Lokalni kontekst izbora 2026. u opštini Bajina Bašta
Bajina Bašta je mala zapadnosrpska opština sa izraženom podelom između grada i širokog ruralnog zaleđa. Popis 2022 beleži nešto više od 23,5 hiljade stanovnika, od čega 8.971 u gradskom naselju i 14.562 u ostalim naseljima. Sama ta struktura sugeriše da kasnija izborna analiza ne bi smela da pretpostavi jedan jedinstven lokalni obrazac. Opština sa jednim skromnijim urbanim centrom i velikim brojem okolnih naselja obično sadrži izrazite prostorne razlike u pristupu institucijama, tržištu rada i lokalnom političkom posredovanju.
Geografski i privredno, Bajina Bašta se izdvaja zato što spaja pogranično-rečni položaj, turističku vidljivost i energetsku infrastrukturu. Lokalna turistička organizacija predstavlja opštinu kroz Taru, Drinu i srodne turističke resurse, dok EPS opisuje bajinobaštanski ogranak kao deo drinsko-limskog hidroenergetskog sistema i naglašava značaj reverzibilne hidroelektrane za elektroenergetsku sigurnost Srbije. To Bajinoj Bašti daje mešoviti profil: delom planinsko-rečno turističko područje, delom energetski povezana sredina, delom rasuta ruralna opština. U takvim mestima izborno ponašanje može odražavati ne samo razliku grad–selo, već i neujednačenu zavisnost od turizma, javnih sistema i zaposlenja povezanog sa infrastrukturom.
Zvanične opštinske stranice ukazuju i na institucionalni kontinuitet, sa Milenkom Ordagićem i Dejanom Mlađenovićem na vodećim izvršnim i skupštinskim funkcijama. Bajina Bašta je bila jedna od deset lokalnih jedinica uključenih u CRTA-in okvir posmatranja 2026, što znači da njen izborni ciklus ne treba čitati kao izolovanu lokalnu utakmicu, već kao deo politički napetog i nacionalno praćenog lokalnog talasa. Za kasniju forenzičku analizu glavno očekivanje jeste da opština može pokazivati diferencirane obrasce između grada, turistički izloženih zona i šire mreže sela, umesto jednog ujednačenog opštinskog potpisa.
2. Izborne liste i pregled zvaničnih rezultata
Na lokalnim izborima 2026. u Bajinoj Bašti učestvovalo je šest lista: Aleksandar Vučić – Bajina Bašta, naša porodica!, Ujedinjeni za Bajinu Baštu, Zdrava Srbija – Milan Stamatović, Socijaldemokratska partija Srbije – Marija Milosavljević, Izađi – Izbori se za Bajinu Baštu – Srpski liberali i Nestranački pokret za Bajinu Baštu.
Tabela 1. Zvanični izborni rezultat u Bajinoj Bašti
| Izborna lista | % glasova | Mandati |
| Aleksandar Vučić – Bajina Bašta, naša porodica! | 52,37 | 25 |
| Ujedinjeni za Bajinu Baštu | 40,33 | 20 |
| Zdrava Srbija – Milan Stamatović | 1,79 | 0 |
| Socijaldemokratska partija Srbije – Marija Milosavljević | 2,25 | 0 |
| Izađi – Izbori se za Bajinu Baštu – Srpski liberali | 0,43 | 0 |
| Nestranački pokret za Bajinu Baštu | 0,62 | 0 |
Zvanični rezultat pokazuje jasno dominantnu dvoblokovsku utakmicu, iako nešto manje tesnu nego u Aranđelovcu. Vladajuća lista osvojila je 52,37% glasova i 25 mandata, dok je Ujedinjeni za Bajinu Baštu osvojio 40,33% i 20 mandata. Sve ostale liste ostale su ispod nivoa skupštinske reprezentacije. To je važno za forenzičku interpretaciju zato što snažna bipolarna konkurencija obično zaoštrava statistički odnos između glavnog pobednika i glavnog izazivača, dok manje liste po pravilu igraju samo marginalne uloge osim kada su teritorijalno ili strateški specifične.
3. Analitički okvir
Ovaj izveštaj koristi isti višemetodski okvir izborne forenzike kao i prethodni deo. On kombinuje korelacionu matricu, regresionu analizu, grafičku analizu izlaznosti i osvojenih glasova kroz više izbornih ciklusa, Klimekove kumulativne krive, izborne otiske prstiju i Mebane-ov model konačne mešavine. Cilj nije da se tvrdi da bilo koja pojedinačna metoda sama po sebi može dokazati prevaru. Naprotiv, cilj je da se ispita da li različiti indikatori pokazuju konvergenciju i da li lokalna struktura rezultata više liči na obrazac uobičajenih konkurentskih izbora ili na politički iskrivljeno i asimetrično okruženje.
Opština ima 52 biračka mesta, što je nešto povoljnije za forenzičku analizu nego u Aranđelovcu, ali je i dalje skroman broj za neke zahtevnije grafičke i metode konačne mešavine. To se posebno odnosi na Klimekove krive, izborne otiske prstiju i procenu modela konačne mešavine. Kao i ranije, ispravan pristup je kumulativna interpretacija. Metode sa malim brojem opservacija ne treba predstavljati kao mehanički konačne, ali kada ukazuju u sličnom smeru, one i dalje mogu dati značajan uvid u strukturu izbornog rezultata.
4. Izlaznost i osvojeni glasovi
Da li je veća izlaznost koristila vladajućoj stranci ili opoziciji?
4.1 Intuitivno objašnjenje
Na slobodnim i poštenim izborima ne očekuje se da izlaznost sistematski koristi jednoj strani, a šteti drugoj na većini biračkih mesta. Veće učešće može rasti iz više sasvim običnih razloga, ali se ne očekuje jasan i ponavljajući obrazac u kome rast izlaznosti automatski znači jači rezultat za vlast i slabiji rezultat za opoziciju. U forenzičkoj analizi takav obrazac postaje zanimljiv tek kada ga potvrdi više metoda i kada odstupa od onoga što isto mesto pokazuje na drugim izborima.
4.2 Rezultati i interpretacija
Korelaciona matrica za Bajinu Baštu daje ovde upadljivo drugačiju sliku nego u Aranđelovcu. Pozitivne signifikantne koeficijente korelacije osenčili smo zeleno, a negativne signifikantne crveno. Udeo glasova vladajuće liste (%SNS) ima gotovo nultu korelaciju sa izlaznošću, svega r = 0,02. Glavna opoziciona lista (%Ujedinjeni) jednako je slabo povezana sa izlaznošću, sa r = −0,03. Ti koeficijenti su toliko mali da ne podržavaju tvrdnju da je veća izlaznost sistematski koristila ni vlasti ni glavnoj opoziciji na lokalnim izborima 2026. Ovo je važan negativan nalaz. U forenzičkom radu odsustvo sumnjivog obrasca analitički je jednako važno kao i njegovo prisustvo. Ovde izlaznost ne deluje kao asimetričan kanal političke mobilizacije na način koji je bio vidljiv u Aranđelovcu.
Tabela 2. Korelaciona matrica
Unutrašnja struktura glavne izborne trke i dalje je snažno polarizovana. Korelacija između %SNS i %Ujedinjeni iznosi r = −0,98, što pokazuje da je lokalna utakmica gotovo u potpunosti strukturisana oko ova dva bloka. Tamo gde vlast stoji bolje, Ujedinjeni stoji lošije, i obrnuto. Kao i u Aranđelovcu, to ne treba precenjivati kao direktan dokaz individualnog preliva birača. Pre svega je reč o kompozicionoj osobini snažno bipolarne lokalne trke. Ipak, ona jasno identifikuje Ujedinjene za Bajinu Baštu kao glavnog izazivača i potvrđuje da je izborna borba pre svega bila odlučena unutar centralne ose vlast–opozicija.
Manje liste igrale su slabije i fragmentisanije uloge. Zdrava Srbija praktično nema odnos sa izlaznošću (r = −0,03) i samo slabu negativnu korelaciju sa SNS-om (r = −0,16). SDPS je takođe gotovo nepovezan sa izlaznošću (r = 0,01) i samo slabo pozitivno vezan za SNS (r = 0,08). Liberali i Nestranački pokazuju slične slabe i mešovite obrasce. Najjača korelacija među manjim akterima javlja se između %Liberali i %Nestranački, sa r = 0,34, i između %Zdrava i %Nestranački, sa r = 0,27. To može sugerisati određeno preklapanje lokalnih uporišta, ali nije dovoljno snažno da bi podržalo čvrstu stratešku klasifikaciju. Kao i ranije, tvrdnje da je neka od tih lista bila kvazi-opoziciona zahtevale bi dokaze šire od same statistike.
Ono što je još važnije jeste odnos izlaznosti sa širim izbornim okruženjem. Izlaznost je praktično nepovezana sa nevažećim listićima, i u apsolutnom i u procentualnom obliku: r = 0,00 sa brojem nevažećih i r = 0,05 sa procentom nevažećih. Sa glasanjem van biračkog mesta ima samo slabu pozitivnu vezu (r = 0,24). To je snažan kontrast u odnosu na Aranđelovac, gde je izlaznost bila više uvezana sa sumnjivim obrascem koji je uključivao nevažeće listiće i glasanje van biračkog mesta. U Bajinoj Bašti izlaznost se mnogo više ponaša kao obična mera participacije. I taj nalaz se dobro uklapa sa kasnijim grafičkim dokazima, koji takođe sugerišu da izlaznost u ovom slučaju nije bila politički odlučujuća u forenzički relevantnom smislu.
Ukupna implikacija je zato relativno uzdržana. U Bajinoj Bašti izlaznost ne deluje kao kanal kojim se vlast sistematski pretvarala u dobitnika, a opozicija u gubitnika. To ne dokazuje da su izbori bili čisti u svakom pogledu. Ali znači da se mehanizam izlaznosti, posmatran sam za sebe, pokazuje znatno manje sumnjivim nego u Aranđelovcu.
4.3 Ograničenja i oprez
Kao i uvek, korelacija je samo alat za proveru. Ona ne identifikuje uzročne mehanizme i ne razlikuje neutralnu participaciju od organizaciono vođene mobilizacije ili nelegalne intervencije. Gotovo savršena negativna korelacija −0,98 između SNS-a i Ujedinjenih i ovde se mora prvenstveno čitati kao kompoziciona odlika dvoblokovske izborne utakmice, a ne kao doslovni dokaz jedno-prema-jedan transfera birača. Ponašanje manjih lista takođe treba čitati oprezno, jer mali udeli glasova često proizvode nestabilne ili lokalne korelacije sa šumom.
4.4 Zaključak
Ne, rezultati za Bajinu Baštu ne podržavaju zaključak da je veća izlaznost sistematski koristila ni vladajućoj listi ni glavnoj opoziciji. Ključni koeficijenti, r = 0,02 za vezu izlaznosti i SNS-a i r = −0,03 za vezu izlaznosti i Ujedinjenih, previše su blizu nuli da bi podržali takvu tvrdnju. U forenzičkom smislu to više liči na obrazac koji se očekuje u običnijem izbornom okruženju, barem kada je reč o samoj izlaznosti.
5. Glasanje van biračkog mesta i osvojeni glasovi
Da li su glasovi van biračkog mesta išli u korist vladajućeg kandidata?
5.1 Intuitivno objašnjenje
Glasanje van biračkog mesta jedan je od najosetljivijih administrativnih kanala u svakim izborima. Ono je neophodno da bi glasanje bilo dostupno biračima koji fizički ne mogu da dođu na biračko mesto, ali je ujedno i manje transparentno od običnog glasanja u biračkom odboru. Zbog toga izborna forenzika prema njemu pristupa sa posebnim oprezom. Pitanje je da li taj oblik glasanja deluje politički neutralno ili je nesrazmerno povezan sa jačim rezultatom vlasti.
5.2 Rezultati i interpretacija
U Bajinoj Bašti ovaj kanal je statistički mnogo važniji od same izlaznosti. Korelaciona matrica pokazuje da je procenat glasanja van biračkog mesta (%Glasali van) snažno pozitivno povezan sa %SNS, sa koeficijentom r = 0,63, i snažno negativno povezan sa %Ujedinjeni, sa r = −0,62. To su veliki koeficijenti. Oni znače da su biračka mesta sa više glasanja van biračkog mesta ujedno bila mesta na kojima je vlast prolazila znatno bolje, a glavna opozicija znatno lošije. Upravo je to vrsta asimetrije koja ovu promenljivu čini forenzički važnom.
Regresioni modeli dodatno pojačavaju to čitanje. U Modelu 1 koeficijent uz nevažeće listiće iznosi −0.946, uz R² = 0,346, što znači da je manji broj nevažećih povezan sa većim udelom glasova SNS-a. U Modelu 2, kada se doda izlaznost, koeficijent uz nevažeće ostaje praktično nepromenjen na −0.946, dok je sama izlaznost gotovo nula i statistički neznačajna (0.034). To je već važan nalaz: izlaznost gotovo ništa ne doprinosi objašnjenju, što je u skladu i sa njenim slabim korelacijama u matrici. Glavna promena događa se u Modelu 3, kada se uvede %Glasali van. Tada ta promenljiva ulazi kao 0.945, pozitivna i visoko značajna, dok se koeficijent uz nevažeće smanjuje sa −0.946 na −0.526, a uklopljenost modela snažno raste na R² = 0,491.
Tabela 3: Regresiona analiza (zavisna promenljiva %SNS)
| Model 1 | Model 2 | Model 3 | |
| (Konstanta) | 68.208*** | 65.692*** | 69.476*** |
| (1.922) | (13.683) | (12.246) | |
| Nevažeći | -0.946*** | -0.946*** | -0.526* |
| (0.184) | (0.186) | (0.201) | |
| %Izlaznost | 0.034 | -0.147 | |
| (0.181) | (0.168) | ||
| %Glasali van | 0.945*** | ||
| (0.256) | |||
| Broj obser. | 52 | 52 | 52 |
| R2 | 0.346 | 0.347 | 0.491 |
| R2 Adj. | 0.333 | 0.320 | 0.459 |
| p < 0.05, ** p < 0.01, *** p < 0.001 | |||
Ta promena je sadržinski važna. Ona sugeriše da glasanje van biračkog mesta hvata veliki deo lokalne asimetrije koju su jednostavniji modeli ranije pripisivali pre svega nevažećim listićima. Matrica podržava upravo to tumačenje. Glasanje van biračkog mesta je negativno korelisano sa brojem nevažećih listića (r = −0,55) i takođe negativno, iako slabo, sa procentom nevažećih (r = −0,08). Dakle, biračka mesta sa više glasanja van biračkog mesta istovremeno imaju manje nevažećih listića i veći procenat za vlast. Kada se ova promenljiva unese u regresiju, nevažeći listići i dalje ostaju važni, ali više ne deluju kao jedini ili glavni sumnjivi kanal. Umesto toga, dve promenljive opisuju preklapajuće aspekte iste lokalne izborne strukture.
Najverovatnije tumačenje jeste da glasanje van biračkog mesta u Bajinoj Bašti nije bilo politički neutralno. To samo po sebi ne znači direktnu manipulaciju. Postoje i moguća objašnjenja koja ne ukazuju na manipulaciju, uključujući efikasniju mobilizaciju starijih ili nepokretnih pro-vladinih birača, jaču lokalnu organizaciju ili prostorno-demografsku strukturu naselja u kojima je kućno glasanje bilo relevantnije. Ali iz forenzičke perspektive ključno je da je ovaj administrativni kanal sistematski išao zajedno sa boljim rezultatom vlasti i slabijim rezultatom opozicije.
5.3 Ograničenja i oprez
Korelacioni i regresioni nalazi su ovde jači nego nalazi o samoj izlaznosti, ali i dalje ne identifikuju konkretan mehanizam. Sa samo 52 biračka mesta ostaje mogućnost izostavljenih promenljivih. Glasanje van biračkog mesta može delom odražavati starosnu strukturu ili ruralnost, a ne samo manipulaciju. Zato ispravan zaključak nije da je zloupotreba dokazana, već da je ovaj kanal dovoljno snažno usklađen sa koristi za vlast da opravda ozbiljnu proceduralnu sumnju.
5.4 Zaključak
Da, rezultati za Bajinu Baštu podržavaju hipotezu da je glasanje van biračkog mesta išlo u korist vladajućeg kandidata. Najjači brojčani pokazatelji su korelacija 0,63 između %Glasali van i %SNS, −0,62 sa %Ujedinjeni, i 0.945 kao koeficijent u Modelu 3. Posmatrani zajedno, oni čine glasanje van biračkog mesta jednim od najjasnijih sumnjivih kanala u ovoj opštini.
6. Nevažeći glasački listići i osvojeni glasovi
Da li su nevažeći listići išli u korist vladajućeg kandidata?
6.1 Intuitivno objašnjenje
Nevažeći listići su važni u izbornoj forenzici zato što mogu označavati granicu između obične greške birača, administrativne procene i politički relevantnog tretmana listića. Negativna veza između udela glasova pobednika i nevažećih listića može sugerisati da pobednik bolje prolazi tamo gde se manje listića proglašava nevažećim. Teorijski, to može nastati zato što se sporni listići više računaju u korist vlasti ili zato što raspodela nevažećih listića posredno smanjuje konkurentsku težinu opozicionih glasova.
6.2 Rezultati i interpretacija
Korelaciona matrica za Bajinu Baštu daje ovde vrlo jasan početni signal. Udeo glasova vladajuće liste (%SNS) je negativno korelisan sa brojem nevažećih listića sa r = −0,59. Glavna opoziciona lista (%Ujedinjeni) pokazuje suprotan obrazac, sa pozitivnom korelacijom r = 0,60 sa nevažećim listićima. Ovaj kontrast je čak jači nego u Aranđelovcu. U sadržinskom smislu, biračka mesta sa više nevažećih listića imala su niži procenat za vlast i viši procenat za glavnu opoziciju, dok su biračka mesta sa manje nevažećih imala obrnutu strukturu. To je klasičan Mebane-ov signal: sumnjivo povoljan odnos između manjeg broja nevažećih listića i boljeg rezultata pobednika.
Procenat nevažećih listića ponaša se manje dramatično, ali i dalje ne neutralno. Njegova korelacija sa %SNS iznosi r = −0,19, dok sa %Ujedinjeni iznosi r = 0,21. Oba koeficijenta su znatno slabija od onih za sirovi broj nevažećih listića, što opet sugeriše da apsolutni broj nosi jači forenzički signal. Procenat nevažećih je verovatno previše razvodnjen denominatornim efektima da bi pružio istu interpretativnu oštrinu. Za Bajinu Baštu, kao i za Aranđelovac, važniji indikator zato izgleda da je sam broj nevažećih listića, a ne samo njihov udeo.
Regresioni rezultati snažno potvrđuju to čitanje. U Modelima 1 i 2 koeficijent uz nevažeće iznosi −0.946. Ta stabilnost je upečatljiva. Ona sugeriše da dodavanje izlaznosti praktično ništa ne menja u objašnjenju, dok efekat nevažećih ostaje velik i visoko značajan. Pošto je zavisna promenljiva procenat glasova SNS-a, koeficijent od −0.946 može se čitati na sledeći način: smanjenje broja nevažećih listića za jedan povezano je sa povećanjem udela glasova vladajućeg kandidata za približno 0,95 procentnih poena na korišćenoj osnovi. Uz R² = 0,346 u Modelu 1 i R² = 0,347 u Modelu 2, to nije trivijalna veza.
Ali priča se tu ne završava. U Modelu 3, kada se uvede glasanje van biračkog mesta, koeficijent uz nevažeće pada na −0.526. On ostaje statistički značajan, za razliku od Aranđelovca, ali mu se veličina znatno smanjuje. To je važan rezultat. On sugeriše da glasanje van biračkog mesta objašnjava deo, ali ne sve, sumnjive strukture vezane za nevažeće listiće. Drugim rečima, nevažeći listići u Bajinoj Bašti zadržavaju samostalnu forenzičku relevantnost i nakon kontrole za glasanje van biračkog mesta. Matrica to podržava: nevažeći listići i glasanje van biračkog mesta jesu negativno povezani (r = −0,55), ali ne toliko da bi jedno potpuno apsorbovalo drugo. Po tome je Bajina Bašta nešto drugačija od Aranđelovca. Ovde nevažeći listići deluju kao jači i samostalniji kanal forenzičke sumnje.
Najpažljivije tumačenje je zato dvostruko. Prvo, podaci su u skladu sa hipotezom da je manji broj nevažećih listića išao u korist vlasti. Drugo, taj odnos jeste delimično isprepletan sa glasanjem van biračkog mesta, ali se ne može u potpunosti svesti na njega. To čini obrazac nevažećih listića u Bajinoj Bašti i jačim i nezavisnije sumnjivim nego u Aranđelovcu.
6.3 Ograničenja i oprez
I pored toga, analiza nevažećih listića ostaje posredna. Koeficijenti ne govore kako je konkretan listić tretiran niti da li je namerno reklasifikovan. Uzorak je i dalje relativno mali. Bez dodatnih dokaza na nivou zapisnika i konkretnih biračkih mesta nijedna regresija ne može dokazati mehanizam. Zato zaključak mora ostati forenzički i probabilistički, a ne sudski kategoričan.
6.4 Zaključak
Da, rezultati za Bajinu Baštu podržavaju tvrdnju da su nevažeći listići bili povezani sa ishodom koji je išao u korist vladajućeg kandidata. Ključni brojčani nalazi su r = −0,59 između nevažećih listića i %SNS, r = 0,60 između nevažećih i %Ujedinjeni, kao i veliki, negativni, visoko značajni regresioni koeficijent od −0.946 u jednostavnijim modelima, koji i dalje ostaje značajan na −0.526 nakon uključivanja glasanja van biračkog mesta. U forenzičkom smislu, to je jedan od jačih signala upozorenja u ovoj opštini.
7. Regresioni forenzički alat zasnovan na izlaznosti u tradiciji ruske škole
Da li struktura izlaznosti sugeriše da je vladajuća lista nesrazmerno profitirala od veće participacije?
7.1 Intuitivno objašnjenje
Jedan od poznatijih alata povezanih sa ruskom školom izborne forenzike posmatra odnos između izlaznosti i udela glasova kandidata ili liste merenog ne kao procenat važećih glasova, već kao procenat u odnosu na broj upisanih birača na svakom biračkom mestu. Formalno, model se može zapisati kao
$$\frac{V}{E} = \beta T + \alpha,$$
gde \(T\) označava izlaznost, \(V\) broj osvojenih glasova kandidata ili liste, a \(E\) broj upisanih birača na biračkom mestu. Logika ovog alata je jednostavna. U slobodnim i poštenim izbornim uslovima očekivalo bi se da konstanta \(\alpha\) bude približno jednaka osnovnom nivou podrške kandidatu ili listi, dok bi koeficijent nagiba \(\beta\) trebalo da ostane relativno blizu nule. To bi značilo da veća izlaznost ne prelazi sistematski u nesrazmerno veće dobitke za jednu stranu.
Ako se, međutim, izlaznost veštački podiže na način koji koristi jednoj listi, koeficijent \(\beta\) može postati jasno pozitivan, približiti se vrednosti 1 ili, u ekstremnijim slučajevima, čak je i premašiti. U najsumnjivijim situacijama nagib veći od 1 znači da se na svakih dodatnih 100 birača koji izađu na glasanje pojavljuje više od 100 dodatnih glasova za favorizovanu listu. To je matematički nemoguće u regularnim izbornim uslovima. Istovremeno, glavni protivnik može pokazivati ravan ili negativan nagib, što znači da dodatna izlaznost ne koristi opoziciji srazmerno, ili čak ide zajedno sa njenim relativnim padom.
7.2 Rezultati i interpretacija
U Bajinoj Bašti grafik pokazuje sledeću ocenjenu regresiju za vladajuću listu Aleksandar Vučić – Bajina Bašta, naša porodica!:
$$\frac{V}{E} = -2.23 + 0.636T,$$
uz prilagođeni \(R^2 = 0.21, F_{1,50} = 15.0, P < .001, n = 52\).
Za opozicionu listu Ujedinjeni za Bajinu Baštu ocenjena regresija glasi
$$\frac{V}{E} = 3.41 + 0.277T,$$
uz prilagođeni \(R^2 = 0.04, F_{1,50} = 2.97, P = .091), n = 52\).
Prva važna stvar jeste da je nagib za vladajuću listu pozitivan, sadržinski velik i visoko statistički značajan. Procena \(\beta = 0.636\) znači da je porast izlaznosti od jednog procentnog poena povezan sa rastom udela vladajuće liste za približno 0.636 procentnih poena, mereno u odnosu na broj upisanih birača. Drugim rečima, svakih dodatnih 100 birača koji izađu na glasanje povezano je sa približno 64 dodatna glasa za vlast. Za razliku od Aranđelovca, ovaj nagib ne prelazi 1, pa ne proizvodi istu vrstu aritmetičke nemogućnosti. Ipak, on i dalje pokazuje snažan i jasno neneutralan obrazac pretvaranja izlaznosti u korist vladajuće liste.
Druga važna stvar jeste da i opoziciona lista ima pozitivan nagib, \(\beta = 0.277\), ali taj koeficijent nije statistički značajan na uobičajenim nivoima (\(P = .091\)). To je bitno za tumačenje. Grafik ne pokazuje oštro negativan odgovor opozicije na izlaznost, kao što je to u smeru bilo vidljivo u Aranđelovcu. Umesto toga, sugeriše da je veća izlaznost možda išla zajedno i sa određenim rastom opozicione podrške, ali ne na stabilan i statistički pouzdan način. Ključna asimetrija leži u tome što je koeficijent vladajuće liste mnogo strmiji, sistematičniji i statistički mnogo sigurniji.
To čini rezultat za Bajinu Baštu analitički drugačijim od Aranđelovca. U Aranđelovcu je nagib vladajuće liste bio veći od 1 i time dao jednu od najsnažnijih anomalija u celoj analizi. U Bajinoj Bašti rezultat je manje ekstreman, ali i dalje važan. Vladajuća strana očigledno ima korist od veće izlaznosti, dok opozicija ne pokazuje uporedivo snažan i značajan dobitak. U forenzičkom smislu, to ostaje sumnjivo zato što izlaznost ne deluje kao politički neutralan proces participacije. Ona deluje kao kanal kroz koji vlast pretvara dodatnu izlaznost u izbornu prednost mnogo efikasnije nego njen glavni protivnik.
Ovaj rezultat se dobro uklapa i u širu strukturu analize Bajine Bašte. Raniji delovi izveštaja pokazali su da proste korelacije sa izlaznošću same po sebi nisu bile među najsnažnijim signalima upozorenja u ovoj opštini, barem ne onako kako su to bili nevažeći listići ili glasanje van biračkog mesta. Sadašnji ruski regresioni alat dodatno izoštrava tu sliku. On sugeriše da, čak i ako izlaznost ne izgleda izrazito sumnjivo u svakoj deskriptivnoj meri, vladajuća lista ipak pretvara rast izlaznosti u dodatnu podršku na statistički značajan način. To ne čini izlaznost jedinim dominantnim sumnjivim kanalom u Bajinoj Bašti, ali je svakako čini relevantnom.
7.3 Ograničenja i oprez
Ovaj metod i dalje ostaje forenzički indikator, a ne samodovoljan dokaz. Pozitivan i značajan nagib može biti posledica manipulacije, ali može odražavati i snažnu organizacionu prednost, efikasniju mobilizaciju lojalnih birača ili političku heterogenost naselja. Ono što rezultat čini sumnjivim nije samo to što je nagib vladajuće liste pozitivan, već to što je istovremeno dovoljno velik i jasno jači od nagiba opozicije.
Istovremeno, rezultat za Bajinu Baštu ne treba preuveličavati. Koeficijent vladajuće liste, iako sadržinski važan, ipak je znatno ispod 1. To znači da ne proizvodi onu vrstu matematičke nemogućnosti koja se vidi u jačim anomalijskim slučajevima. Opozicioni koeficijent je takođe pozitivan, a ne negativan, iako nije statistički značajan. Zato ispravno tumačenje mora biti umerenije nego u Aranđelovcu: grafik podržava zaključak da je izlaznost više koristila vlasti, ali sam po sebi ne pokazuje ekstremnu anomaliju izlaznosti.
Važno je i podsetiti da ovaj alat koristi udeo glasova u odnosu na broj upisanih birača, a ne u odnosu na broj važećih glasova. Upravo zato koeficijent nagiba može da se tumači kao stopa pretvaranja izlaznosti u podršku. Ali baš zbog toga čitaoca treba pažljivo voditi kroz tumačenje, kako bi bilo jasno zašto je veliki pozitivan \(\beta\) forenzički važan čak i onda kada ne prelazi 1.
7.4 Zaključak
Da, ovaj regresioni forenzički alat zasnovan na izlaznosti podržava hipotezu da je vladajuća lista u Bajinoj Bašti nesrazmerno profitirala od veće izlaznosti. Ključni nalaz je ocenjeni nagib \(\beta = 0.636\) za vladajuću listu, koji je jasno pozitivan i visoko statistički značajan, dok nagib opozicije [/latex]\beta = 0.277[/latex] nije statistički značajan. To znači da se veća izlaznost na sistematičan način pretvarala u dodatnu podršku vladajućoj strani, dok opozicija nije pokazala uporedivo pouzdan dobitak. Rezultat je manje ekstreman nego u Aranđelovcu, ali i dalje pojačava širi forenzički zaključak da izlaznost u Bajinoj Bašti nije bila politički neutralna.
8. Grafička analiza dobijenih glasova prema izlaznosti
U Bajinoj Bašti samo predsednički izbori 2017. pokazuju pozitivnu i statistički značajnu vezu između izlaznosti i udela glasova pobednika. U svim ostalim slučajevima, uključujući lokalne izbore 2026, ne postoji statistički značajna veza između udela glasova pobednika i izlaznosti. Isto važi i za opozicionu stranu: beleške izričito navode da ni na jednim izborima prikazanim na grafiku ne postoji statistički značajna povezanost između procenta glasova opozicije i izlaznosti.
To je važan nalaz koji relativizuje sumnju u ovoj dimenziji. On znači da grafici izlaznosti ne podržavaju vrstu forenzičke sumnje koja je bila prisutna u Aranđelovcu. Ovde je grafički nalaz bliži onome što se očekuje u demokratskijem izbornom okruženju, gde izlaznost sama po sebi ne proizvodi sistematsku dodatnu korist jednoj strani na račun druge. To, naravno, ne znači automatski da su izbori bili čisti u celini. Ali znači da izlaznost, kao grafički forenzički indikator, u Bajinoj Bašti nije centralni problem.
9. Kumulativni procenat glasova pobednika prema izlaznosti birača
Prvi grafik na Slici 5 za sve zemlje, osim Rusije i Ugande, jasno ukazuju šta se očekuje od Klimekovih krivi u demokratskim sličajevima: dostizanje platoa nakon izvesnog nivoa izlaznosti. Za razliku od njih u nedemokratskim slučajevima krive nastavljaju da rastu do 100% izlaznosti. Ključna poenta je jednostavna: u Bajinoj Bašti je bilo 52 biračka mesta, a kumulativna kriva vladajuće stranke nastavlja da raste posle 80% izlaznosti, dok opoziciona kriva posle te tačke dostiže plato. To potencijalno može biti sugestivno. No naglašavamo da je zbog malog broja opservacija, posebno među biračkim mestima sa vrlo visokom izlaznošću, teško iz toga izvući snažan zaključak o mogućoj manipulaciji.
To je i ispravan balans tumačenja. Klimekove krive u Bajinoj Bašti nisu potpuno bezazlene, jer divergencija posle 80% izlaznosti jeste vrsta oblika koja može izazvati pitanje. Ali metoda je ovde previše krhka da bi sama nosila snažnu tvrdnju. U najboljem slučaju, ona daje slab dopunski signal.
10. Izborni otisci prstiju
Grafici izbornih otisaka prstiju tumačimo i kroz 2D histogram odnosno toplotnu mapu, i kroz marginalne rasporede. Posebna pažnja skreće se na „mrlju“ izduženu prema visokim procentima glasova pobednika i na poređenje sa prethodnim izborima u Bajinoj Bašti. U urednom demokratskom izboru očekuje se kompaktniji centralni oblak, bez jakog rastezanja ka gornjem desnom uglu i bez izražene abnormalne multimodalnosti. U Bajinoj Bašti lokalni izborni otisci prstiju sadrži izduženu strukturu prema visokim procentima pobednika, i upravo taj oblik treba pažljivo čitati u svetlu uporednih panela za ranije izbore.
Ispravan interpretativni stav je oprezan, ali ne i odbacujući. Nalaz na osnovu izbornih otisaka prstiju ne opisuje se kao dramatično abnormalan na način jasne dvostruke podele ili ekstremnog prenaduvavanja. Ali izdužena „mrlja“ prema visokim procentima vlasti ipak opravdava zabrinutost, posebno kada se čita zajedno sa jačim nalazima o nevažećim listićima, glasanju van biračkog mesta i modelu konačne mešavine.
11. Model konačne mešavine
Rezultati modela konačne mešavine za Bajinu Baštu posebno su snažni i u nekim elementima čak alarmantniji nego u Aranđelovcu. Prema izveštaju prevare, biračka mesta se dele u tri klase: 4 mesta “bez prevare”, 13 mesta “priraštaj prevare” i 35 mesta “ekstremna prevara”. Srednje vrednosti tih klasa su takođe upečatljive. Klasa bez prevare ima prosečnu izlaznost 52,9% i prosečan udeo pobednika 64,2%. Klasa priraštajne prevare ima prosečnu izlaznost 73,9% i prosečan udeo pobednika 45,5%. Klasa ekstremne prevare ima prosečnu izlaznost 78,0% i prosečan udeo pobednika 65,8%. Najvažnije od svega, ukupna procena udela prevare iznosi 0,9705, što znači da model oko 97,05% glasova pobednika povezuje sa klasama prevare.
Tabela ocenjenih parametara potvrđuje isti zaključak. Klaster/grupa “bez prevare” je vrlo mala (Pi = 7,7%), dok je klaster “ekstremne prevare” dominantan (Pi = 67,4%). Srednja izlaznost klase ekstremne prevare je najviša (77,8%), a srednji udeo pobednika ostaje veoma visok (65,5%). Klasa priraštajne prevare ima niži srednji udeo pobednika (46,2%), ali i dalje povišenu izlaznost. U Mebane-ovom okviru upravo tako se i čitaju dve sumnjive klase: priraštaj prevara odgovara umerenijim oblicima dodavanja glasova ili strukturisane prednosti, dok ekstremna prevara odgovara koncentrisanijem i agresivnijem naduvavanju ishoda pobednika, tipično uz vrlo visoku izlaznost i vrlo jak rezultat pobednika. Struktura klasa u Bajinoj Bašti zato ukazuje na visoko asimetrično izborno polje po samoj logici modela.
Naravno, isti oprez kao i ranije mora ostati na snazi. Modeli konačne mešavine osetljivi su na veličinu uzorka i specifikaciju. Procenu od 97,05% udela prevare ne treba čitati kao doslovnu pravnu meru broja prevarenih glasova. To je modelom izveden indikator o tome koliki deo glasova pobednika je povezan sa latentnim sumnjivim klasama pod pretpostavkama samog modela. Ipak, rezultat je daleko prevelik da bi bio olako zanemaren. Ako se uzme ozbiljno kao forenzički indikator, on svrstava Bajinu Baštu među najsumnjivije lokalne slučajeve u ovom skupu.
12. Zaključak
Podaci i priprema
Ovaj izveštaj analizira podatke po biračkim mestima za lokalne izbore 2026. u Bajinoj Bašti koristeći višemetodski okvir izborne forenzike. Analiza kombinuje korelacionu matricu, regresione modele, grafikone izlaznosti, Klimekove krive, izborne otiske prstiju i model konačne mešavine. Sa 52 biračka mesta ova opština omogućava nešto stabilnije zaključivanje nego manje lokalne jedinice, mada oprez i dalje ostaje nužan kod složenijih grafičkih i metoda konačnih mešavina.
Izlaznost i osvojeni glasovi
Izlaznost ne deluje kao promenljiva koja je sistematski koristila ni vlasti ni glavnoj opoziciji. Korelacija između izlaznosti i %SNS iznosi svega 0,02, a između izlaznosti i %Ujedinjeni −0,03. U tom pogledu Bajina Bašta izgleda normalnije nego Aranđelovac.
Glasanje van biračkog mesta i osvojeni glasovi
Ovo je jedan od najsnažnijih sumnjivih kanala u opštini. Korelacija između glasanja van biračkog mesta i udela vlasti iznosi 0,63, dok je korelacija sa glavnom opozicijom −0,62. U regresionoj analizi glasanje van biračkog mesta postaje snažno pozitivno i visoko značajno (0.945), uz vidljivo poboljšanje uklopljenosti modela.
Nevažeći glasački listići i osvojeni glasovi
Nevažeći listići su takođe jak signal upozorenja. Njihov broj je negativno povezan sa %SNS (r = −0,59) i pozitivno sa %Ujedinjeni (r = 0,60). U regresiji je koeficijent uz nevažeće veliki i visoko značajan (−0.946), a ostaje značajan i nakon uključivanja glasanja van biračkog mesta (−0.526).
Regresioni forenzički alat zasnovan na izlaznosti u tradiciji ruske škole
U dodatnoj proveri zasnovanoj na pristupu ruske škole izborne forenzike, i Bajina Bašta pokazuje da je izlaznost više koristila vladajućoj listi nego opoziciji. Ocenjeni koeficijent nagiba za vladajuću listu iznosi \(\beta = 0.636\) i visoko je statistički značajan, što znači da je veća izlaznost bila sistematski povezana sa jasnim rastom podrške vlasti u odnosu na broj upisanih birača. Opoziciona lista je takođe imala pozitivan nagib, ali on nije bio statistički značajan, pa je glavni zaključak ovog alata da je izlaznost u Bajinoj Bašti delovala politički asimetrično, iako manje ekstremno nego u Aranđelovcu. Ovaj rezultat zato dodaje još jedan sloj ukupnoj forenzičkoj slici, čak i ako najsnažniji signali upozorenja u Bajinoj Bašti i dalje dolaze od nevažećih listića, glasanja van biračkog mesta i modela konačne mešavine
Grafička analiza dobijenih glasova prema izlaznosti
Grafici izlaznosti ne sugerišu da je veća izlaznost sistematski koristila vlasti na lokalnim izborima 2026. Prema beleškama, samo predsednički izbori 2017. pokazuju statistički značajnu pozitivnu vezu između izlaznosti i rezultata pobednika. Lokalni izbori se po tom indikatoru ne izdvajaju.
Kumulativni procenat glasova pobednika prema izlaznosti
Klimekove krive su donekle sugestivne, jer vladajuća kriva nastavlja rast posle 80% izlaznosti dok opoziciona dostiže plato. Ali zbog malog broja biračkih mesta sa vrlo visokom izlaznošću ovaj nalaz je previše krhak da bi sam nosio snažnu tvrdnju.
Izborni otisci prstiju
Nalaz na osnovu izbornih otisaka prstiju zahteva pažnju, ali i oprez. Ključno pitanje jeste izdužena struktura prema visokim procentima pobednika, naročito kada se uporedi sa ranijim izbornim ciklusima. Sama po sebi nije presudna, ali doprinosi ukupnom sumnjivom obrascu.
Model konačne mešavine
Model konačne mešavine je veoma alarmantan. Samo 4 biračka mesta klasifikovana su kao “bez prevare”, dok ih je 35 u klasi “ekstremne prevare”. Ukupna modelom procenjena “udeo prevare” komponenta iznosi oko 97,05%, što je izuzetno visoko čak i uz metodološki oprez.
Sveopšta procena
Kada se svi nalazi čitaju zajedno, rezultati za Bajinu Baštu daju ozbiljne osnove za sumnju da izborni rezultat nije nastao u uslovima pune ravnopravnosti i neutralne konkurencije. Za razliku od Aranđelovca, glavni sumnjivi kanali ovde nisu sama izlaznost, već kombinovana struktura glasanja van biračkog mesta, nevažećih listića i modela konačne mešavine. Odsustvo anomalije u samoj izlaznosti ne poništava te sumnje. U zbiru, dokazi sugerišu lokalno izborno okruženje koje je moglo biti značajno iskrivljeno, čak i ako svi forenzički indikatori ne pokazuju u istom smeru.
13. Metodološki dodatak
Ovaj izveštaj koristi sedam komplementarnih pristupa izborne forenzike. Korelaciona analiza služi kao početni screening sistematskih odnosa na nivou biračkih mesta. Regresiona analiza proverava da li ti odnosi opstaju kada se više objašnjavajućih promenljivih posmatra zajedno. Grafikoni izlaznosti ispituju da li veća participacija nesrazmerno koristi vlasti, a šteti opoziciji. Klimekove krive procenjuju da li kumulativni rast glasova liči na demokratski plato ili na sumnjivo ubrzanje posle visokih nivoa izlaznosti. Izborni otisci prstiju ispituju zajedničku raspodelu izlaznosti i udela pobednika, kao i oblik njihovih marginalnih raspodela. Konačno, model konačne mešavine razvrstava biračka mesta u latentne regularne i sumnjive tipove i procenjuje deo glasova pobednika povezan sa svakom klasom. Nijedna od ovih metoda nije sama po sebi konačna. Ali zajedno one pružaju strukturisan okvir za procenu izbornog integriteta u malom lokalnom okruženju.