalna vrednost odnosa Da i Ne glasova	0.35
Odnos Da glasova prema važećim glasovima	0.27
Odnos Ne glasova prema važećim glasovima	0.73
Odnos nevažećih listića i ukupno glasalih	0.01

Među važećim glasovima, 1.334 su bila za „Da”, a 3.540 za „Ne”. Izraženo relativno, to znači da je „Da” dobilo 27,37% važećih glasova, a „Ne” 72,63%. Odnos između dve strane zato je bio izrazito nagnut ka odgovoru „Ne”. Ovo nije tesan referendumski rezultat. Reč je o jasno jednostranom ishodu.

Ipak, zbirni rezultat ne treba mešati sa uniformnošću. Prosečna izlaznost po biračkom mestu bila je 33,72%, ali uz veliki raspon. Neka mesta imala su znatno nižu participaciju, dok su druga bila u višem delu raspodele. Prosečan udeo odgovora „Da” po biračkom mestu iznosio je 27,79%, ali opet uz vidljivu disperziju. Dakle, i pre dublje analize podaci već sugerišu da je opštinski rezultat nastao kroz neujednačenu lokalnu strukturu.

Tabela 2. Ključne opisne statistike

Pokazatelj	Vrednost
Odnos Da prema Ne	37.7%
Odnos Da prema svim važećim	27.4%
Odnos Ne prema svim važećim	72.6%
Odnos nevažećih prema svim ubačenim	0.5%

5. Da li dominantni odgovor „Ne” šalje političku poruku?

Na najopreznijem nivou, odgovor je potvrdan. Opština u kojoj je lokalna vlast relativno skoro pokazala ozbiljnu izbornu snagu nije dala većinsku podršku referendumskom predlogu ukoliko je taj predlog bio povezan sa lokalnim centrom vlasti. To je već samo po sebi politički važno.

Jača tvrdnja bila bi da referendum direktno meri podršku ili protivljenje vladajućoj partiji. Takva tvrdnja otišla bi predaleko. Referendumi su često oblikovani specifičnostima samog pitanja: materijalnim teretom, lokalnim poverenjem, razumevanjem predloga, pa čak i zamorom ili skepticizmom prema lokalnom odlučivanju. Zato glas „Ne” može biti glas protiv konkretnog predloga, a da ne znači nužno stabilno protivljenje partijskoj strukturi koja ga podržava.

Ali i uz taj oprez bilo bi analitički slabo poreći da rezultat nosi signal. Ako je vladajuća strana podržavala opciju „Da”, onda rezultat u kome dominantno pobeđuje „Ne” zaista jeste poruka: izborna snaga u jednom trenutku ne garantuje i legitimitet konkretne politike u drugom. U tom užem, ali važnom smislu, referendumski ishod može se čitati kao upozorenje lokalnim nosiocima vlasti.

6. Zaključak prvog dela

Prvi deo uspostavlja tri osnovne stvari. Prvo, referendumski rezultat u Adi jasno je dominantno bio „Ne”. Drugo, taj rezultat nastao je u opštini sa specifičnim lokalnim društvenim i političkim profilom, uključujući nacionalno mešovitu strukturu i nedavnu snažnu izbornu poziciju lokalne vlasti. Treće, referendum ne treba svoditi ni na puki tehnički ishod ni na prikrivene partijske izbore. On je nešto između: glasanje o konkretnoj politici sa jasnim političkim implikacijama. U drugom delu prelazi se sa ovog zbirnog nivoa na unutrašnju strukturu rezultata. Pitanje više neće biti samo kakav je bio opštinski rezultat, nego kako je taj rezultat raspoređen po biračkim mestima i šta nam izlaznost, primedbe, nevažeći listići, glasanje van biračkog mesta i izdvojena biračka mesta govore o načinu na koji je referendum zapravo proizveden.