Uvod
Jedan komentator na mreži X nedavno mi je poslao tabelu u kojoj se porede rezultati vladajuće stranke i izlaznost u više opština i kroz različite izborne cikluse.
Tabela je zanimljiva i politički sugestivna, ali otvara i nekoliko metodoloških problema koji zahtevaju pažnju pre nego što se iz nje izvedu čvrsti zaključci. U ovom tekstu iznosim nekoliko konstruktivnih primedbi koje mogu pomoći da se bolje razume šta zapravo znači tvrditi da je vladajuća stranka u nekoj opštini „dobila” ili „izgubila” podršku. Osvrćem se i na još jednu ideju da bi se ovakva lokalna poređenja mogla pretvoriti u alat za prognoziranje predstojećih parlamentarnih izbora. Po mom mišljenju, to bi bilo analitički rizično. Lokalni i parlamentarni izbori ne postavljaju isto političko pitanje, a sirove promene u broju glasova ili izlaznosti ne mogu se mehanički tumačiti preko tako različitih izbornih nivoa.
Lokalni vs. parlamentarni izbori (poređenje)
Što se tiče pitanja poređenja, nije preporučljivo tumačiti rast ili pad glasova za vladajuću stranku na lokalnim izborima kao direktno uporediv sa parlamentarnim izborima. Izborna arena nije ista. Na lokalnim izborima birači često reaguju na lokalne kandidate, komunalne probleme, lične mreže, kvalitet usluga i konkretne probleme zajednice. Na parlamentarnim izborima okvir je širi: nacionalno rukovodstvo, makropolitika, partijski brend, koaliciona logika, spoljna politika, ekonomija i nacionalni medijski narativi. Zbog toga porast ili pad glasova između ove dve vrste izbora ne mora nužno značiti da je vladajuća stranka zaista „dobila” ili „izgubila” podršku u istom sadržinskom smislu. Može jednostavno značiti da su birači odgovarali na drugačije političko pitanje.
Apsolutni vs relativni pokazatelji
Tabela meša izbore sa različitim ukupnim brojem i izašlih birača i glasova za režim. To znači da promene u sirovim brojevima nisu stavljene na istu osnovu za poređenje. Neka opština može pokazati više glasova za vladajuću stranku samo zato što je izlaznost bila veća, a ne zato što je podrška vlasti stvarno ojačala. Ili može pokazati manje sirovih glasova, a da je u stvari popravila svoj konkurentski položaj ako je ukupna izlaznost naglo pala. Zato je poređenje samo apsolutnih brojeva pogrešno.
Preciznije poređenje zavisi od toga šta tačno želimo da merimo. Ako želimo da utvrdimo da li je vladajuća stranka postala izborno jača u lokalnoj areni, najbolje poređenje je: 2026 lokalni vs 2022 lokalni, opštinu po opštinu, jer se time zadržava ista vrsta izbora.
Ali ni tada se ne treba oslanjati samo na sirove glasove. Treba koristiti bar ove dve normalizovane mere:
- udeo glasova među upisanim biračima: (V/E)
To pokazuje koliki deo ukupnog biračkog tela je vladajuća stranka zaista pretvorila u glasove. - udeo glasova među onima koji su izašli: (V/T), odnosno udeo među važećim glasovima
To pokazuje konkurentski položaj vladajuće stranke među onima koji su stvarno učestvovali.
Najsnažniji pristup je da se koriste obe mere zajedno:
- (V/E) pokazuje domet mobilizacije
- (V/T) pokazuje konkurentsku dominaciju među biračima koji su izašli
Još bolji pristup jeste da se promena raščlani na:
- promenu izlaznosti,
- promenu sposobnosti vladajuće stranke da izlaznost pretvori u glasove,
- promenu opozicionog udela,
- promenu razlike između vlasti i opozicije.
Dakle, umesto da se pita samo „Da li je vladajuća stranka dobila ili izgubila glasove?”, bolje je pitati:
- Da li je dobila ili izgubila udeo među upisanim biračima?
- Da li je dobila ili izgubila udeo među onima koji su glasali?
- Da li se njena prednost nad opozicijom povećala ili smanjila?
- Da li je sirova promena uglavnom posledica izlaznosti ili stvarne promene u podršci / preferencijama birača?
Moja preporuka bi bila sledeća. Koristi 2026 lokalni vs 2022 lokalni kao glavno poređenje i za svaku opštinu prikazati:
- sirov broj glasova za vladajuću stranku,
- izlaznost,
- udeo vladajuće stranke među upisanim biračima,
- udeo vladajuće stranke među biračima koji su izašli / među važećim glasovima,
- razliku između vlasti i opozicije.
To stavlja sve izbore na mnogo pravičniju analitičku osnovu nego kada se lokalni i parlamentarni rezultati direktno porede samo po ukupnim brojevima.