Reading Time: 20 minutes

1. Lokalni kontekst izbora 2026. u opštini Aranđelovac

Aranđelovac je srednje velika opština u centralnoj Srbiji čiji lokalni izborni teren spaja jasno urbano jezgro sa značajnim prstenom okolnih naselja. Podaci Popisa 2022 smeštaju opštinu na nešto više od 41 hiljade stanovnika, od čega je nešto manje od 23 hiljade u gradskom naselju, a ostatak u ostalim naseljima. Ta struktura je politički važna zato što Aranđelovac nije ni potpuno urbana ni pretežno ruralna opština: reč je o mešovitom lokalnom prostoru u kome se gradska politička dinamika prepliće sa seoskim društvenim mrežama i različitim obrascima lokalne zavisnosti.

Njegov privredni i simbolički profil takođe je mešovit. Aranđelovac je tesno povezan sa Bukovičkom banjom i sa kompanijom Knjaz Miloš, jednim od najpoznatijih proizvođača pića u Srbiji, čije prisustvo u Aranđelovcu ostaje centralno za identitet grada. Spoj banjskog turizma, prepoznatljive industrijske proizvodnje i šireg uslužnog sektora ukazuje na opštinu sa više od jednog lokalnog centra ekonomske gravitacije. U izbornom smislu, takve sredine često proizvode diferenciranije lokalne interese nego opštine u kojima dominira samo jedan poslodavac ili jedna uska privredna grana.

Pred martovske izbore 2026. opština je pokazivala i vidljiv institucionalni kontinuitet. Zvanični sajt opštine identifikuje Bojana Radovića kao predsednika opštine i Nikolu Obradovića kao predsednika skupštine opštine, obojicu vezane za lokalni institucionalni ciklus iz 2022. Aranđelovac je ujedno bio jedna od deset lokalnih jedinica obuhvaćenih CRTA-inim dugoročnim posmatranjem izbora 2026, koje je svih deset trka smestilo u širi okvir polarizacije, pojačanih tenzija i praksi koje narušavaju ravnopravnost učesnika. Za kasniju forenzičku analizu ključno je očekivanje da se Aranđelovac verovatno neće ponašati kao jedan jedinstven izborni blok: gradsko jezgro i okolna naselja mogu pokazivati različite obrasce izlaznosti i različit odnos između prednosti položaja vladajuće stranke i otvorenosti prema opoziciji.

2. Izborne liste i pregled zvaničnih rezultata

Na lokalnim izborima 2026. u Aranđelovcu učestvovalo je pet lista: Aleksandar Vučić – Aranđelovac, naša porodica!, Ruska stranka – Za bolji Aranđelovac!, Studenti za Aranđelovac – Mladost pobeđuje, Koalicija 381 – Ujedinjeni podržavamo mlade i Srpski liberali za zeleni Aranđelovac.

Tabela 1. Zvanični izborni rezultat u Aranđelovcu

Izborna lista	% glasova	Mandati
Aleksandar Vučić – Aranđelovac, naša porodica!	50,12	21
Ruska stranka – Za bolji Aranđelovac!	1,08	0
Studenti za Aranđelovac – Mladost pobeđuje	46,08	20
Koalicija 381 – Ujedinjeni podržavamo mlade	0,39	0
Srpski liberali za zeleni Aranđelovac	0,60	0

Već sam zvanični rezultat pokazuje da je ovo, u izbornom smislu, bila gotovo savršeno bipolarna lokalna utakmica. Vladajuća lista osvojila je 50,12% glasova i 21 mandat, dok je studentski podržana opoziciona lista osvojila 46,08% i 20 mandata. Sve ostale liste ostale su marginalne i nisu ušle u skupštinu opštine. To je važna početna tačka forenzičke interpretacije, zato što snažno polarizovana dvoblokovska trka po pravilu zaoštrava više statističkih odnosa, naročito onih koji se tiču izlaznosti, nevažećih listića i prostorne raspodele podrške po biračkim mestima.

3. Analitički okvir

Ovaj izveštaj koristi višemetodski okvir izborne forenzike. On kombinuje korelacionu matricu, regresionu analizu, poređenje urbanih i ruralnih biračkih mesta, grafičku analizu odnosa izlaznosti i osvojenih glasova kroz više izbornih ciklusa, Klimekove kumulativne krive, izborne otiske prstiju i Mebane-ov model konačne mešavine. Cilj nije da se tvrdi da bilo koji pojedinačni indikator može sam dokazati prevaru. Cilj je da se ispita da li više različitih indikatora ukazuje u istom smeru i da li lokalni rezultat više liči na obrazac uobičajene demokratske konkurencije ili na politički iskrivljeno izborno okruženje.

Mali broj opservacija važan je kroz celu analizu. Aranđelovac ima samo 41 biračko mesto, a metode poput Klimekovih krivi, izbornih otisaka prstiju i modela konačne mešavine obično daju stabilnije rezultate na većim uzorcima. To ne obesmišljava opštinsku analizu, ali zahteva dodatni oprez. Ispravan standard ovde je kumulativna interpretacija: ako više metoda, od kojih je svaka pojedinačno nesavršena, pokazuje sličan smer, tada zbirna evidencija postaje važnija od bilo kog pojedinačnog statističkog pokazatelja.

4. Izlaznost i osvojeni glasovi

Da li je veća izlaznost koristila vladajućoj stranci ili opoziciji?

4.1 Intuitivno objašnjenje

Na slobodnim i poštenim izborima ne očekuje se da izlaznost sistematski koristi samo jednoj strani, a šteti drugoj na većini biračkih mesta. Moguće su lokalne razlike, ali je za forenziku zanimljiv upravo obrazac u kome veća izlaznost ide zajedno sa boljim rezultatom vlasti i lošijim rezultatom opozicije. To samo po sebi ne dokazuje manipulaciju, ali otvara pitanje da li izlaznost odražava neutralnu participaciju ili politički asimetričan mehanizam mobilizacije.

4.2 Rezultati i interpretacija

Korelaciona matrica je za Aranđelovac posebno važna zato što u sažetom obliku pokazuje kako se izlaznost, nevažeći listići, glasanje van biračkog mesta i udeli pojedinih lista kreću zajedno. Pozitivne signifikantne koeficijente korelacije osenčili smo zeleno, a negativne signifikantne crveno. Udeo glasova vladajuće liste (%SNS) je pozitivno korelisan sa izlaznošću sa koeficijentom r = 0,39, što znači da su biračka mesta sa većom izlaznošću ujedno imala i veći procenat podrške vladajućoj listi. Nasuprot tome, studentska lista (%Studenti), koja ovde funkcioniše kao glavni opozicioni pol, pokazuje negativnu korelaciju sa izlaznošću od r = −0,38. U zbiru, ova dva koeficijenta podržavaju tumačenje da je veća izlaznost više koristila vlasti nego glavnoj opoziciji. Ta asimetrija nije ogromna po apsolutnoj vrednosti, ali je sadržinski važna, posebno zato što je smer tih odnosa upravo onaj koji izborna forenzika smatra sumnjivim kada ga kasnije potvrde i druge metode.

Tabela 2. Korelaciona matrica

Unutrašnja struktura partijskih udela još je upadljivija. Korelacija između %SNS i %Studenti iznosi −1,00, što ukazuje na gotovo savršeno ogledalski odnos po biračkim mestima. To ne treba preterano sociološki tumačiti. Pre svega je reč o kompozicionom obrascu: tamo gde vladajuća lista stoji bolje, studentska lista stoji slabije, i obrnuto. U snažno polarizovanoj lokalnoj trci kojom efektivno dominiraju dva pola, takav skoro savršeno negativan odnos može nastati zato što upravo te dve liste apsorbuju najveći deo konkurentske varijacije. To je analitički korisno, ali istovremeno znači da kasnija interpretacija mora izbegavati da ih tretira kao potpuno nezavisne procese. Oni su strukturno povezani.

Manje liste ponašaju se drugačije i zahtevaju pažljivije čitanje. Ruska stranka ima samo slabu pozitivnu korelaciju sa %SNS (r = 0,18) i slabu pozitivnu korelaciju sa izlaznošću (r = 0,13), što nije dovoljno da bi se statistički čitala ni kao glavna anti-režimska sila ni kao jasno režimski satelit. Liberali takođe pokazuju samo slabe veze sa izlaznošću (r = 0,00) i sa vladajućom listom (r = 0,19). Najzanimljivija među manjim listama jeste Koalicija 381, čija je korelacija sa vladajućom listom praktično nulta (r = −0,03), ali je njena korelacija sa brojem nevažećih listića pozitivna (r = 0,40), a sa procentom nevažećih još jača (r = 0,46). To je neobičan, ali sam po sebi nedovoljan obrazac. Može ukazivati na geografski specifična uporišta, protestno glasanje ili jednostavno na lokalni šum tipičan za male uzorke. Nije dovoljno da bi se lista klasifikovala kao autentična opozicija ili kvazi-opozicija samo na statističkoj osnovi.

Matrica takođe pokazuje da izlaznost u Aranđelovcu ne treba čitati kao potpuno neutralan signal participacije. Izlaznost je negativno korelisana sa brojem nevažećih listića (r = −0,42) i sa procentom nevažećih listića (r = −0,33), dok je istovremeno pozitivno korelisana sa procentom glasanja van biračkog mesta (r = 0,38). Taj obrazac već sugeriše da ono što izgleda kao “visoka izlaznost” delom ide zajedno sa organizovanijim izbornim okruženjem, u kome je manje nevažećih listića, a više glasanja van biračkog mesta. Kasniji delovi analize pokazuju da su oba ta obeležja važna i za rezultat vladajuće stranke.

Zato je sadržinski zaključak jači od puke rečenice da je “izlaznost pomogla SNS-u”. Preciznije je reći da je u Aranđelovcu veća izlaznost bila povezana sa skupom biračkomestnih karakteristika, manje nevažećih listića, više glasanja van biračkog mesta i većim udelom glasova za vlast, koje zajedno čine da izlaznost izgleda politički asimetrično, a ne neutralno. To ne dokazuje fabrikovanje izlaznosti. Ali znači da se izlaznost ne može tretirati kao bezazlena kontekstualna promenljiva.

4.3 Ograničenja i oprez

Korelacija je alat za proveravanje, a ne konačna presuda. Ona ne identifikuje uzročni smer, ne razlikuje legalne od nelegalnih mehanizama i izložena je ekološkim problemima interpretacije. Takođe je posebno važno da se koeficijent −1,00 između SNS-a i studentske liste tumači kao posledica kompozicione strukture lokalne trke, a ne kao doslovan dokaz jedno-prema-jedan transfera birača. Manje liste se takođe ne smeju označavati kao „kvazi-opozicione“ samo na osnovu korelacije; za takvu tvrdnju potrebni su dodatni kampanjski, organizacioni i medijski dokazi.

4.4 Zaključak

Da, revidirani nalazi podržavaju zaključak da je veća izlaznost više koristila vladajućoj listi nego opoziciji. Ključne korelacije su jasne: izlaznost je pozitivno povezana sa %SNS (r = 0,39) i negativno sa %Studenti (r = −0,38), dok su vladajuća i studentska lista gotovo savršeno suprotstavljene (r = −1,00). U forenzičkom smislu to je značajan signal upozorenja, posebno zato što se uklapa sa kasnijim regresionim i grafičkim nalazima.

5. Glasanje van biračkog mesta i osvojeni glasovi

Da li su glasovi van biračkog mesta išli u korist vladajućeg kandidata?

5.1 Intuitivno objašnjenje

Glasanje van biračkog mesta postoji da bi omogućilo učešće biračima koji fizički ne mogu da dođu na glasanje. To je legitimna institucija, ali je i jedan od najmanje transparentnih delova izbornog procesa. Upravo zato izborna forenzika takvo glasanje tretira kao osetljiv kanal. Ključno pitanje je da li ono deluje politički neutralno ili je nesrazmerno povezano sa većom podrškom vladajućoj strani.

5.2 Rezultati i interpretacija

Korelaciona matrica već snažno ukazuje u jednom smeru. Procenat glasanja van biračkog mesta (%Glasali van) ima jaku pozitivnu korelaciju sa udelom glasova vladajuće stranke: r = 0,72. To je jedan od najvećih koeficijenata u celoj matrici. Istovremeno, ista promenljiva ima snažnu negativnu korelaciju sa studentskom listom: r = −0,70. U praktičnom smislu, biračka mesta sa većim udelom glasanja van biračkog mesta bila su ujedno mesta na kojima je SNS bio znatno jači, a glavna opozicija znatno slabija. To je upravo ona vrsta asimetrije koja zahteva dodatno objašnjenje.

Regresioni rezultati dodatno pojačavaju to čitanje. U Modelu 1 nevažeći listići sami imaju negativnu i visoko značajnu vezu sa udelom SNS-a (−0.738). U Modelu 2, nakon uključivanja izlaznosti, koeficijent uz nevažeće ostaje negativan i značajan (−0.601), dok je izlaznost pozitivna, ali statistički neznačajna (0.433). U Modelu 3, međutim, kada se uključi %Glasali van, ta promenljiva postaje snažno pozitivna i visoko značajna (2.267), uklopljenost modela raste na R² = 0,551, a koeficijent uz nevažeće pada na −0.200 i gubi značajnost. To je velika strukturna promena, a ne kozmetička razlika. Ona sugeriše da glasanje van biračkog mesta hvata veliki deo lokalnog obrasca koji su jednostavniji modeli delimično pripisivali nevažećim listićima.

Tabela 3: Regresiona analiza (zavisna promenljiva %SNS)

	Model 1	Model 2	Model 3
(Konstanta)	63.284***	30.624	34.742
	(2.672)	(22.406)	(18.095)
Nevažeći	-0.738***	-0.601**	-0.200
	(0.204)	(0.221)	(0.198)
%Izlaznost		0.433	0.196
		(0.295)	(0.244)
%Glasali van			2.267***
			(0.490)
Broj opser.	41	41	41
R2	0.252	0.292	0.551
R2 Adj.	0.233	0.255	0.515
p < 0.05, ** p < 0.01, *** p < 0.001

Korelaciona struktura pomaže da se ta promena razume. Glasanje van biračkog mesta je pozitivno povezano sa izlaznošću (r = 0,38) i negativno sa brojem nevažećih listića (r = −0,53). Drugim rečima, biračka mesta sa više glasanja van biračkog mesta istovremeno imaju veću izlaznost i manje nevažećih listića. To čini glasanje van biračkog mesta vrlo snažnom “nosećom” promenljivom koja apsorbuje više dimenzija lokalne asimetrije. Kada uđe u regresiju, samostalna uloga nevažećih listića postaje mnogo manja. To ne znači da nevažeći listići prestaju da budu važni. To znači da se deo njihovog prividnog efekta prenosi kroz isto biračkomestno okruženje u kome je više prisutno glasanje van biračkog mesta.

Welch-ov test dodaje i teritorijalnu dimenziju (razliku između ruralnih i urbanih birača). Welch-ov t-test sa dva uzorka pokazao je da je podrška SNS bila značajno veća u ruralnim područjima nego u urbanim, t(35,23) = 14,06, p<,001, 95% CI [16,53, 22,11]. Prosečan procenat SNS-a je 63,69% u ruralnim biračkim mestima naspram 44,37% u urbanim, uz izuzetno malu p-vrednost i interval poverenja koji pokazuje veliku sadržinsku razliku. Taj rezultat sam po sebi ne dokazuje nepravilnosti u ruralnim delovima opštine. Često vlast i zaista ima veću podršku u selima nego u gradu. Ali kada se ruralna prednost čita zajedno sa snažnim efektom glasanja van biračkog mesta, razumno je postaviti hipotezu da je vlast najviše profitirala upravo u sredinama gde su lokalna zavisnost, slabiji nadzor ili mobilizacija kroz manje vidljive kanale verovatno bili lakši.

Mogući mehanizmi uključuju efikasniju mobilizaciju starijih i zavisnih birača, veću kontrolu nad prijavama za glasanje od kuće, pritisak ili neformalni uticaj pri realizaciji takvog glasanja, kao i slabiji nadzor mobilnih biračkih odbora. Naravno, nijedan od tih kanala ne može se dokazati samo regresionim koeficijentima. Ali kombinacija korelacije r = 0,72 i koeficijenta 2.267 daje snažnu empirijsku osnovu za tvrdnju da glasanje van biračkog mesta u Aranđelovcu nije delovalo politički neutralno.

5.3 Ograničenja i oprez

Ni korelacija ni regresija ne mogu same identifikovati konkretan mehanizam. Sa samo 41 biračkim mestom ostaje mogućnost izostavljenih promenljivih, uključujući starosnu strukturu, tip naselja i lokalnu organizaciju. Zato podaci ne opravdavaju grubu tvrdnju da je glasanje van biračkog mesta nužno bilo manipulisano. Ali opravdavaju ozbiljniji i pažljiviji zaključak: taj kanal je bio statistički dovoljno snažno povezan sa koristi za vlast da zaslužuje sumnju i dodatni proceduralni nadzor.

5.4 Zaključak

Da, revidirani nalazi snažno podržavaju hipotezu da je glasanje van biračkog mesta išlo u korist vladajućeg kandidata u Aranđelovcu. Ključni nalazi su korelacija 0,72 između %Glasali van i %SNS, −0,70 sa studentskom listom, i 2.267 kao regresioni koeficijent u Modelu 3. Posmatrani zajedno, oni čine glasanje van biračkog mesta jednim od najvažnijih sumnjivih kanala u ovom izbornom rezultatu.

6. Nevažeći glasački listići i osvojeni glasovi

Da li su nevažeći glasački listići išli u korist vladajućeg kandidata?

6.1 Intuitivno objašnjenje

U izbornoj forenzici nevažeći listići su zanimljivi zato što stoje na granici između biračke namere, administrativne procene i moguće manipulacije. Negativna veza između udela glasova pobednika i broja nevažećih listića može sugerisati da pobednik bolje prolazi tamo gde se manje listića proglašava nevažećim. Teorijski, to može nastati najmanje kroz dva šira kanala. Prvi je smanjenje broja nevažećih tako što se sporni listići računaju kao važeći za vlast. Drugi je selektivno generisanje ili koncentracija nevažećih listića na način koji umanjuje konkurentsku težinu drugih glasova. U oba slučaja, nevažeći listići postaju politički važni.

6.2 Rezultati i interpretacija

Korelaciona matrica ovde značajno precizira nalaz. Udeo glasova vladajuće stranke (%SNS) ima umereno jaku negativnu korelaciju sa brojem nevažećih listića: r = −0,50. To znači da su biračka mesta sa više nevažećih listića u proseku imala niži procenat glasova za vladajuću listu, dok su mesta sa manje nevažećih listića imala viši procenat za SNS, što je osnovni Mebane-ov obrazac. Studentska lista pokazuje ogledalski odnos: %Studenti je pozitivno korelisana sa brojem nevažećih listića sa r = 0,49. Drugim rečima, tamo gde ima više nevažećih listića opozicija prolazi relativno bolje, a tamo gde ih je manje vlast prolazi bolje. To nije dokaz manipulacije, ali je upravo vrsta asimetrije koja nevažeće listiće čini forenzički relevantnim.

Matrica takođe pokazuje da se procenat nevažećih listića ponaša drugačije od njihovog apsolutnog broja. Njegova korelacija sa %SNS iznosi samo r = 0,06, dakle praktično je zanemarljiva, dok je korelacija sa %Koalicija r = 0,46, a sa samim brojem nevažećih r = 0,62. To je važno. Sugeriše da veći forenzički signal u odnosu vlast–opozicija nosi upravo broj nevažećih listića, a ne njihov prost procenat. Jedno moguće objašnjenje jeste da sirovi broj bolje hvata lokalnu administrativnu praksu ili veličinu biračkog mesta, dok procenat meša tu informaciju sa denominatornim efektima. Bilo kako bilo, glavni Mebane-ov signal u Aranđelovcu izgleda se jasnije vezuje za broj nevažećih listića nego za njihov udeo.

Regresioni rezultati podržavaju ovo čitanje, ali dodaju i važnu ogradu. U Modelu 1 koeficijent uz nevažeće je −0.738; u Modelu 2 ostaje −0.601 nakon uključivanja izlaznosti. To nisu trivijalni koeficijenti, pa prva dva modela podržavaju tvrdnju da je manji broj nevažećih listića povezan sa većim udelom glasova za SNS. Taj koeficijent treba čitati sadržinski: ako je udeo pobednika računat u odnosu na ukupan broj upisanih birača, tada je smanjenje broja nevažećih povezano sa rastom udela vlasti na toj široj osnovi.

Ali multivarijaciona slika se komplikuje u Modelu 3. Kada se uvede glasanje van biračkog mesta, koeficijent uz nevažeće pada na −0.200 i gubi statističku značajnost. To je velika interpretativna poenta. Ona ne briše sumnjivi obrazac vezan za nevažeće listiće. Ali sugeriše da oni ne deluju kao potpuno autonoman mehanizam. Umesto toga, izgleda da su deo šireg sklopa biračkomestnih karakteristika u kome je glasanje van biračkog mesta centralno. Matrica potvrđuje takvo čitanje, jer je sam broj nevažećih listića negativno korelisan sa glasanjem van biračkog mesta (r = −0,53). U prevodu: biračka mesta sa više glasanja van biračkog mesta obično imaju manje nevažećih listića i veći procenat glasova za vlast. Upravo zato efekat nevažećih slabi kada se uvede kontrola za ovaj kanal.

Dve teorijske interpretacije i dalje ostaju otvorene. Jedna je da manji broj nevažećih listića na biračkim mestima naklonjenim vlasti odražava čvršću kontrolu nad statusom listića, uključujući moguće pretvaranje spornih listića u važeće za vlast. Druga je šira: nevažeći listići su samo jedan vidljiv trag lokalnog izbornog okruženja u kome vlast najbolje prolazi u organizovanijim, kontrolisanijim i manje transparentnim uslovima. Podaci ne dozvoljavaju da se između ta dva čitanja odluči bez dodatnih izvora. Ali jasno pokazuju da nevažeći listići u Aranđelovcu nisu bili politički neutralni.

6.3 Ograničenja i oprez

Analiza nevažećih listića je po prirodi stvari posredna. Ni korelacije ni regresije ne mogu pokazati kako je konkretan listić tretiran niti da li je namerno reklasifikovan. Mali uzorak je i ovde važan. A pošto koeficijent uz nevažeće postaje neznačajan kada se uključi glasanje van biračkog mesta, treba odoleti iskušenju da se nevažeći listići proglase jedinim dominantnim kanalom forenzičke sumnje. Bolje ih je čitati kao jednu komponentu šire sumnjive strukture.

6.4 Zaključak

Da, revidirani nalazi podržavaju tvrdnju da su nevažeći listići bili povezani sa ishodom koji je išao u korist vladajućem kandidatu. Ključni koeficijenti su r = −0,50 između broja nevažećih listića i %SNS, te r = 0,49 između broja nevažećih i studentske liste, uz negativne i značajne koeficijente u Modelima 1 i 2. Ali konačna interpretacija mora ostati kvalifikovana: kada se uključi glasanje van biračkog mesta, efekat nevažećih naglo slabi, što sugeriše da su oni deo šireg asimetričnog izbornog okruženja, a ne potpuno odvojen mehanizam.

7. Regresioni forenzički alat zasnovan na izlaznosti u tradiciji ruske škole

Da li struktura izlaznosti sugeriše da je vladajuća lista nesrazmerno profitirala od veće participacije?

7.1 Intuitivno objašnjenje

Jedan od poznatijih alata povezanih sa ruskom školom izborne forenzike posmatra odnos između izlaznosti i udela glasova kandidata ili liste merenog ne kao procenat važećih glasova, već kao procenat u odnosu na broj upisanih birača na svakom biračkom mestu. Formalno, model se može zapisati kao

$$\frac{V}{E} = \beta T + \alpha,$$

gde \(T\) označava izlaznost, \(V\) broj osvojenih glasova kandidata ili liste, a \(E\) broj upisanih birača na biračkom mestu. Logika ovog alata je jednostavna. U slobodnim i poštenim izbornim uslovima očekivalo bi se da regresiona konstanta \(\alpha\) bude približno jednaka osnovnom nivou podrške kandidatu ili listi, dok bi koeficijent nagiba \(\beta\) trebalo da bude blizu nule. To bi značilo da veća izlaznost ne prelazi sistematski u nesrazmerno veće dobitke za jednog političkog aktera.

Nasuprot tome, ako se izlaznost veštački podiže na način koji koristi jednoj listi, koeficijent \(\beta\) može postati snažno pozitivan, približiti se vrednosti 1 ili je čak premašiti. U najsumnjivijim slučajevima nagib veći od 1 znači da se na svakih dodatnih 100 birača koji izađu na glasanje pojavljuje više od 100 dodatnih glasova za favorizovanu listu. U redovnoj izbornoj aritmetici to nije moguće. To sugeriše da porast izlaznosti nije samo posledica većeg broja učesnika u glasanju, već da je mehanički povezan sa neverovatno velikim rastom podrške jednoj strani. Istovremeno, glavni protivnik može pokazivati negativan nagib, što znači da sa rastom izlaznosti njegov udeo među upisanim biračima opada umesto da raste.

7.2 Rezultati i interpretacija

U Aranđelovcu grafik daje veoma jasan rezultat. Za vladajuću listu Aleksandar Vučić – Aranđelovac, naša porodica! ocenjena regresija glasi

$$\frac{V}{E} = -46.3 + 1.19T,$$

uz prilagođeni \(R^2 = 0.46, F_{1,39} = 34.9, P < .001, n = 41\).

Za opozicionu listu Studenti za Aranđelovac ocenjena regresija glasi

$$\frac{V}{E} = 43.7 – 0.192T, $$

uz prilagođeni \(R^2 < 0.01, F_{1,39} = 0.843, P = .364, n = 41.\)

Rezultat za vladajuću listu je forenzički veoma upečatljiv. Ocenjeni nagib \(\beta = 1.19\) nije samo pozitivan i visoko statistički značajan, već je i veći od 1. Tumačen doslovno, to znači da je porast izlaznosti od 100 dodatnih birača povezan sa približno 119 dodatnih glasova za vladajuću listu, mereno u odnosu na broj upisanih birača. To nije verovatan izborni mehanizam u redovnim konkurentnim uslovima. Nagib veći od 1 znači da se rast izlaznosti pretvara u dobitak vladajuće liste po stopi koja prevazilazi broj novopridošlih birača. Upravo takva anomalija i jeste razlog zbog koga je ovaj alat postao poznat u ranijim raspravama o izbornoj forenzici, uključujući i dobro poznate ruske primere.

Rezultat za opoziciju ide u suprotnom smeru, ali mnogo slabije. Nagib za studentski podržanu opozicionu listu je negativan, \(\beta = -0.192\), što znači da sa rastom izlaznosti opozicioni udeo među upisanim biračima ima tendenciju blagog pada. Taj smer jeste u skladu sa širom forenzičkom sumnjom da je izlaznost više koristila vlasti nego opoziciji. Međutim, za razliku od koeficijenta vladajuće liste, ovaj opozicioni koeficijent nije statistički značajan. To znači da grafik sam po sebi ne opravdava snažnu samostalnu tvrdnju da je rast izlaznosti sistematski potiskivao opoziciju u Aranđelovcu. Ono što veoma jasno pokazuje jeste da je vladajuća lista imala izrazito neobičan i visoko značajan pozitivan obrazac pretvaranja izlaznosti u glasove.

Ovaj rezultat treba čitati zajedno sa ranijim delovima izveštaja za Aranđelovac. Obična analiza izlaznosti već je pokazala da je veća izlaznost bila povezana sa boljim rezultatom vlasti i slabijim rezultatom opozicije. Sadašnji alat taj zaključak dodatno izoštrava time što prelazi sa proste korelacije na zahtevnije forenzičko tumačenje. On pokazuje ne samo da su izlaznost i podrška vladajućoj strani rasli zajedno, već i da je ocenjena stopa pretvaranja izlaznosti u glasove vladajuće liste neverovatno visoka. Zbog toga ova sekcija predstavlja jedan od najsnažnijih delova dokaza u slučaju Aranđelovca.

7.3 Ograničenja i oprez

I pored toga, ovaj metod ne treba tretirati kao samostalan sudski dokaz. Strm pozitivan nagib, pa čak i neobično strm nagib, i dalje je statistički signal, a ne direktan dokaz konkretnog mehanizma. U načelu je moguće zamisliti i vrlo snažnu mobilizaciju jedne strane, prostornu koncentraciju izrazito lojalnih birača ili druge organizacione procese koji bi proizveli pozitivnu vezu. Ono što sadašnji slučaj čini sumnjivim nije samo to što je nagib pozitivan, već to što je veći od 1, visoko značajan i u skladu sa više drugih upozoravajućih indikatora razmotrenih u drugim delovima izveštaja.

Važno je i to da je opozicioni nagib negativan, ali nije statistički značajan. Zbog toga najsnažniji zaključak ovog grafika nije da obe strane pokazuju savršeno simetričan sumnjiv obrazac, već da vladajuća strana pokazuje anomalno snažan obrazac pretvaranja izlaznosti u glasove. Ta razlika je bitna za analitičku preciznost. Grafik je najjači kao dokaz nesrazmerne koristi za vladajuću listu, a ne kao jednako snažan dokaz direktnog potiskivanja opozicije.

Na kraju, ovaj metod koristi udeo glasova u odnosu na broj upisanih birača, a ne u odnosu na broj važećih glasova. Upravo zato tumačenje koeficijenta \(\beta\) može biti tako snažno. Ali to takođe znači da rezultat mora biti pažljivo objašnjen, kako bi čitalac razumeo zašto je nagib veći od 1 istovremeno matematički i politički problematičan.

7.4 Zaključak

Da, ovaj regresioni forenzički alat zasnovan na izlaznosti snažno podržava hipotezu da je vladajuća lista u Aranđelovcu nesrazmerno profitirala od veće izlaznosti. Ključni razlog je ocenjeni nagib \(\beta = 1.19\) za vladajuću listu, koji nije samo visoko statistički značajan već je i veći od 1. To je izrazito anomalni rezultat i jedan od najsnažnijih signala upozorenja u celoj analizi Aranđelovca. Nasuprot tome, opozicioni nagib jeste negativan, ali nije statistički značajan, pa se glavni forenzički teret ove sekcije oslanja upravo na neverovatno strm i značajan efekat izlaznosti kod vladajuće strane.

8. Grafička analiza dobijenih glasova prema izlaznosti

Među pet nedavnih izbora prikazanih na grafikonima za Aranđelovac (Slika 3) nagib regresione linije za vladajuću stranku bio negativan ali statistički neznačajan na predsedničkim izborima 2017 i parlamentarnim izborima 2023, dok je na preostalim izborima, uključujući lokalne izbore 2026, bio pozitivan i statistički značajan. Upravo lokalni izbori 2026. pokazuju najjaču i visoko značajnu pozitivnu vezu između izlaznosti i udela glasova vladajuće stranke. Kod opozicione liste se pojavljuje ogledalski obrazac (Slika 4): kada je nagib u ranijim izborima pozitivan, on nije značajan, ali je na lokalnim izborima 2026. izrazito negativan i visoko značajan. Posebno naglašavamo i upečatljivu simetriju: na lokalnim izborima rast izlaznosti od 1% odgovara približno +0,77 procentnih poena za vlast i −0,77 za opoziciju.

To je jedan od najsnažnijih nalaza u celoj analizi za Aranđelovac. On sugeriše ne samo da je izlaznost koristila vlasti 2026, već i da je lokalni obrazac oštriji nego na barem delu ranijih izbora. U forenzičkom smislu, dosledno pozitivan nagib za vlast i dosledno negativan nagib za opoziciju upravo je vrsta obrasca koja pojačava sumnju na asimetričnu mobilizaciju ili izobličenu strukturu izlaznosti.

9. Kumulativni procenat glasova pobednika prema izlaznosti birača

Sa samo 41 biračkim mestom, kumulativne krive su informativne, ali ne i presudne. Krive vlasti i opozicije gotovo se poklapaju do oko 73% izlaznosti; između približno 73% i 78% opoziciona kriva je iznad vladajuće, a posle oko 78% vladajuća počinje da raste brže. To ne daje čist i dramatičan “nedemokratski” potpis kakav se vidi u originalnim Klimekovim primerima, a mali broj opservacija, posebno u zoni vrlo visoke izlaznosti, dodatno otežava snažno zaključivanje.

Zato je primeren zaključak ograničen: Klimekova analiza sama po sebi ne uspostavlja manipulaciju u Aranđelovcu, ali ni ne poništava ozbiljnije signale upozorenja koji dolaze iz asimetrije izlaznosti, glasanja van biračkog mesta i modela konačne mešavine.

10. Izborni otisci prstiju

Veću težinu dajemo izbornim otiscima prstiju nego Klimekovim krivama. Izričito napominjemo da marginalna raspodela udela glasova pobednika na lokalnim izborima pokazuje dva vrha, što dozvoljava sumnju, i da toplotna mapa ukazuje na dva klastera/grupe na približno istom nivou izlaznosti, od kojih je jedan povezan sa znatno višim procentom glasova vladajuće stranke. Takođe skrećemo pažnju na „mrlju“ izduženu prema visokim procentima pobednika i pitanju da li se struktura otisaka menjala kroz poslednjih pet izbora. To je važno zato što dve grupe ili izduženi otisak može biti saglasan sa dubokom heterogenošću lokalnih izbornih okruženja, ali može biti saglasan i sa slojevitim izbornim poljem u kome se jedan deo biračkih mesta ponaša u manje konkurentnim ili više kontrolisanim uslovima.

Sa samo 41 opservacijom i ovaj metod zahteva oprez. Ali kada se čita zajedno sa nalazima o izlaznosti i glasanju van biračkog mesta, struktura izbornih otisaka prstiju ne izgleda izborno bezazleno.

11. Model konačne mešavine

Rezultati modela konačne mešavine ostaju među najsnažnijim signalima upozorenja u analizi za Aranđelovac. Primena modela konačne mešavine razvrstava 41 biračko mesto u tri grupe prema stepenu prevare: 18 mesta “bez prevare”, 9 mesta “priraštaj prevare” i 14 mesta “ekstremna prevara”. Prosečna izlaznost i prosečan udeo pobednika sistematski rastu kroz te klase: oko 69,7% izlaznosti / 43,7% udela pobednika u klasi bez prevare, 73,0% / 56,6% u klasi priraštajne prevare i 74,1% / 66,3% u klasi ekstremne prevare. Izveštaj dalje pripisuje oko 44,6% ukupnih glasova pobednika klasama prevare uzetim zajedno.

To je ozbiljan forenzički signal upozorenja, ali i metod koji najviše zahteva oprez u maloj opštini. Procene modela konačne mešavine osetljive su na specifikaciju, razdvajanje grupa i veličinu uzorka. Sa 41 biračkim mestom rezultat je analitički upečatljiv, ali ga i dalje treba prikazivati kao snažno sugestivan, a ne mehanički konačan. Ipak, postojanje velike grupe ekstremne prevare teško je olako odbaciti kada je u skladu sa nalazima o izlaznosti, glasanju van biračkog mesta i izbornim otiscima prstiju.

12. Zaključak

Podaci i priprema

Ovaj izveštaj analizira podatke po biračkim mestima za lokalne izbore 2026. u Aranđelovcu koristeći višemetodski okvir izborne forenzike. Analiza kombinuje korelacionu matricu, regresione modele, grafikone izlaznosti, urbano–ruralno poređenje, Klimekove krive, izborne otiske prstiju i model konačne mešavine. Pošto opština ima samo 41 biračko mesto, svaka metoda zahteva oprezno tumačenje; ipak, kumulativna konvergencija više metoda ostaje veoma informativna.

Izlaznost i osvojeni glasovi

Veća izlaznost je, po svemu sudeći, više koristila vladajućoj listi nego opoziciji. Korelaciona matrica pokazuje r = 0,39 između izlaznosti i %SNS, i r = −0,38 između izlaznosti i studentske liste. Vladajuća i studentska lista same su gotovo savršeno suprotstavljene (r = −1,00), što potvrđuje snažno polarizovanu lokalnu izbornu strukturu.

Glasanje van biračkog mesta i osvojeni glasovi

Ovo je jedan od najsnažnijih sumnjivih kanala u rezultatu Aranđelovca. Korelacija između glasanja van biračkog mesta i udela glasova vladajuće stranke iznosi 0,72, dok je korelacija sa studentskom listom −0,70. U višestrukoj regresiji glasanje van biračkog mesta postaje snažno pozitivno i visoko značajno (2.267), uz nagli rast objašnjene varijacije modela.

Nevažeći glasački listići i osvojeni glasovi

Nevažeći listići u početku deluju u skladu sa Mebane-ovom vrstom sumnje. Njihov broj je negativno korelisan sa udelom glasova vladajuće stranke (r = −0,50) i pozitivno sa studentskom listom (r = 0,49). Međutim, kada se u regresiju uključi glasanje van biračkog mesta, efekat nevažećih slabi i gubi značajnost, što sugeriše da su nevažeći listići deo šireg sumnjivog obrasca, a ne izolovan mehanizam.

Regresioni forenzički alat zasnovan na izlaznosti u tradiciji ruske škole

U dodatnoj proveri zasnovanoj na pristupu ruske škole izborne forenzike, Aranđelovac pokazuje jedan od najupečatljivijih upozoravajućih signala u celoj analizi. Ocenjeni koeficijent nagiba za vladajuću listu iznosi \(\beta = 1.19\) i visoko je statistički značajan, što znači da je porast izlaznosti bio povezan sa nemoguće velikim rastom glasova za vlast u odnosu na broj upisanih birača. Takav rezultat je teško uskladiti sa uobičajenim obrascem slobodnih i poštenih izbora, jer sugeriše da je vladajuća lista od dodatne izlaznosti dobijala više glasova nego što bi to bilo matematički moguće u regularnim uslovima. Opoziciona lista jeste pokazala negativan nagib, ali bez statističke značajnosti, pa glavni zaključak ovog alata ostaje jasan: u Aranđelovcu je izlaznost delovala kao izrazito asimetričan kanal koji je nesrazmerno koristio vladajućoj strani.

Grafička analiza dobijenih glasova prema izlaznosti

Lokalni izbori 2026. izdvajaju se u odnosu na nekoliko ranijih izbornih ciklusa. Vladajuća stranka više dobija sa rastom izlaznosti, dok opozicija više gubi kako izlaznost raste. Najnoviji lokalni izbori pokazuju najjači pozitivan nagib za vlast i najjači negativan nagib za opoziciju među pet prikazanih izbora.

Kumulativni procenat glasova pobednika prema izlaznosti

Klimekova analiza je u strogom smislu neodlučna zato što je broj biračkih mesta mali. Kumulativne krive ne daju dramatičan samostalan potpis manipulacije, ali ni ne protivreče ozbiljnijim signalima upozorenja koji dolaze iz ostalih metoda.

Izborni otisci prstiju

Analiza izbornih otisaka prstiju deluje sumnjivo. Marginalna raspodela na lokalnim izborima izgleda bimodalno, a toplotna mapa sugeriše dva klastera na sličnim nivoima izlaznosti, ali sa znatno različitim nivoima podrške pobedniku. To samo po sebi nije presudno, ali ga je teško tretirati kao sasvim običan nalaz kada se čita zajedno sa ostalim rezultatima.

Model konačne mešavine

Model konačne mešavine daje jedan od najsnažnijih signala upozorenja u celoj analzi. Značajan broj biračkih mesta klasifikovan je u klase priraštajne i ekstremne prevare, a ukupna procena “udela prevare” komponente iznosi oko 44,6%. To se mora tumačiti oprezno zbog malog uzorka, ali i dalje ostaje analitički ozbiljan nalaz.

Sveopšta procena

Kada se svi nalazi čitaju zajedno, rezultati za Aranđelovac daju ozbiljne osnove za sumnju da izbori nisu održani u uslovima pune ravnopravnosti i neutralne konkurencije. Nijedna pojedinačna metoda sama po sebi ne dokazuje manipulaciju. Ali kumulativna struktura, asimetrija izlaznosti, veoma snažan efekat glasanja van biračkog mesta, sumnjiv odnos sa nevažećim listićima, neobični izborni otisci prstiju i snažno sugestivan rezultat modela konačne mešavine, podržava ocenu da je rezultat saglasan sa iskrivljenim i potencijalno manipulisanim izbornim okruženjem. Te nalaze treba tumačiti i u svetlu šireg predizbornog konteksta, uključujući nejednak medijski tretman i opšte asimetrije političke moći o kojima je bilo reči u ranijim blog objavama.

13. Metodološki dodatak

Ovaj izveštaj koristi sedam komplementarnih pristupa izborne forenzike. Korelaciona analiza služi kao početni screening sistematskih odnosa na nivou biračkih mesta. Regresiona analiza proverava da li ti odnosi opstaju kada se više objašnjavajućih promenljivih posmatra zajedno. Grafikoni izlaznosti ispituju da li veća participacija nesrazmerno koristi vlasti, a šteti opoziciji. Klimekove krive proveravaju da li kumulativni rast glasova više liči na demokratski plato ili na sumnjivi ubrzani obrazac. Izborni otisci prstiju ispituju zajedničku raspodelu izlaznosti i udela pobednika, kao i oblik njihovih marginalnih raspodela. Poređenje urbanih i ruralnih biračkih mesta proverava da li je podrška vlasti teritorijalno koncentrisana na način koji je važan za interpretaciju. Konačno, model konačne mešavine razvrstava biračka mesta u latentne regularne i sumnjive tipove i procenjuje deo glasova pobednika povezan sa svakom klasom. Nijedna od ovih metoda nije konačna sama po sebi, posebno ne sa samo 41 opservacijom. Ali zajedno daju strukturisan okvir za procenu izbornog integriteta.