U jednoj ranijoj blog objavi ukazao sam da su sirovi ukupni brojevi slab alat za odgovor na jedno od najčešćih postizbornih pitanja: da li je vladajuća stranka dobila ili izgubila podršku? Jedan komentator na mreži X poslao je tabelu sa rezultatima lokalnih izbora u deset opština, a prvo iskušenje bilo je da se sve svede na apsolutne brojeve. Međutim, glasovi ne postoje u praznom prostoru. Oni se nalaze unutar šireg izbornog okvira koji određuju izlaznost, veličina biračkog tela i rezultat političkih konkurenata. Upravo zato je za ozbiljnije tumačenje potrebno koristiti relativne pokazatelje, a ne samo sirove totalske vrednosti.
Poslate podatke u X sam proverio na osnovu izveštaja RIK, korigovao tamo gde je to bilo potrebno i dodao nove. Podatke iz poslednja dva izborna ciklusa u 10 lokalnih izbora sam kompletirao tako što sam dodao rezultate opozicije. Poslatu tabelu sam izmenio na sledeći način. Npr. na izborima 2026. godine u Aranđelovcu koaliciju vladajuće partije činile su sledeće partije: SNS, SPS, PUPS, SRS, SDPS, PS, SSZ, SNP, ZS, JS. Na izborima 2022. godine partije su nastupale uglavnom samostalno. Da bih mogao uporediti rezultate izbora u ova dva izborna ciklusa sabrao sam rezultate u 2022. godini onih partija koje su u 2026. godini bili u koaliciji. To je bio slučaj sa partijama: SNS, SPS – JP, SSZ, ZS. Slično sam postupio u svih deset opština, kako sa režimskim tako i sa opozicionim strankama i koalicijama. Sledeća tabela daje sve rezulate u ova dva izborna ciklusa.
Tabela 1: Rezultati lokalnih izbora u 2022. i 2026. godini
Napomena: Ovde možete preuzeti Excel fajl i samostalno obaviti analizu sa novim podacima u dva izborna ciklusa.
Tabela 2 daje detaljan opis sastava režimske i opozicione koalicije u 2022. i 2026. godini. Dakle, ako je partija nastupala samostalno u 2022. godini, a kao deo koalicije u 2026. godini to sam njene glasove u 2022. godini sabirao sa glasovima onih stranaka koje su takođe bile članovi koalicije u 2026. godini.
Tabela 2. Sastav vladajućih i opozicionih koalicija
Napomena: Javite mi ukoliko sam napravio grešku u klasifikaciji neke stranke.
Excel fajl uključuje i vladajuću stranu i opozicionu koaliciju. U fajlu su glasovi za vlast uneti kao Votes1 / V1, a glasovi za opoziciju kao Votes2 / V2. Time više ne moramo da postavljamo usko pitanje da li je vlast dobila ili izgubila podršku izolovano posmatrano, već možemo da uporedimo njeno kretanje sa kretanjem njenog glavnog protivnika.
To znatno menja analitički horizont. I dalje možemo da pitamo da li je vlast dobila ili izgubila podršku, ali sada to možemo da pitamo na nekoliko mnogo smislenijih načina. Da li je dobila ili izgubila sirove glasove? Da li je osvojila veći ili manji udeo među onima koji su izašli? Da li je pretvorila veći ili manji deo ukupnog biračkog tela u podršku? I da li joj se položaj popravio više, ili manje, nego opoziciji? To nisu ista pitanja i ne daju uvek iste odgovore. Upravo zato je ovaj širi okvir korisniji.
Prvi razlog zašto sirovi brojevi nisu dovoljni veoma je jednostavan. Partija može izgubiti glasove, a ipak relativno ojačati ako izlaznost padne još više. Može dobiti glasove, a ipak politički oslabiti ako izlaznost poraste brže, a opozicija dobije još više. Drugim rečima, sirova promena glasova jeste samo spoljašnji sloj problema. Ona nam govori šta se desilo numerički, ali ne i šta se desilo izborno. Da bismo rekli nešto sadržajnije, potrebni su nam odnosi, a ne samo totalski brojevi.
Tu na scenu stupaju ključni pokazatelji iz tabele. Fajl nam omogućava da dva izborna ciklusa uporedimo i kroz apsolutne i kroz relativne mere. Sirove razlike i dalje jesu korisne. Difference Votes1 i %Difference Votes1 pokazuju da li je vlast osvojila više ili manje glasova nego ranije. Difference Votes2 i %Difference Votes2 rade isto za opoziciju. Difference Turnout i %Difference Turnout pokazuju da li je uopšte glasalo više ili manje ljudi. Ti pokazatelji su važni jer postavljaju osnovni okvir kretanja biračkog tela.
Ali prava analitička vrednost leži u odnosima. V1/E pokazuje koliki deo ukupnog biračkog tela glasa za vlast. V2/E pokazuje isto za opoziciju. Ovi indikatori su važni zato što analizu sidre u ukupnom biračkom telu, a ne samo među onima koji su izašli. Nasuprot tome, V1/T i V2/T pokazuju koliki deo onih koji su izašli podržava vlast, odnosno opoziciju. Ti pokazatelji su politički oštriji, jer govore ko pobeđuje među stvarnim učesnicima izbora. Konačno, razlike u tim pokazateljima — Difference V1/E, Difference V2/E, Difference V1/T i Difference V2/T — pokazuju da li je bilo koja strana proširila ili suzila svoj domet u odnosu na ukupno biračko telo i u odnosu na izlaznost.
Samo biračko telo bilo je uglavnom stabilno kroz ove opštine. Broj upisanih odnosno podobnih birača blago je opao gotovo svuda, a ukupno posmatrano pao je za svega 3,25 odsto. To znači da se bazen iz koga su glasovi mogli da se crpe jeste menjao, ali ne dramatično. Izlaznost se, međutim, kretala u suprotnom smeru: ukupan broj onih koji su glasali porastao je za 7,34 odsto. To je već veoma važna kontekstualna činjenica. Ona znači da lokalni izbori 2026. nisu održani u uslovima manje participacije. Naprotiv, ukupno je glasalo više ljudi. To čini gubitke vlasti ozbiljnijim, a ne manjim, jer su nastali uprkos većem bazenu učesnika.
I upravo to se dogodilo vladajućoj strani. Ukupno posmatrano, Votes1 padaju sa 107.698 na 92.428, dakle za 15.270 glasova, odnosno za 16,5 odsto. Opozicija, s druge strane, raste sa 21.091 na 63.995, što je povećanje od 42.904 glasova, odnosno više od 200 odsto. Već ti brojevi sami po sebi daju sasvim drugačiju sliku od one u kojoj bi vlast mogla tvrditi da je proširila podršku. Ali relativni pokazatelji dodatno pojačavaju taj kontrast.
Na zbirnom nivou za svih deset opština, udeo vlasti među upisanim biračima, V1/E, pada sa 42,07 odsto na 37,32 odsto, što je smanjenje od 4,75 procentnih poena. Udeo opozicije među upisanim biračima, V2/E, raste sa 8,24 odsto na 25,84 odsto, dakle za 17,60 procentnih poena. Među onima koji su izašli, udeo vlasti, V1/T, pada sa 67,80 odsto na 54,21 odsto, što je pad od 13,59 procentnih poena. Udeo opozicije među izlaznošću, V2/T, raste sa 13,28 odsto na 37,53 odsto, dakle za 24,25 procentnih poena. Kada se ti rezultati čitaju zajedno, gotovo da nema prostora za nejasnoću: vlast je gubila tlo, a opozicija ga je osvajala u velikoj meri.
Slika po opštinama potvrđuje isti obrazac, iako različitim intenzitetom.
U Aranđelovcu vlast gubi 43,3 odsto sirovih glasova, dok opozicija raste gotovo deset puta. Izlaznost raste za 12,5 odsto, pa dakle nije reč o slučaju u kome bi manja participacija mogla objasniti pad vlasti. Udeo vlasti među upisanim biračima pada za 15,3 procentnih poena, sa 50,7 odsto na 35,4 odsto, dok udeo opozicije raste za 29,2 poena. Među onima koji su glasali, vlast pada sa 80,8 odsto na 50,1 odsto, a opozicija skače sa 5,3 odsto na 46,1 odsto. To nije marginalna promena. To je politički obrt.
U Bajinoj Bašti vlast gubi samo 7,2 odsto sirovih glasova, ali opozicija raste za gotovo 58 odsto, a izlaznost raste za 14,8 odsto. Udeo vlasti među izlaznošću pada za 12,0 poena, dok opozicija raste za 19,6 poena. Vlast i dalje ostaje ispred opozicije, ali njena dominacija primetno slabi.
U Boru sirovi brojevi sami za sebe mogu izgledati dvosmisleno, jer vlast čak blago povećava broj glasova, za oko 1,9 odsto. Ali opozicija raste za 71,6 odsto, a izlaznost za 7,7 odsto. Kada se pogledaju relativni pokazatelji, svaka dvosmislenost nestaje. Udeo vlasti među izlaznošću pada za 2,7 poena, dok opozicija raste za 27,6 poena. Dakle, sitan rast sirovih glasova nije doneo jači konkurentski položaj.
U Kladovu je vlast jasni izuzetak u ovom skupu podataka. Ona povećava sirove glasove za 9,7 odsto, opozicija pada za 10,5 odsto, a izlaznost se jedva menja. Ovde vlast popravlja položaj i među upisanim biračima i među onima koji su izašli. Udeo među izlaznošću raste za 6,2 poena, dok opozicija pada za 3,1 poen. Ako se pita gde je vlast zaista dobila podršku, Kladovo je najjasniji odgovor.
U Knjaževcu vlast doživljava jedan od najtežih poraza. Sirovi glasovi padaju za 26,4 odsto, opozicija raste za 72,7 odsto, a izlaznost za 6,5 odsto. Udeo vlasti među izlaznošću ruši se za 19,4 poena, dok opozicija dobija 22,7 poena. Ista slika vidi se i u odnosu na ukupno biračko telo. To je snažan gubitak.
U Kuli vlast gubi 14,8 odsto sirovih glasova, dok opozicija raste za gotovo 78 odsto. Izlaznost raste za 6,5 odsto. Udeo vlasti među izlaznošću pada za 11,0 poena, dok opozicija raste za 36,3 poena. U odnosu na biračko telo, vlast gubi 4,15 poena, a opozicija dobija 26,7 poena. To je još jedan veliki obrt protiv vlasti.
U Lučanima vlast gubi 8,1 odsto sirovih glasova, opozicija raste za 30,8 odsto, a izlaznost za 3,8 odsto. Udeo vlasti među izlaznošću pada za 7,4 poena, dok opozicija raste za 9,3 poena. To nije tako dramatično kao u Knjaževcu ili Kuli, ali je i dalje jasno negativno za vlast.
U Majdanpeku vlast gubi 10,3 odsto sirovih glasova, opozicija raste za 40,3 odsto, a izlaznost blago opada za 1,35 odsto. Čak i ovde, gde je izlaznost nešto niža, vlast gubi i među ukupnim biračkim telom i među onima koji su izašli. Udeo vlasti među izlaznošću pada za 5,6 poena, a opozicija raste za 12,9 poena.
U Sevojnu vlast gubi više od polovine sirovih glasova, dok opozicija raste za 72,4 odsto, a izlaznost za 6,9 odsto. Udeo vlasti među izlaznošću pada sa 80,7 odsto na 49,6 odsto, što je pad od 31,1 poen. Opozicija raste za 31,6 poena. To je jedan od najdramatičnijih preokreta u celoj tabeli.
U Smederevskoj Palanci vlast gubi 25,5 odsto sirovih glasova, opozicija raste za 70,9 odsto, a izlaznost za 6,9 odsto. Udeo vlasti među izlaznošću pada za 19,3 poena, dok opozicija raste za 19,6 poena. I to je još jedan jasan i snažan gubitak.
Ukupni obrazac zato nije težak za čitanje. Od deset opština, vlast pokazuje jasan konkurentski napredak samo u Kladovu. U svim ostalim opštinama ona gubi tlo u analitički važnijim relativnim pokazateljima, posebno kada se posmatra V1/T. To je važno jer su ovde upoređeni lokalni izbori sa lokalnim izborima, pa je poređenje metodološki mnogo odbranjivije nego kada se lokalni i parlamentarni izbori mehanički stavljaju u istu ravan. Vlast u mnogim mestima nije samo gubila sirove glasove; gubila je i svoj udeo među aktivnim biračima, dok je opozicija snažno rasla.
Dodavanje opozicionih podataka ovu analizu znatno unapređuje. Bez opozicionih rezultata moglo bi se reći da je vlast izgubila podršku, ali nije bilo moguće u potpunosti postaviti taj gubitak u konkurentski kontekst. Sada to jeste moguće. I ono što postaje vidljivo nije samo priča o padu vlasti. To je i priča o rastu opozicije. Relativni pokazatelji ne pokazuju samo da je vlast oslabila, već i da je opozicija u mnogim slučajevima rasla brže nego što je vlast padala. U izbornoj politici to je od suštinskog značaja. Izbori se ne dobijaju ili gube u izolaciji. Oni su odnos relativnih pozicija.
Ovo ujedno pokazuje zašto V/E i V/T treba koristiti zajedno. V/T je oštriji konkurentski indikator. On pokazuje ko pobeđuje među onima koji su stvarno glasali. V/E je konzervativniji strukturni indikator. On pokazuje koliki deo ukupnog biračkog tela je svaki blok zaista mobilisao. U ovom skupu podataka oba pokazuju u istom smeru. Vlast gubi po oba merila. Ali razmera gubitka mnogo je veća u V/T nego u V/E, zato što je izlaznost ukupno rasla. Upravo zato oba pokazatelja treba prikazati zajedno.
Ova analiza ima i praktičnu dimenziju. Priloženi Excel fajl, može se ponovo koristiti. On može poslužiti kao šablon za analizu dva izborna ciklusa sa drugim podacima, sve dok se odgovarajuće vrednosti unesu u odgovarajuće kolone. U praksi je dovoljno uneti Eligable (srpski: Registrovane/Upisane birače), Votes1 za vladajuću stranu (srpski: Režim), Votes2 za opoziciju (srpski: Opozicija) i Turnout (srpski: Izlaznost). Kada se ti podaci unesu, tabelа automatski računa apsolutne razlike, procentualne razlike i informativnije relativne pokazatelje zasnovane na izlaznosti i ukupnom biračkom telu.
Naravno, čak i ovako proširen okvir mogao bi da se dodatno razvija. Sa detaljnijim partijskim podacima mogla bi se raščlaniti i sama opozicija. Sa dodatnim kontekstualnim promenljivama moglo bi se ispitivati da li su promene bile veće u urbanim ili ruralnim opštinama, u manjim ili većim sredinama, ili u različitim lokalnim političkim uslovima. Ali i bez toga, sadašnja tabela već omogućava mnogo bolji odgovor nego što bi to mogli sami sirovi glasovi.
Glavni zaključak zato je jednostavan. Ako je pitanje da li je vladajuća strana dobila ili izgubila podršku u ovih deset opština, odgovor je jasan: ukupno je izgubila podršku, i izgubila ju je u gotovo svim opštinama, uz Kladovo kao glavni izuzetak. Taj zaključak se ne zasniva samo na sirovom padu glasova. On je potvrđen pokazateljima prilagođenim izlaznosti i biračkom telu i dodatno pojačan direktnim poređenjem sa opozicijom. Ukratko, kada se rezultati čitaju pravilno, kroz relativne, a ne samo apsolutne pokazatelje, lokalni izbori 2026. u ovih deset opština daju mnogo nepovoljniju sliku za vlast nego što bi to sirove brojke same po sebi sugerisale.