Reading Time: 8 minutes

Država može napredovati u odnosu na sopstvenu prošlost, a ipak zaostajati za susedima. Može istovremeno imati jednu od najboljih izbornih administracija u regionu i gubiti pozicije u oblasti slobode medija, javne rasprave i širih uslova političke konkurencije. Zbog toga analiza pojedinačnih država iz prvog dela ove serije nije dovoljna. Da bismo razumeli kretanje izborne demokratije, potrebno je svaku njenu dimenziju uporediti u svih šest bivših jugoslovenskih republika.

Četiri grafikona u ovom tekstu omogućavaju upravo takvo poređenje. Oni prate Indeks izborne demokratije, Indeks deliberativne demokratije, Indeks čistih izbora i Indeks slobode izražavanja i alternativnih izvora informacija od 2001. do 2025. godine. Sva četiri indeksa imaju vrednosti između 0 i 1, pri čemu više vrednosti označavaju povoljnije stanje. Reč je o procenama, a ne o potpuno preciznim merenjima, dok dostavljeni grafikoni ne prikazuju V-Dem intervale neizvesnosti. Male razlike zato treba tumačiti oprezno, dok veliki i dugotrajni jaz između država zaslužuje znatno veću pažnju. V-Dem naglašava da je izborna demokratija višedimenzionalna: ona ne zavisi samo od postupka glasanja, već i od političke konkurencije, građanskih sloboda, dostupnosti informacija i sposobnosti izbora da vlast učine odgovornom prema građanima.

Međunarodni izveštaji ne dodeljuju V-Dem ocene. Nalazi Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (engl. OSCE Office for Democratic Institutions and Human Rights – OSCE/ODIHR) i Evropske komisije ovde se zato koriste kao dokumentarni kontekst. Oni pomažu da se razumeju stvarni institucionalni uslovi koji odgovaraju promenama vidljivim na grafikonima.

Izborna demokratija: Srbija se odvaja od regiona

Indeks izborne demokratije pruža najširu od četiri uporedne slike. Slovenija i Hrvatska su 2001. zauzimale prva dva mesta, a sledile su Bosna i Hercegovina i Srbija. Crna Gora i Severna Makedonija počele su sa nižih pozicija. Do 2025. redosled se znatno promenio: Slovenija je ostala prva sa 0,692, neposredno ispred Hrvatske sa 0,686, dok se Crna Gora sa 0,636 popela ispred Severne Makedonije, koja je imala 0,562, i Bosne i Hercegovine sa 0,498. Srbija se našla na poslednjem mestu, sa izrazito nižom vrednošću od 0,300.

Crna Gora je ostvarila najveći dugoročni napredak, za 0,179. Severna Makedonija poboljšala je rezultat za 0,117, mada je njena putanja obuhvatala veliki pad tokom prve polovine prethodne decenije i kasniji oporavak. Hrvatska i Slovenija zadržale su vodeće pozicije, ali su 2025. završile ispod vrednosti iz 2001. godine. Bosna i Hercegovina postepeno je nazadovala, dok je Srbija pretrpela najveći preokret, pad od 0,284.

Značaj putanje Srbije nije samo u veličini pada već i u njenom udaljavanju od ostatka regiona. Indeks Srbije se 2012. još nalazio blizu 0,600. U narednim godinama pao je ispod Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije i više se nije oporavio. To je saglasno oceni OSCE/ODIHR-a da su parlamentarni izbori u Srbiji 2023. bili tehnički dobro sprovedeni i nudili političke alternative, ali da su njima dominirali angažovanje predsednika i sistemske prednosti vladajuće stranke. Posmatrači su zabeležili i medijsku pristrasnost, pritiske na zaposlene u javnom sektoru i zloupotrebu javnih resursa. Evropska komisija je zatim među prioritetima reforme navela razdvajanje države i stranke, birački spisak, nadzor i finansiranje kampanje i slobodu medija.

Crna Gora kretala se u suprotnom smeru. Njen napredak ubrzan je posle 2020, a do 2024. približila se Hrvatskoj i Sloveniji. OSCE/ODIHR je parlamentarne izbore 2023. opisao kao konkurentne, uz širok izbor političkih opcija, dok je Evropska komisija navela da su kasnije zakonske izmene delimično sprovele preporuke koje se odnose na nadzor finansiranja kampanje i medija i integritet izborne administracije. Ipak, obe institucije ukazuju na nedovršene reforme, naročito u oblasti stranačke potrošnje, zloupotrebe državnih resursa i potrebe za inkluzivnim menjanjem izbornog okvira.

Delimičan oporavak Severne Makedonije takođe se vidi u međunarodnim procenama. OSCE/ODIHR je ocenio da su predsednički i parlamentarni izbori 2024. bili konkurentni i da su birači mogli donositi informisane odluke, ali je kritikovao neodgovarajuće uređeno finansiranje kampanje i medijske mogućnosti koje su nesrazmerno favorizovale najveće stranke. Slabija pozicija Bosne i Hercegovine odražava drugačiju kombinaciju problema: izbori mogu biti konkurentni i efikasno organizovani, dok ustavna diskriminacija, politička fragmentacija i slaba funkcionalnost institucija i dalje ograničavaju ravnopravno demokratsko učešće.

Deliberativna demokratija: izbori bez smislenog razgovora

Indeks deliberativne demokratije menja pitanje. Umesto da prvenstveno pita mogu li građani smeniti vlast, on razmatra da li političkim odlukama prethode argumentovana rasprava, konsultacije i ozbiljno razmatranje suprotstavljenih stavova.

Slovenija je 2025. ostala regionalni lider sa 0,612, ispred Crne Gore sa 0,521 i Hrvatske sa 0,499. Severna Makedonija imala je 0,372, Bosna i Hercegovina 0,329, a Srbija samo 0,208. Crna Gora ponovo je ostvarila najveći dugoročni napredak 0,169, dok je Severna Makedonija napredovala za 0,116. Srbija je zabeležila ubedljivo najveći pad, od 0,303.

Grafikon pokazuje da je pogoršanje deliberativne demokratije u Srbiji počelo ranije i otišlo dalje od pada pojedinih strogo proceduralnih pokazatelja. Vrednost je naglo opadala posle 2012, a minimum je dostigla 2021. godine. Ovakva putanja ukazuje da se demokratski problem ne može svesti na nepravilnosti na biračkim mestima. On obuhvata i kvalitet političke komunikacije, odnos prema protivargumentima i sposobnost institucija da obezbede stvarnu kontrolu vlasti.

Evropska komisija je 2025. ocenila da su delotvornost nadzorne uloge parlamenta u Srbiji i dalje ograničene, dok ponovljene izjave visokih funkcionera o novinarima proizvode obeshrabrujući efekat na slobodu izražavanja. U Bosni i Hercegovini Komisija je navela slab parlamentarni nadzor, pogoršanje upravljanja, političko zarobljavanje institucija i nedostatak sistematskih konsultacija sa civilnim društvom. To nisu neposredna merenja V-Dem indeksa, ali opisuju upravo okruženje u kojem argumentovana i uključiva rasprava teško može da se razvija.

Posebno je zanimljivo što je Crna Gora do 2025. pretekla Hrvatsku. To odražava šire političko otvaranje i konkurentniju raspodelu moći nego na početku posmatranog perioda. Ipak, insistiranje Evropske komisije da reforme budu transparentne i inkluzivne pokazuje da poboljšana politička konkurencija ne stvara automatski kvalitetnu deliberaciju. Severna Makedonija pruža sličnu pouku: njen oporavak posle 2016. bio je značajan, ali je usvajanje izbornih izmena bez dovoljne transparentnosti i javnih konsultacija ostalo predmet kritike.

Čisti izbori: najveća razlika unutar regiona

Indeks čistih izbora stvara najjasniju podelu između država sa čvrstim izbornim procedurama i onih u kojima je integritet izbora postao centralna demokratska slabost.

Slovenija je 2025. bila prva sa 0,916, a Hrvatska druga sa 0,875. Severna Makedonija dostigla je 0,701, Crna Gora 0,608, a Bosna i Hercegovina 0,511. Srbija je ponovo bila poslednja, sa samo 0,212.

Severna Makedonija ostvarila je najveće poboljšanje između 2001. i 2025, za 0,341. Crna Gora napredovala je za 0,191, a Hrvatska za 0,063. Slovenija je ostala gotovo nepromenjena na veoma visokom nivou. Nasuprot tome, Bosna i Hercegovina opala je za 0,251, a Srbija za 0,328.

Hrvatska i Slovenija pokazuju da se snažna izborna administracija može očuvati čak i kada druge demokratske dimenzije slabe. OSCE/ODIHR je ocenio da su parlamentarni izbori u Hrvatskoj 2024. bili konkurentni, zasnovani na odgovarajućem pravnom okviru i sprovedeni uz široko poverenje u izbornu administraciju. Ipak, ukazano je na nerešena pitanja biračkog spiska, nadzora kampanje i njenog finansiranja. Izbori u Sloveniji 2022. takođe su ocenjeni kao konkurentni i pluralistički, uz slobodno vođenje kampanje i širok politički izbor.

Visoka vrednost Severne Makedonije u 2025. saglasna je sa uglavnom pozitivnom ocenom izbornih procedura tokom izbornog dana 2024. godine. Međutim, OSCE/ODIHR je naveo da pojedini birački odbori nisu u potpunosti poštovali postupke pri brojanju i zatražio istragu navoda o kupovini glasova i zloupotrebi javnih resursa. To pokazuje da relativno visoka vrednost indeksa ne znači da su sve slabosti uklonjene.

Slučajevi Bosne i Hercegovine i Srbije znatno su zabrinjavajući. Izborne reforme u Bosni i Hercegovini poboljšale su pojedine elemente integriteta, ali je Evropska komisija i dalje ocenila da opšti izborni okvir zahteva suštinske promene i da nezavisnost Centralne izborne komisije mora biti poštovana. Pad Srbije je mnogo snažniji. Razlika između Srbije i svih ostalih država naglo se povećala 2024. i ostala gotovo nepromenjena 2025. godine. To ne ukazuje na jedan izolovan administrativni propust, već na nagomilavanje problema povezanih sa zastrašivanjem, institucionalnom nezavisnošću, razdvajanjem javne funkcije od stranačke kampanje, poverenjem u birački spisak, medijskim uslovima i delotvornošću pravnih lekova.

Sloboda informisanja: skriveni prvi krug izbora

Pre nego što građani biraju između stranaka, oni učestvuju u još jednom nadmetanju, nadmetanju oko toga koje činjenice, glasove i političke alternative uopšte mogu da vide i čuju. Zbog toga sloboda izražavanja i pristup alternativnim informacijama nisu luksuz odvojen od izbora, već sastavni deo njihovog kvaliteta.

Crna Gora je 2025. bila prva na ovom indeksu sa 0,853. Hrvatska je sledila sa 0,743, Slovenija sa 0,691, Severna Makedonija sa 0,664 i Bosna i Hercegovina sa 0,653. Srbija je ponovo bila poslednja sa 0,424.

Crna Gora je jedina ostvarila jasno dugoročno poboljšanje, za 0,124. Severna Makedonija završila je blizu svoje vrednosti iz 2001. posle početnog pada i kasnijeg oporavka. Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Slovenija izgubile su deo ranijih pozicija. Pad Srbije od 0,386 bio je najveći u regionu.

Evropska komisija je medijsko okruženje u Crnoj Gori opisala kao pluralističko, uz uglavnom odgovarajuća pravna jemstva slobode izražavanja. U Severnoj Makedoniji zabeležen je ograničen napredak, ali su ostale zabrinutosti povezane sa transparentnošću vlasništva nad medijima, javnim servisom i mogućom zloupotrebom političkih sredstava kroz državno oglašavanje.

Hrvatska i Slovenija pokazuju zašto i relativno pluralistički sistemi zahtevaju stalnu zaštitu. Komisija je navela da Hrvatska još nije uspostavila dovoljno pravična i transparentna pravila za raspodelu državnog oglašavanja i da su strateške tužbe protiv novinara i dalje problem. U Sloveniji su reforme povećale nezavisnost javnog medijskog servisa, ali su finansijska nestabilnost, koncentracija vlasništva u privatnim medijima i neizvesnost održivog finansiranja ostali značajni rizici.

Srbija se i ovde odvaja od ostalih. Evropska komisija je ocenila da je došlo do nazadovanja u slobodi izražavanja, ozbiljnog pogoršanja okruženja za novinare, sve češćih strateških tužbi i trajnih sumnji u praktičnu nezavisnost regulatornog tela za elektronske medije. Kada jedna država istovremeno ima najniže regionalne vrednosti za čiste izbore, deliberaciju i alternativne informacije, pitanje više nije samo da li se glasovi pravilno broje. Pitanje je da li je političko takmičenje stvarno otvoreno pre nego što brojanje uopšte počne.

Četiri regionalna profila

Četiri poređenja proizvode različite demokratske profile. Slovenija i Hrvatska zadržavaju najčvršće sisteme izbornog integriteta u regionu, ali njihov pad u oblasti deliberacije i slobode informisanja pokazuje da tehnički verodostojni izbori ne štite automatski sve ostale demokratske institucije.

Crna Gora predstavlja primer širokog poboljšanja. Napredovala je u sve četiri dimenzije i do 2025. postala ozbiljna regionalna referenca, umesto stalnog zaostalog slučaja. Njen izazov je da taj napredak učvrsti transparentnim finansiranjem kampanje, delotvornim nadzorom i zaštitom od zloupotrebe državnih resursa.

Severna Makedonija predstavlja oporavak sa nedovršenim temeljima. Integritet izbora znatno se poboljšao, a Indeks izborne demokratije oporavio, dok su regulisanje medija, deliberacija i ravnopravnost mogućnosti u kampanji i dalje manje stabilni.

Bosna i Hercegovina predstavlja dugotrajnu institucionalnu stagnaciju. Njeni izbori zadržavaju stvarnu konkurenciju, ali ustavna neravnopravnost, fragmentirano upravljanje, političko zarobljavanje institucija i slabljenje medijskih uslova sprečavaju da ta konkurencija proizvede snažniju izbornu demokratiju.

Srbija predstavlja široko demokratsko nazadovanje. Ona nije poslednja samo prema jednom pokazatelju. U 2025. nalazi se na poslednjem mestu prema sva četiri indeksa, a udaljenost od ostalih pet država najveća je upravo u oblastima najvažnijim za informisan i ravnopravan politički izbor. Glavna pouka poređenja zato je neprijatna, ali jasna: kvalitet izbora počinje da propada mnogo pre nego što se pojavi prvi sumnjivi glasački listić. On slabi kada informacije, institucije, resursi i javna rasprava prestanu da učesnicima pružaju istinski otvoreno političko polje.

Šta bi, prema međunarodnim posmatračima, trebalo promeniti

• Izborne zakone treba menjati kroz inkluzivne javne konsultacije, a reforme završiti dovoljno vremena pre početka izbora.
• Potrebno je uspostaviti jasno razdvajanje državnih institucija, javnih funkcija i stranačkih kampanja i sprečiti pritiske na zaposlene u javnom sektoru i birače.
• Organi za sprovođenje izbora i nadzorne institucije moraju imati operativnu nezavisnost, dovoljne resurse i transparentne postupke izbora članova.
• Biračke spiskove treba redovno proveravati, otvoriti za javni nadzor i ispravljati kroz jasne procedure.
• Prihodi, rashodi i aktivnosti trećih lica u kampanji moraju biti blagovremeno objavljeni i nadzirani od institucija sposobnih da izriču delotvorne i srazmerne sankcije.
• Javni i privatni mediji treba da obezbede pluralističko praćenje kampanje, dok regulatorna tela i javni servisi moraju imati stvarnu političku i finansijsku nezavisnost.
• Vlasništvo nad medijima i državno oglašavanje treba da budu transparentni, a novinare treba zaštititi od pretnji, nasilja i zloupotrebe sudskih postupaka.
• O prigovorima i žalbama mora se odlučivati brzo, transparentno i pred institucijama sposobnim da obezbede delotvoran pravni lek pre nego što izborni spor izgubi praktični značaj.

Glavni zvanični izvori

Kvantitativni nalazi izračunati su iz fajla vdem_yugoslav_successor_states_data.CSV i četiri uporedna grafikona. Definicije i metodološko tumačenje zasnivaju se na dokumentu V-Dem Codebook, Version 16. Dokumentarne procene preuzete su iz zvaničnih završnih izveštaja i sažetaka OSCE/ODIHR-a o poslednjim relevantnim nacionalnim izborima u šest država, kao i iz izveštaja Evropske komisije o proširenju i poglavlja Izveštaja o vladavini prava za 2025. godinu.