Reading Time: 8 minutes

Izbori mogu biti uredno organizovani, a da ipak nisu u potpunosti demokratski. Glasački listići mogu stići na vreme, biračka mesta mogu biti otvorena, glasovi pravilno prebrojani, a rezultati objavljeni, dok građanima istovremeno nije omogućena stvarno ravnopravna mogućnost izbora. Jedna stranka može dominirati televizijskim programom. Zaposleni u javnom sektoru mogu strahovati od posledica ukoliko ne podrže vlast. Opozicione stranke mogu raspolagati znatno manjim resursima, dok novinari, građanske organizacije i kritički glasovi rade pod pritiskom.

Izborna noć je zato samo fotografija. Izborna demokratija je ceo film: meseci koji prethode glasanju, uslovi kampanje, dostupnost informacija, organizovanje glasanja, rešavanje prigovora i političko okruženje u kojem pobednici kasnije vrše vlast.

Ova razlika nalazi se u središtu projekta Varieties of Democracy, poznatijeg kao V-Dem. Koristeći pet V-Dem pokazatelja za šest bivših jugoslovenskih republika u periodu 2001–2025, ovaj tekst postavlja naizgled jednostavno pitanje: šta zapravo merimo kada kažemo da su izbori demokratski?

Kako se demokratsko iskustvo pretvara u pokazatelje

Demokratija se ne može meriti neposredno kao temperatura ili udaljenost. Istraživači ne mogu staviti termometar u politički sistem. Najpre moraju raščlaniti demokratiju na pojave koje je moguće posmatrati ili procenjivati: da li su izbori konkurentni, mogu li opozicione stranke slobodno da se organizuju, imaju li birači pristup alternativnim informacijama, postoji li zastrašivanje i da li se političke odluke obrazlažu kroz javnu raspravu.

V-Dem prikuplja ocene stručnjaka za pojedine države i objedinjuje ih pomoću statističkih modela merenja. Dobijene vrednosti za svaku državu i godinu predstavljaju procene namenjene poređenju političkih uslova kroz vreme i između država. Njih ne bi trebalo čitati kao savršeno precizne ocene. Promena sa 0,612 na 0,607 ne znači nužno da su građani mogli da osete pet hiljaditih delova manje demokratije. Mnogo su važnija velika, trajna i istovremena pomeranja više pokazatelja.

Baza podataka koju koristimo sadrži četiri složena indeksa na skali od 0 do 1, pri čemu više vrednosti označavaju povoljnije demokratsko stanje. Peti pokazatelj slobodnih i poštenih izbora (u V-Dem oznaci: v2elfrfair), izračunat je na drugačijoj latentnoj statističkoj skali. Njegove sirove vrednosti zato se ne smeju neposredno porediti sa vrednostima ostala četiri indeksa.

Pet načina da se postavi pitanje da li su izbori demokratski

Indeks izborne demokratije (engl. Electoral Democracy Index – EDI; v2x_polyarchy) pruža najširu sliku. On procenjuje da li izborna konkurencija čini političke vođe odgovornim prema građanima. Obuhvata opšte biračko pravo, slobodu političkog i građanskog organizovanja, integritet izbora, slobodu izražavanja, pristup alternativnim izvorima informacija i izbor nosilaca izvršne vlasti. Intuitivno rečeno, indeks ne pita samo da li je glasanje održano, već da li birači zaista mogu da smene jednu grupu na vlasti i izaberu drugu.

Pokazatelj slobodnih i poštenih izbora (v2elfrfair) uži je i neposrednije vezan za određene izbore. Stručnjaci procenjuju predizborni period, izborni dan i postupke posle izbora, a zatim ocenjuju da li su nacionalni izbori u osnovi bili slobodni i pošteni. Ovaj pokazatelj ne meri koliko je široko priznato biračko pravo. V-Dem statistički pretvara uređene stručne odgovore u intervalnu procenu, zbog čega njegova skala nije ista kao skala četiri indeksa prikazana na grafikonima.

Indeks deliberativne demokratije (v2x_delibdem) razmatra način na koji se političke odluke donose. Da li se javni stavovi obrazlažu razlozima i dokazima? Da li vlast razmatra protivargumente? Da li se konsultuju različite društvene i političke grupe ili se javna rasprava svodi na uvrede, proveravanje lojalnosti i saopštavanje već donetih odluka? Deliberacija je važna za kvalitet izbora jer građani ne mogu donositi informisane odluke ukoliko su rasprava i pristup suprotstavljenim argumentima sistematski ograničeni.

Indeks čistih izbora (v2xel_frefair) meri integritet izbornog procesa. On objedinjuje procene samostalnosti i kapaciteta organa za sprovođenje izbora, kvaliteta biračkog spiska, kupovine glasova, zastrašivanja, izbornog nasilja, drugih nepravilnosti i opšte ocene slobode i poštenja izbora. Izraz „čisti izbori” zato ne znači samo da nisu pronađeni falsifikovani glasački listići. Reč je o celom skupu institucionalnih zaštita od manipulacije i prinude.

Indeks slobode izražavanja i alternativnih izvora informacija (v2x_freexp_altinf) procenjuje da li vlast poštuje slobodu medija, da li obični građani mogu razgovarati o političkim pitanjima u javnosti i privatno i da li su akademsko i kulturno izražavanje zaštićeni. Glasački listić pruža samo formalni izbor ukoliko građani nemaju dovoljno pluralističkih informacija o ponuđenim alternativama.

Srbija: pad celokupnog demokratskog okruženja

Srbija ima najjasniju i najsveobuhvatniju negativnu putanju u regionalnoj bazi. Između 2001. i 2025. godine Indeks izborne demokratije opao je sa 0,584 na 0,300. Indeks deliberativne demokratije smanjen je sa 0,511 na 0,208, Indeks čistih izbora sa 0,540 na 0,212, a Indeks slobode izražavanja i alternativnih izvora informacija sa 0,810 na 0,424. Poseban pokazatelj slobodnih i poštenih izbora v2elfrfair takođe je opao, sa 0,359 na –1,103 na njegovoj latentnoj skali.

Pad nije ograničen na jedne izbore, niti je ravnomerno raspoređen kroz ceo period. Pokazatelji Srbije najpre su se poboljšavali, a nekoliko njih dostiglo je lokalni maksimum oko 2002–2003. godine. Odlučujući negativni zaokret postaje vidljiv posle približno 2012. godine, najpre u slobodi izražavanja, javnoj deliberaciji i ukupnom Indeksu izborne demokratije. Potom je snažno opao i Indeks čistih izbora, koji je 2025. iznosio samo 0,212.

Pošto se sve četiri linije kreću naniže, grafikon ne ukazuje samo na tehničke probleme na biračkim mestima. On upućuje na proces u kojem se slabljenje medijskog pluralizma, sužavanje javne rasprave, neravnopravni uslovi kampanje, institucionalna zavisnost i pad integriteta izbora međusobno podstiču.

Takvo tumačenje saglasno je nalazima Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (engl. OSCE Office for Democratic Institutions and Human Rights – OSCE/ODIHR) o parlamentarnim izborima u Srbiji održanim u decembru 2023. godine. OSCE/ODIHR je ocenio da su izbori bili tehnički dobro sprovedeni i da su biračima ponuđene političke alternative, ali i da su presudno angažovanje predsednika i sistemske prednosti vladajuće stranke stvorili nepravedne uslove. U izveštaju su navedeni pristrasnost medija, pritisci na zaposlene u javnom sektoru, zloupotreba javnih resursa, nedovoljno delotvorni nadzorni organi i proceduralni nedostaci tokom glasanja i brojanja.

Evropska komisija je u Izveštaju o Srbiji za 2025. godinu takođe zaključila da su potrebna opipljiva poboljšanja i dodatne izborne reforme, uz potpuno sprovođenje preostalih preporuka OSCE/ODIHR-a i tela Saveta Evrope kroz transparentan i inkluzivan postupak, dovoljno vremena pre narednih izbora.

Šest država i šest različitih spojeva demokratskih prednosti i slabosti

Bosna i Hercegovina takođe beleži pogoršanje sva četiri prikazana pokazatelja, mada manje dramatično nego Srbija. Indeks izborne demokratije opao je sa 0,654 u 2001. na 0,498 u 2025. godini. Najveći pad zabeležen je kod Indeksa čistih izbora, sa 0,762 na 0,511, dok su oslabile i deliberativna demokratija i sloboda izražavanja.

Grafikon odražava strukturni demokratski problem, a ne samo pitanje organizovanja glasanja. OSCE/ODIHR je opšte izbore 2022. ocenio kao uglavnom dobro organizovane i konkurentne, ali je upozorio da opšte i jednako biračko pravo još nije obezbeđeno, da je javna rasprava ograničena, da je deo medijskog izveštavanja bio pristrasan i da je etnički podeljena retorika sužavala prostor za informisan izbor. Evropska komisija je i 2025. zahtevala hitno dovršavanje ustavnih i izbornih reformi koje bi omogućile funkcionalnije institucije i uklonile diskriminaciju.

Hrvatska pokazuje zašto demokratske pokazatelje treba čitati odvojeno, ali i zajedno. Indeks čistih izbora povećan je sa 0,812 na 0,875, dok je Indeks izborne demokratije opao sa 0,767 na 0,686. Deliberativna demokratija smanjena je sa 0,632 na 0,499, a sloboda izražavanja i alternativnih informacija sa 0,929 na 0,743.

To nije profil države sa suštinski falsifikovanim izborima. OSCE/ODIHR je parlamentarne izbore 2024. ocenio kao konkurentne, sa širokim političkim izborom i visokim poverenjem u izbornu administraciju. Istovremeno, mnoge ranije preporuke ostale su nerešene, uključujući pitanja tačnosti biračkog spiska, nadzora kampanje, transparentnosti njenog finansiranja i pravila o kleveti. Evropska komisija je 2025. ukazala i na trajne rizike povezane sa medijskim pluralizmom, slobodom medija i samostalnošću javnog medijskog servisa.

Crna Gora je jedina država u bazi koja je između 2001. i 2025. poboljšala sva četiri prikazana indeksa. Indeks izborne demokratije povećan je sa 0,457 na 0,636, deliberativne demokratije sa 0,352 na 0,521, čistih izbora sa 0,417 na 0,608, a slobode izražavanja sa 0,729 na 0,853.

To ne znači da je izborni sistem bez slabosti. OSCE/ODIHR je parlamentarne izbore 2023. opisao kao konkurentne, efikasno organizovane i zasnovane na širokom izboru kandidata, ali je ukazao i na polarizovano medijsko okruženje, nerešene pravne nedostatke, pitanja biračkog spiska i slabosti nadzora finansiranja kampanje i medija. Evropska komisija je 2025. konstatovala da su pojedini delovi izbornog okvira reformisani uz podršku vlasti i opozicije, ali da je i dalje potrebno njegovo dalje usklađivanje sa preporukama OSCE/ODIHR-a.

Severna Makedonija ima najizraženiju neujednačenu putanju. Između 2001. i 2025. Indeks izborne demokratije povećan je sa 0,445 na 0,562, deliberativne demokratije sa 0,256 na 0,372, a čistih izbora sa 0,360 na 0,701. Sloboda izražavanja završila je gotovo na početnoj vrednosti: 0,674 u 2001. i 0,664 u 2025. godini, posle velikog pada početkom prethodne decenije i kasnijeg oporavka.

Oporavak posle približno 2016–2017. pokazuje da demokratsko pogoršanje nije nužno nepovratno. Ipak, oporavak može ostati delimičan. OSCE/ODIHR je predsedničke i parlamentarne izbore 2024. ocenio kao konkurentne i uglavnom dobro organizovane, ali je ukazao na neodgovarajuća pravila o finansiranju kampanje i medijskim mogućnostima, nedovoljno delotvorne pravne lekove i proceduralne propuste. Evropska komisija je navela da je zakonski okvir u načelu odgovarajući, ali da su izmene usvojene kroz ograničen i netransparentan postupak i da ključne preporuke još nisu sprovedene.

Slovenija ostaje među najuspešnijim državama regiona, naročito prema integritetu izbora. Indeks čistih izbora iznosio je 0,916 u 2025, tek nešto manje od 0,929 u 2001. godini. Ipak, Indeks izborne demokratije opao je sa 0,832 na 0,692, deliberativne demokratije sa 0,774 na 0,612, a slobode izražavanja i alternativnih informacija sa 0,922 na 0,691.

Grafikon zato upozorava da se uredno organizovani izbori ne smeju poistovetiti sa zdravljem čitavog demokratskog sistema. OSCE/ODIHR je izbore 2022. opisao kao konkurentne i pluralističke, uz profesionalnu izbornu administraciju, ali je zabeležio političko mešanje u rad javnih medija i kontinuirane napade na novinare. Evropska komisija je 2025. ocenila da je samostalnost javnog servisa poboljšana posle reformi, dok su finansijske teškoće, koncentracija vlasništva i rizici za pluralizam privatnih medija ostali prisutni.

Šta nam četiri linije mogu, a šta ne mogu reći

Kada se sva četiri pokazatelja kreću u istom smeru, kao što je najjasnije u Srbiji i Crnoj Gori, zaključak je snažniji od zaključka zasnovanog na samo jednoj seriji. Pad Srbije je širok, dok napredak Crne Gore prevazilazi tehničko sprovođenje izbora i obuhvata informisanje i javnu deliberaciju.

Ipak, pokazatelji nisu četiri potpuno nezavisna svedoka. Neki koriste povezane koncepte i sastavne elemente, dok Indeks deliberativne demokratije u svojoj konstrukciji uzima u obzir i nivo izborne demokratije. Njihovo zajedničko kretanje zato treba razumeti kao međusobno saglasne dokaze, a ne kao četiri odvojena laboratorijska testa.

Grafikoni prikazuju tačkaste procene, ali ne i V-Dem intervale statističke neizvesnosti. Male godišnje promene zato ne treba preuveličavati. Najpouzdaniji zaključci proizlaze iz velikih i dugotrajnih promena, jasnih prelomnih tačaka i saglasnosti kvantitativnog trenda sa dokumentovanim institucionalnim razvojem.

Regionalna pouka je jednostavna. Demokratski izbori zahtevaju više od pravilno prebrojanih glasova. Potrebne su verodostojne institucije, ravnopravna politička utakmica, slobodna javna rasprava, pluralističke informacije i pravni lekovi kojima građani i izborni učesnici mogu verovati. Iskustvo Srbije pokazuje kako svi ovi elementi mogu slabiti istovremeno. Iskustva Crne Gore i Severne Makedonije pokazuju da je poboljšanje moguće, ali i da demokratski oporavak ostaje nepotpun kada se reforme zaustave na pola puta.

Šta bi, prema međunarodnim posmatračima, trebalo promeniti

• Preostale preporuke OSCE/ODIHR-a treba sprovesti kroz inkluzivnu i transparentnu reformu dovoljno vremena pre izbora.
• Potrebno je sprečiti zloupotrebu javnih funkcija, administrativnih resursa i zaposlenosti u javnom sektoru radi izborne prednosti.
• Treba ojačati nezavisnost, ovlašćenja i kapacitete organa za nadzor izbora, medija i finansiranja kampanje.
• Neophodno je poboljšati tačnost, proverljivost i javni nadzor biračkih spiskova.
• Treba obezbediti uravnoteženo izveštavanje o kampanji i uredničku i finansijsku nezavisnost javnih medijskih servisa.
• Finansiranje kampanje mora biti transparentno, uz delotvorne sankcije i nadzor aktivnosti trećih lica.
• Birači, novinari, posmatrači i zaposleni u javnom sektoru moraju biti zaštićeni od zastrašivanja, odmazde i političkih pritisaka.
• Postupci po prigovorima i žalbama treba da budu blagovremeni, transparentni i sposobni da obezbede delotvoran pravni lek.

Glavni zvanični izvori

Kvantitativna analiza zasniva se na fajlu vdem_yugoslav_successor_states_data.CSV (može se preuzeti sa linka niže) i pratećim grafikonima. Definicije pokazatelja preuzete su iz dokumenta V-Dem Codebook, Version 16. Dokumentarno tumačenje zasniva se na završnim izveštajima OSCE/ODIHR-a o izborima u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Sloveniji, kao i na izveštajima Evropske komisije o proširenju i vladavini prava za 2025. godinu.