Reading Time: 13 minutes

1. Uporedno pitanje

Neke zemlje objavljuju izborne podatke tako da nezavisna provera može da počne gotovo odmah. Druge objavljuju rezultate, ali u formatima koji zahtevaju dane ručnog rada pre nego što ozbiljna analiza uopšte može da počne. Treće prikazuju rezultate na atraktivnim internet-stranicama, ali građanima, novinarima i posmatračima ne omogućavaju da preuzmu osnovne podatke. Te razlike su važne, jer izborna transparentnost nije samo pitanje da li su rezultati saopšteni. Ona je pitanje da li se ti rezultati mogu nezavisno proveriti.

Standard mora biti posebno zahtevan u zemljama u kojima su izbori formalno kompetitivni, ali je poverenje javnosti krhko. U konsolidovanim demokratijama građani ponekad mogu da prihvate decentralizovanu administraciju ili sporije objavljivanje, jer je sistem tokom više izbornih ciklusa potvrdio svoju verodostojnost. U hibridnim ili delimično demokratskim režimima ta verodostojnost ne može da se pretpostavi. Ona mora da se gradi, izbor po izbor. Zato su nevladine organizacije i posmatračke koalicije u sistemima niskog poverenja opravdane kada traže više nego što bi možda bilo neophodno u stabilnim demokratijama: podatke na nivou biračkog mesta, mašinski čitljive fajlove, javne kontrolne table, skenirane zapisnike, vremenske oznake, datoteke za preuzimanje i nezavisne kanale provere.

Ovaj drugi deo serije poredi izabrane zemlje iz Latinske Amerike, Afrike, Evrope i razvijenih demokratija. Cilj nije da se napravi rang-lista “najboljih” izbornih sistema. Cilj je praktičniji: koje zemlje obezbeđuju izborne podatke u obliku koji omogućava pravovremenu odgovornost i brzu forenzičku analizu? Odgovor nije jednostavan. Neke veoma demokratske zemlje imaju decentralizovanu izbornu administraciju i slabe centralizovane podatke na nivou biračkog mesta. Neke zemlje koje su se suočavale sa ozbiljnim nepoverenjem u izbore razvile su snažnije javne portale, posmatračke mreže ili kontrolne table upravo zato što je bilo potrebno suziti prostor za manipulaciju.

Srbija se ovde posmatra u tom uporednom okviru. Ključno pitanje nije da li su neki izborni dokumenti javni. Ključno pitanje je da li su podaci na nivou biračkog mesta dostupni brzo, čisto i u formatu koji omogućava analizu pre isteka rokova za prigovore. U dvadeset prvom veku skenirani PDF nije dovoljno dobar standard izborne transparentnosti.

2. Kako je poređenje urađeno

Poređenje se zasniva na izabranom uzorku zemalja, a ne na univerzalnoj svetskoj rang-listi. Uzorak uključuje Srbiju, zemlje iz regiona za poređenje, primere snažne zvanične infrastrukture, afričke i latinoameričke slučajeve, konsolidovane demokratije i zemlje u kojima su posmatračke koalicije imale važnu ulogu. Uzorak je namerno mešovit, jer cilj nije da se dokaže da je jedan region ili jedan tip režima uvek bolji. Cilj je da se identifikuju različiti modeli dostupnosti izbornih podataka.

Ključna promenljiva je forenzička spremnost. To nije ocena demokratije. Ona meri da li se izborni podaci objavljuju brzo, na najnižem korisnom nivou i u formatu pogodnom za nezavisnu forenzičku analizu. Zato zemlja može biti demokratska, a ipak slaba kada je reč o centralizovanim podacima na nivou biračkog mesta. Sjedinjene Američke Države su najjasniji primer: Federalna izborna komisija navodi da nema nadležnost nad zakonima o glasanju, izbornim prevarama ili rezultatima izbora, jer su izbori prvenstveno uređeni zakonima saveznih država i sprovode se na državnom i lokalnom nivou.

Ujedinjeno Kraljevstvo je sličan opominjući primer. Biblioteka Donjeg doma pruža detaljne rezultate opštih izbora 2024. i izborne podatke, ali su to pre svega podaci na nivou izbornih jedinica i kandidata, a ne jedinstvena nacionalna baza na nivou biračkog mesta spremna za forenzičku analizu. To ne znači da su izbori u Ujedinjenom Kraljevstvu slabi. To znači da model objavljivanja podataka nije dizajniran za brzu centralizovanu forenziku na nivou biračkog mesta.

Suprotan obrazac vidljiv je u Brazilu, Južnoj Africi i Hrvatskoj. Brazilski Viši izborni sud objavljuje biltene iz glasačkih kutija kroz portal otvorenih podataka, uključujući CSV resurse i hash fajlove (engl. hash files), odnosno kontrolne hash vrednosti fajlova. Izborna komisija Južne Afrike obezbeđuje kontrolne table sa rezultatima uživo i datoteke za preuzimanje, a nivoi izveštaja uključuju i birački okrug. Hrvatska Državna izborna komisija jasno navodi da su podaci o izbornim rezultatima dostupni u XLSX i CSV formatima.

Poređenje uključuje i šire indikatore: Freedom House ukupnu ocenu (FH), V-Dem Electoral Democracy Index (V-Dem ED), internet penetraciju (Internet users), indeks percepcije korupcije Transparency International-a (CPI) i indeks slobode medija Reportera bez granica (RSF press freedom score). Freedom House meri politička prava i građanske slobode; V-Dem obezbeđuje indekse demokratije, uključujući indeks elektoralne demokratije; Transparency International meri percepciju korupcije u javnom sektoru na skali od 0 do 100; a Svetska banka daje indikatore BDP-a po stanovniku i korišćenja interneta.

3. Skala forenzičke spremnosti

Skala forenzičke spremnosti ima šest nivoa.

Tabela 1. Nivo forenzičke spremnosti

Nivo	Oznaka	Značenje
0	Zatvoreni ili nedostupni podaci	Rezultati na nivou biračkog mesta nisu javno dostupni.
1	Simbolička transparentnost	Rezultati su javni uglavnom kao skenirani PDF dokumenti, slike ili fragmentovani dokumenti koji zahtevaju ručni unos.
2	Osnovna transparentnost	Podaci na nivou biračkog mesta su dostupni, ali su zakašnjeli, fragmentovani, loše strukturisani ili zahtevaju značajno čišćenje.
3	Mašinski čitljiva transparentnost	Podaci na nivou biračkog mesta ili približno tom nivou dostupni su u CSV, XLSX, XML, strukturisanom HTML ili API formatu, ali nisu nužno neposredno dostupni ili potpuno spremni za forenzičku analizu.
4	Forenzički spremna transparentnost	Čisti, preuzimljivi i dokumentovani podaci na nivou biračkog mesta dostupni su sa ključnim forenzičkim promenljivama.
5	Forenzička transparentnost u realnom vremenu	Nivo 4 plus zvanične kontrolne table uživo ili skoro uživo, vremenske oznake, snažan javni pristup i/ili nezavisna provera.

Ova skala je neutralna prema tipu režima u merenju, ali osetljiva na režimski kontekst u tumačenju. Isti skor nema isto političko značenje svuda. Ocena 2–3 u SAD ili Ujedinjenom Kraljevstvu odražava decentralizaciju i tradiciju izveštavanja. Ocena 1–2 u Srbiji ima ozbiljnije značenje, jer je Srbija izborni sistem niskog poverenja. U takvom kontekstu otvorenost podataka nije samo administrativna pogodnost; ona je mehanizam izgradnje poverenja.

4. Šta pokazuje uporedna tabela

Uporedni dokazi ukazuju na četiri šire grupe.

Tabela 2. Uporedna tabela dokaza

Zemlja	Izbori / izvor podataka koji je analiziran	Kontekst poverenja	Zvanični rezultati uživo ili skoro uživo	Rezultati na nivou biračkog mesta / najnižem dostupnom nivou	Glavni format	Uloga NVO / posmatrača	Nivo forenzičke spremnosti	Tumačenje
Brazil	Nacionalna izborna infrastruktura 2022. i lokalni izbori 2024.	Demokratija / snažna zvanična infrastruktura izbornih podataka	Snažna zvanična digitalna infrastruktura; portal otvorenih podataka obezbeđuje detaljne izborne resurse	Da. TSE objavljuje podatke iz „Boletim de Urna” po državama, uključujući CSV resurse i hash fajlove	CSV / ZIP resursi, hash fajlovi, portal otvorenih podataka	Uloga NVO postoji, ali je u ovoj tabeli zvanična infrastruktura glavni mehanizam transparentnosti	5	Brazil je referentni primer zvaničnih otvorenih izbornih podataka. Portal otvorenih podataka i podaci iz elektronskih glasačkih kutija čine ga jednim od najjačih primera mašinski čitljivog objavljivanja izbornih rezultata. Izvor: TSE portal otvorenih podataka, posebno baza podataka „Resultados 2024 — Boletim de Urna”.
Meksiko	Savezni izbori 2024; PREP i SICEE	Demokratija / izbori visokog administrativnog kapaciteta, ali politički osporavani	Da. PREP 2024 počeo je objavljivanje izbornih rezultata u izbornoj noći od 20:00 i ima sekciju sa bazom podataka	Da. INE-ov SICEE omogućava detaljne izborne statistike, a PREP baza podržava analizu preliminarnih rezultata	PREP baza; SICEE veb-sistem; resursi u formatu baze podataka	Civilno društvo i posmatrači su relevantni, ali ovde je verifikovan pre svega zvanični INE sistem	4–5	Meksiko je snažan primer, ali konačna razlika između nivoa 4 i nivoa 5 zavisi od toga koliko se preuzeti fajlovi mogu neposredno koristiti u R/Python na nivou biračkog mesta, odnosno casilla. Izvor: INE PREP 2024 i INE izborni statistički sistemi.
Južna Afrika	Nacionalni i pokrajinski izbori 2024.	Demokratija / snažna zvanična infrastruktura transparentnosti	Da. IEC navodi da se kontrolne table sa rezultatima uživo ažuriraju svakih 5–10 minuta nakon zatvaranja svih biračkih mesta	Da. IEC kontrolne table i izveštaji za preuzimanje uključuju niže nivoe rezultata, uključujući nivo biračkog okruga	Kontrolna tabla plus PDF, Excel i CSV fajlovi	Mediji i civilni akteri koriste IEC podatke, ali je glavna verifikovana snaga zvanična IEC infrastruktura	5	Južna Afrika je jedan od najjasnijih afričkih primera zvanične transparentnosti uživo: kontrolne table, mape, tabele, grafikoni, istorijski rezultati i podaci koje je moguće preuzeti čine je važnim modelom za Srbiju. Izvor: IEC results portal.
Estonija	Otvoreni podaci o estonskim izborima	Konsolidovana demokratija / napredna digitalna država	Ne kao otvoreni podaci u realnom vremenu; zvanična stranica navodi da se otvoreni podaci objavljuju nakon proglašenja rezultata	Da, nakon proglašenja rezultata	XML, masovno preuzimanje, licenca CC BY 4.0	Uloga NVO nije centralna u ovoj evidenciji	4	Estonija je digitalno veoma napredna, ali njena zvanična stranica otvorenih izbornih podataka navodi da se podaci objavljuju nakon proglašenja rezultata i da se ne ažuriraju u realnom vremenu. Visoka mašinska čitljivost, ali slabija funkcija neposredne forenzičke provere. Izvor: valimised.ee open data.
Hrvatska	Otvoreni podaci Državnog izbornog povjerenstva	Demokratija / regionalni komparator	Delimično. Postoje zvanične stranice sa rezultatima, ali ovde je verifikovano pre svega postojanje otvorenih izbornih fajlova, a ne kompletan forenzički feed u realnom vremenu	Da, podaci o izbornim rezultatima dostupni su za glavne vrste izbora	XLSX i CSV	Uloga NVO nije centralna u ovoj evidenciji	4	Hrvatska je koristan za Srbiju za regionalno poređenje jer Državno izborno povjerenstvo izričito objavljuje izborne rezultate u XLSX i CSV formatima. Izvor: izbori.hr, sekcija Open Data.
Novi Zeland	Opšti izbori 2023. i izborne statistike	Konsolidovana demokratija / visok nivo institucionalnog poverenja	Preliminarni rezultati izborne noći se objavljuju, ali ne kao centralizovani forenzički feed uživo	Da, dostupni su CSV fajlovi na nivou glasačkih mesta po izbornim jedinicama; dostupne su i koordinate glasačkih mesta	HTML i CSV fajlovi, uključujući fajlove na nivou glasačkog mesta po izbornoj jedinici	Uloga NVO nije centralna	3–4	Novi Zeland ima visok nivo poverenja i značajne CSV podatke, uključujući podatke na nivou glasačkih mesta. Ipak, pošto su fajlovi podeljeni po izbornim jedinicama, a ne dati kao jedna centralna nacionalna forenzički spremna baza, opravdano je tretirati ga kao nivo 3–4, a ne nivo 5. Izvor: electionresults.govt.nz.
Ujedinjeno Kraljevstvo	Opšti izbori 2024.	Konsolidovana demokratija / visok nivo poverenja, ali tradicija izveštavanja po izbornim jedinicama	Nema centralni zvanični forenzički feed uživo na nivou biračkog mesta	Zvanični/javni podaci su uglavnom na nivou izbornih jedinica i kandidata, ne na nivou biračkog mesta	CSV/XLSX stil parlamentarnih datasetova; podaci na nivou izbornih jedinica	Civilne podatkovne-grupe obezbeđuju dodatne resurse, ali ne postoji zvanična forenzički spremna baza na nivou biračkog mesta	2–3	Ujedinjeno Kraljevstvo ne treba opisivati kao izborno slabu zemlju. Niži skor odražava agregaciju i tradiciju izveštavanja: odlični podaci na nivou izbornih jedinica, ali ograničena forenzička upotrebljivost na nivou biračkog mesta. Izvor: House of Commons Library, rezultati izbora 2024.
Sjedinjene Američke Države	Savezni izbori 2024; decentralizovani izborni sistem	Konsolidovana demokratija / izrazito decentralizovana izborna administracija	Nema jedinstvenog nacionalnog zvaničnog tela za rezultate uživo; dominantni su medijski i državni/lokalni izvori	Podaci na nivou biračkog mesta postoje, ali su fragmentovani po saveznim državama i lokalnim jedinicama; sveobuhvatne podatke često kasnije proizvode treće strane	Državni/lokalni formati; kasniji FEC zbirni sertifikovani rezultati; treće strane kao VEST	Mediji, univerziteti i građanski-data projekti imaju veliku ulogu	2–3	SAD su ključni primer formulacije „demokratska zemlja, ali slaba na centralizovanim podacima na nivou biračkog mesta”. FEC navodi da se izbori sprovode pre svega na nivou saveznih država i lokalnih vlasti, kao i da FEC rezultati nisu dostupni odmah. Izvor: FEC election results and voting information.
Srbija	Parlamentarni izbori 2023; RIK rezultati i zapisnici	Hibridni / izborni kontekst niskog poverenja	Postoji zvanični interfejs za rezultate; nije verifikovano postojanje forenzički spremnih preuzimljivih podataka u realnom vremenu	Postoji vidljivost na nivou biračkog mesta kroz RIK filtere i objavljene zapisnike, ali nije verifikovana čista masovno preuzimljiva forenzički spremna baza za 2023.	Veb-interfejs plus zapisnici/protokoli; uglavnom dokumentarni dokazi	Domaći posmatrači, kao što su CRTA i CeSID, važni su akteri	1–2	Skor Srbije ima snažnije političko značenje nego isti skor u konsolidovanoj demokratiji. U kontekstu niskog poverenja skenirani zapisnici i vidljivost kroz veb-interfejs nisu dovoljni; Srbiji su potrebni pravovremeni, masovno preuzimljivi i mašinski čitljivi podaci na nivou biračkog mesta pre isteka rokova za prigovore. Izvor: RIK rezultati i RIK zapisnici za parlamentarne izbore 2023.
Kenija	Predsednički izbori 2022; IEBC forms portal i posmatrački izveštaji	Kompetitivno / osporavano izborno okruženje	Postoji javni portal sa obrascima rezultata; forenzička upotrebljivost uživo zavisi od dostupnosti, potpunosti i formata	Da, javni obrasci rezultata na nivou biračkih mesta dostupni su kroz IEBC portal	Javne forme/slike/PDF dokumenti; čista baza koju je moguće preuzeti nije verifikovana	Snažna uloga posmatrača; Carter Center je istakao značaj javnog portala i preporučio snažnije digitalne zaštite	3	Kenija je važna jer pokazuje zašto su alati transparentnosti bitni u osporavanim izborima. Carter Center je zaključio da je javni portal sa podacima sa biračkih mesta povećao poverenje, ali je preporučio dodatne mehanizme provere i zaštite. Izvori: IEBC forms portal i Carter Center izveštaj.
Nigerija	Predsednički izbori 2023; INEC IReV i Yiaga PVT	Hibridni i veoma osporavan izborni kontekst niskog poverenja	IReV postoji, ali su kašnjenja u otpremanju rezultata bila veliki problem 2023.	Vidljive su slike/forme rezultata na nivou biračkog mesta, ali čista mašinski čitljiva forenzički spremna baza nije verifikovana	IReV javni portal za pregled rezultata; objava zasnovana na slikama/formama	Veoma snažna uloga NVO/PVT. Yiaga Africa koristila je PVT i izvestila da je dobila podatke sa 97% uzorkovanih biračkih mesta	2	Nigerija je upozoravajući primer: portal može povećati transparentnost u načelu, ali ako se rezultati otpremaju sa zakašnjenjem ili su podaci dostupni kao slike, brza forenzička upotrebljivost ostaje ograničena. Izvori: INEC result portal i Yiaga Africa post-election statement.
Zambija	Predsednički izbori 2021; ECZ rezultati i CCMG PVT	Kompetitivni / kontekst izgradnje poverenja	Zvanični forenzički feed uživo nije verifikovan u ovom prolazu	Zvanični ECZ predsednički rezultati su objavljeni, ali ovde verifikovani izvor daje PDF po izbornim jedinicama, ne čisti CSV na nivou biračkog mesta	PDF zvanični rezultati; PVT dokazi posmatrača	Veoma snažna. CCMG je potvrdio da je njegov PVT verifikovao zvanični predsednički rezultat	2–3	Zambija je vredna zbog lekcije o NVO. Čak i kada zvanični mašinski čitljivi podaci na nivou biračkog mesta nisu jasno verifikovani, PVT može nezavisno potvrditi rezultate i ojačati poverenje. Izvori: ECZ rezultati i CCMG PVT objašnjenje.
Malavi	Sveži predsednički izbori 2020.	Kompetitivni / kontekst izgradnje poverenja nakon poništenih izbora	Forenzički feed uživo nije verifikovan	Da. MEC objavljuje rezultate svežih predsedničkih izbora 2020. po biračkom mestu	PDF po biračkom mestu; mašinski čitljivo tek nakon ekstrakcije i čišćenja	Uloga posmatrača je relevantna, ali ovaj red se fokusira na MEC objavu rezultata	2	Malavi objavljuje podatke na nivou biračkog mesta, ali u PDF formatu. To je bolje nego odsustvo podataka, ali je slabo za brzu forenzičku analizu ako se dokumenti ne konvertuju u čistu strukturisanu bazu. Izvor: Malawi Electoral Commission, 2020 Fresh Presidential Election Results Per Station.

Prvu grupu čine zemlje sa snažnom zvaničnom infrastrukturom izbornih podataka. Brazil, Južna Afrika, Hrvatska i Estonija pripadaju ovoj grupi, iako imaju različite modele. Brazil obezbeđuje detaljne otvorene izborne baze, uključujući biltene iz glasačkih kutija u CSV formatu. Južna Afrika kombinuje kontrolne table uživo sa datotekama za preuzimanje i izveštavanjem na nižim teritorijalnim nivoima. Hrvatska objavljuje zvanične izborne rezultate u XLSX i CSV formatima. Estonija obezbeđuje mašinski čitljive XML otvorene podatke, iako njen izborni sajt izričito navodi da se ti podaci objavljuju nakon proglašenja rezultata i da se ne ažuriraju u realnom vremenu.

Drugu grupu čine zemlje u kojima se zvanična transparentnost i posmatrački pritisak dopunjuju. Kenija, Nigerija, Zambija i Malavi su ovde važni. Kenijski izbori 2022. pokazuju kako javni portal sa rezultatima sa biračkih mesta može da poveća transparentnost, ali i zašto su potrebne dodatne garancije. Carter Center je zaključio da je izborna tehnologija pomogla jačanju transparentnosti, ali je preporučio dodatne mere, uključujući bolju pripremljenost, jače mehanizme provere, digitalne potpise i revizije zasnovane na proceni rizika. Nigerija pokazuje i obećanje i ograničenja portala za rezultate. INEC povezuje korisnike sa IReV portalom za predsedničke rezultate, ali je Yiaga Africa prijavila ozbiljnu zabrinutost zbog kašnjenja u otpremanju rezultata sa biračkih mesta; u svom postizbornom saopštenju navela je da je u tom trenutku bilo otpremljeno samo 73% rezultata na nivou biračkih mesta, dok se njen PVT oslanjao na izveštaje sa 1.454 od 1.507 uzorkovanih biračkih mesta. Zambija pokazuje vrednost PVT-a: Christian Churches Monitoring Group opisuje PVT kao metod koji omogućava nestranačkim građanskim posmatračima da nezavisno provere zvanične predsedničke rezultate, a posebno je potvrdila da je njen PVT verifikovao zvanični predsednički rezultat iz 2021. godine. Izborna komisija Malavija objavljuje rezultate svežih predsedničkih izbora 2020. po biračkom mestu, ali u PDF formatu, što ograničava brzu forenzičku upotrebljivost ako se fajlovi prethodno ne pretvore u čistu strukturisanu bazu.

Treću grupu čine konsolidovane demokratije sa slabijom centralizovanom forenzičkom spremnošću. SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo su glavni primeri. Njihove niže ocene ne znače da su izbori slabi. One pokazuju da snažna demokratska tradicija ne proizvodi automatski centralizovanu, odmah dostupnu bazu izbornih rezultata na nivou biračkog mesta.

Četvrtu grupu čine hibridni ili slučajevi niskog poverenja u kojima je slaba forenzička spremnost politički mnogo ozbiljnija. Srbija je glavni primer. RIK ima interfejs za rezultate sa filterima za vrstu izbora, region, opštinu i biračko mesto, kao i polja poput broja upisanih birača i izlaznosti. Takođe objavljuje zapisnike biračkih odbora za parlamentarne izbore 2023. godine. Ali vidljivost kroz veb-interfejs i skenirani zapisnici nisu isto što i masovno preuzimljivi, forenzički spremni podaci. Ključno pitanje je da li se cela baza na nivou biračkog mesta može preuzeti, uvesti u R ili Python, proveriti i analizirati pre isteka zakonskih rokova za prigovor.

5. Šta dodaju grafikoni i regresije

Regresije su korisne, ali najvažnija poruka je da ih treba tumačiti kao istraživačke, a ne kao potvrdne. Uzorak sadrži samo 13 zemalja, a rezultat spremnosti za forenziku je ordinalna, delimično zasnovana na proceni klasifikacija. Stoga su dijagrami rasturanja informativniji od formalnih testova značajnosti.

Regresiona analiza i dijagrami rasturanja dodaju važnu opomenu: forenzička spremnost jeste povezana sa demokratijom, ali se ne može svesti na demokratiju.

Najjača veza u uzorku postoji između forenzičke spremnosti i V-Dem indeksa elektoralne demokratije. Korelacija je pozitivna, oko 0,48, a regresija objašnjava oko 23% varijacije u forenzičkoj spremnosti. To je najjasniji statistički obrazac, ali ostaje eksplorativan. Uzorak je mali, a veza nije statistički značajna na uobičajenom nivou od 5%.

Ukupna ocena Freedom House-a takođe ima pozitivan, ali slabiji odnos sa forenzičkom spremnošću: korelacija je oko 0,38, a R² oko 0,14. To podržava oprezan zaključak: slobodnije zemlje često bolje objavljuju upotrebljive izborne podatke, ali sloboda sama po sebi ne određuje forenzičku spremnost.

Internet penetracija ima skromnu pozitivnu vezu, sa korelacijom oko 0,40 i R² oko 0,16. Ovo je posebno zanimljivo jer pokazuje da digitalni kapacitet nije dovoljan. Srbija, Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD imaju visoku internet penetraciju, ali su njihove ocene forenzičke spremnosti niže nego što bi se očekivalo ako bi tehnologija sama bila objašnjenje. Nedostajući elementi su zakonska obaveza, institucionalni dizajn, centralizacija, standardi otvorenih podataka i politička volja.

Rezultat za CPI je još poučniji. Korelacija između forenzičke spremnosti i CPI skora gotovo je nula. U ovom uzorku niža percepcija korupcije ne znači automatski bolju upotrebljivost izbornih podataka. Brazil, Meksiko i Južna Afrika imaju jaču forenzičku spremnost od nekoliko zemalja sa boljim CPI skorovima. To osporava pojednostavljeno tumačenje da “dobro upravljanje objašnjava sve”.

Skor slobode medija prema Reporterima bez granica pozitivno je povezan sa forenzičkom spremnošću, ali slabo. Sloboda medija jeste važna, jer novinari moraju imati pristup podacima i prostor da izveštavaju o anomalijama. Ali sloboda medija sama ne može da proizvede čistu izbornu bazu. Izborne komisije, zakoni i tehnički sistemi i dalje su presudni.

Najvažniji zaključak iz dijagrama rasturanja nije nagib bilo koje pojedinačne regresione prave. Najvažniji vizuelni obrazac na dijagramima rasturanja je prisustvo pozitivnih i negativnih odstupanja. Brazil i Južna Afrika su pozitivni primeri: njihovi sistemi izbornih podataka jači su nego što bi se moglo predvideti na osnovu nekih širih indikatora upravljanja. Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD su negativni slučajevi samo u uskom tehničkom smislu: to su konsolidovane demokratije, ali ne i modeli centralizovanih forenzičkih podataka. Srbija je drugačija vrsta negativnog slučaja: njen slabiji rezultat je ozbiljniji jer se nalazi u kontekstu niskog poverenja/hibridnom kontekstu gde su podaci spremni za forenziku potrebni upravo da bi se izgradilo poverenje javnosti.

6. Lekcije iz Latinske Amerike i Afrike

Brazil i Meksiko pokazuju da se sistemi izbornih podataka mogu graditi kao javna infrastruktura. Brazilski podaci iz biltena glasačkih kutija posebno su važni jer povezuju logiku rezultata na biračkom mestu sa javno dostupnim mašinski čitljivim podacima. Meksički PREP sistem obezbeđuje bazu preliminarnih izbornih rezultata, dok INE-ov SICEE sistem omogućava korisnicima da istražuju detaljne izborne statistike, uključujući rezultate po sekciji i biračkom mestu.

Južna Afrika pokazuje da su javni rezultati uživo mogući na nacionalnom nivou. Njena Izborna komisija opisuje kontrolnu tablu na kojoj se rezultati uživo ažuriraju svakih pet do deset minuta nakon zatvaranja biračkih mesta, a izveštaji za preuzimanje uključuju i nivo biračkog okruga. Za Srbiju je ovo važno jer ruši čest izgovor: da je forenzički spremna transparentnost suviše komplikovana, suviše skupa ili moguća samo u malom broju bogatih demokratija.

Afričke posmatračke koalicije daju drugu lekciju. U zemljama u kojima su zvanične institucije osporavane, nevladine organizacije mogu postati deo infrastrukture transparentnosti. PVT organizacije Yiaga Africa u Nigeriji i CCMG u Zambiji pokazuju kako posmatračke koalicije mogu obezbediti nezavisni tok dokaza. To ne zamenjuje zvanične rezultate, ali menja podsticaje. Ako se zvanični i posmatrački podaci razlikuju, samo odstupanje postaje javno pitanje.

Šira lekcija je jasna: sistemi niskog poverenja ne moraju čekati da se poverenje samo pojavi. Oni mogu graditi institucije, portale, posmatračke mreže i sisteme podataka koji proizvode poverenje kroz ponovljivu proveru.

7. Srbija u komparativnoj perspektivi

Problem Srbije nije potpuni nedostatak izbornih informacija. Problem je jaz između formalne vidljivosti i forenzičke upotrebljivosti.

RIK-ov interfejs za rezultate omogućava filtriranje po vrsti izbora, regionu, opštini i biračkom mestu i prikazuje polja poput broja upisanih birača, izlaznosti i obrađenih biračkih mesta. RIK takođe objavljuje zapisnike biračkih odbora za parlamentarne izbore 2023. godine. To su važni elementi dokumentarne transparentnosti. Ne treba ih potceniti.

Ali nisu dovoljni.

Skenirani zapisnik je dokaz, a ne infrastruktura podataka. Veb-interfejs je koristan za pregledanje, ali nije nužno koristan za brzu forenzičku analizu. Zakašnjeli ili loše strukturisani Excel fajl može biti bolji od PDF-a, ali ako stiže posle rokova za prigovor ili zahteva opsežno čišćenje, ne može da obavi funkciju demokratske odgovornosti.

Srbija zato treba da pređe sa PDF transparentnosti na forenzički spremnu transparentnost. To znači da se odmah nakon zatvaranja biračkih mesta i tokom obrade rezultata objavljuju čiste baze na nivou biračkog mesta koje uključuju broj upisanih birača, birače koji su glasali, upotrebljene listiće, važeće glasove, nevažeće listiće, glasanje van biračkog mesta, glasanje uz pomoć, glasove po listi, geografske identifikatore, identifikatore biračkih mesta, vremenske oznake i evidenciju izmena. Skenirani zapisnici treba i dalje da budu objavljeni, ali kao prateći dokaz, a ne kao glavni izvor podataka.

Uporedni dokazi takođe pokazuju zašto Srbija ne može da se zaklanja iza primera stabilnih demokratija. Tačno je da Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD nisu sistemi nivoa 5. Ali to su konsolidovane demokratije sa dugotrajnim poverenjem. Srbija nije u toj poziciji. U hibridnom ili sistemu niskog poverenja standard transparentnosti mora biti viši, a ne niži.

8. Šta treba da urade država i zvanične institucije

Prva odgovornost je na zvaničnim institucijama. Skupština Srbije, izborna administracija, statističke institucije i nadležna ministarstva treba da uspostave pravni i tehnički okvir za otvorene izborne podatke.

Zakon treba da propiše objavljivanje rezultata na nivou biračkog mesta u mašinski čitljivom formatu. Treba da definiše minimum promenljivih: identifikator biračkog mesta, opština, okrug, broj upisanih birača, broj birača koji su glasali, broj upotrebljenih listića, važeći glasovi, nevažeći listići, glasovi po listi ili kandidatu i posebne kategorije, kao što su dijaspora, glasanje van biračkog mesta, glasanje uz tuđu pomoć i ponovljeno glasanje, gde je relevantno.

Zakon treba da definiše i rokove. Podaci moraju biti objavljeni pre isteka rokova za prigovore i žalbe. Baza objavljena prekasno nije stvarna odgovornost. Ona je istorijska dokumentacija.

Format mora biti propisan. CSV i čisti XLSX treba da budu minimalni standard. JSON/API pristup treba da bude savremeni standard. Skenirani zapisnici treba da budu obavezni kao dokumentarni dokaz, ali ne smeju biti prihvaćeni kao jedini javni oblik podataka na nivou biračkog mesta.

Izborna komisija treba da održava stalni portal otvorenih izbornih podataka. Portal treba da sadrži metapodatke, šifrarnike, stabilne identifikatore biračkih mesta, istorijske fajlove, vremenske oznake, evidenciju izmena i jasnu dokumentaciju. Ako se neki broj promeni, javnost treba da vidi šta je promenjeno, kada i zašto.

Ovo nije antirazvojni ili antivladin predlog. On štiti izbornu administraciju jednako kao što štiti birače. Kada su podaci otvoreni, čisti i proverljivi, lažne tvrdnje se lakše odbacuju, a stvarni problemi teže sakrivaju.

9. Šta treba da urade nevladine organizacije i posmatračke koalicije

Nevladine organizacije ne treba pasivno da čekaju da država modernizuje sistem. Srpske posmatračke koalicije, univerziteti, novinari, grupe za građansku tehnologiju (engl. civic-tech groups) i profesionalna udruženja mogu već sada početi da grade paralelnu infrastrukturu.

Treba razviti mobilne aplikacije za posmatrače. Te aplikacije treba da prikupljaju strukturisane podatke, a ne samo narativne izveštaje. Posmatrači treba da mogu da unesu izlaznost, incidente, podatke iz zapisnika i fotografije potpisanih zapisnika.

Treba sprovoditi paralelno prebrojavanje glasova tamo gde je moguće. Statistički dizajniran PVT može pružiti nezavisnu proveru zvaničnih rezultata. Čak i kada potpuni PVT nije moguć, strukturisani posmatrački podaci i dalje mogu brzo identifikovati anomalije i nedoslednosti.

Treba stvarati nezavisne javne kontrolne table. One ne treba da se predstavljaju kao zvanični rezultati, ali mogu da prikažu posmatračku pokrivenost, prijavljene incidente, dostupnost zapisnika, obrasce izlaznosti i odstupanja između zvaničnih i posmatrački prikupljenih podataka.

Treba objavljivati forenzičke alate otvorenog kôda. Srbija ne mora iznova da izmišlja svaku metodu posle svakih izbora. Standardni programi mogu se pripremiti unapred za analizu odnosa izlaznosti i glasova, analizu nevažećih listića, stratifikaciju po veličini biračkog mesta, istorijsko poređenje, Benfordove testove, kumulativne dijagrame i regresione dijagnostike.

Treba drugačije obučavati posmatrače. Posmatranje više ne sme biti samo narativno: “šta se dogodilo na biračkom mestu?” Ono mora biti i strukturisano: “koji brojevi su zabeleženi, u kom obliku, u koje vreme i kako se mogu proveriti?”

Na kraju, nevladine organizacije treba da vode kampanju za zakonsku reformu. Zahtev treba da bude jednostavan: izborni podaci su javni podaci. Moraju biti objavljeni odmah, na nivou biračkog mesta, u mašinski čitljivom formatu, sa skeniranim zapisnicima kao pratećim dokazom.

10. Šta treba da podrže međunarodni akteri

Međunarodni akteri takođe treba da ažuriraju standarde. OSCE/ODIHR, Evropska unija, Savet Evrope, međunarodne nevladine organizacije i donatori treba da tretiraju mašinski čitljive izborne podatke na nivou biračkog mesta kao osnovnu preporuku izbornog integriteta, a ne kao tehnički luksuz.

Podrška ne treba da ide samo posmatračkim misijama, već i infrastrukturi grupe za građansku tehnologiju: mobilnim posmatračkim aplikacijama, bezbednom čuvanju zapisnika, javnim kontrolnim tablama, forenzičkim alatima otvorenog kôda, obuci za rad sa podacima i brzim analitičkim timovima.

Najjača preporuka za Srbiju treba da bude praktična i merljiva: pre sledećeg velikog izbornog ciklusa zemlja treba da ima zakonski garantovan portal otvorenih izbornih podataka sa CSV/XLSX fajlovima na nivou biračkog mesta, API pristupom, skeniranim zapisnicima, metapodacima, vremenskim oznakama i evidencijom izmena.

11. Zaključak: od poverenja po službenoj dužnosti do poverenja kroz proveru

Uporedni dokazi ne govore da jedan model odgovara svakoj zemlji. Oni govore nešto važnije: transparentnost izbornih podataka postala je merljiva demokratska sposobnost.

Neke zemlje imaju snažne zvanične sisteme. Neke se više oslanjaju na posmatračke koalicije. Neke konsolidovane demokratije ostaju decentralizovane i slabije u pogledu centralizovanih podataka na nivou biračkog mesta. Neke zemlje niskog poverenja izgradile su moderne sisteme upravo zato što su morale.

Za Srbiju je lekcija direktna. Objavljivanje skeniranih zapisnika nije dovoljno. Prikazivanje rezultata kroz veb-interfejs nije dovoljno. Zakašnjeli ili neuredni fajlovi nisu dovoljni. Izborni sistem niskog poverenja zahteva viši standard: čiste, pravovremene, mašinski čitljive podatke na nivou biračkog mesta koji se mogu nezavisno proveriti pre isteka rokova za prigovor.

Poverenje u izbore ne gradi se tako što se od građana traži da veruju. Gradi se tako što im se daje mogućnost da provere.

Internet resursi

Brazil: https://dadosabertos.TSE.jus.br/dataset/resultados-2024-boletim-de-urna

Kenija – Carter Center: https://cartercentee50c07c05.blob.core.windows.net/blobcartercentee50c07c05/wp-content/uploads/2023/03/kenya-2022-elections-final-report.pdf

Freedom House: https://freedomhouse.org/country/scores

Hrvatska: https://www.izbori.hr/site/en/general-information/open-data-1840/open-data/1851

Južna Afrika: https://results.elections.org.za/

Malavi: https://mec.org.mw/election-results/

Meksiko: https://prep2024.INE.mx/publicacion/nacional/base-datos

Nigerija: https://www.inecnigeria.org/election-results/

SAD: https://www.FEC.gov/introduction-campaign-finance/election-results-and-voting-information/

Srbija: https://www.rik.parlament.gov.rs/542645/rezultati/

Srbija: https://www.rik.parlament.gov.rs/zapisnici/sr/542486

Ujedinjeno Kraljevstvo: https://commonslibrary.parliament.uk/research-briefings/cbp-10009/

Zambija: https://ccmgzambia.org/parallel-vote-tabulation/

Dodatak: Kvantitativni indikatori

Indikatori u ovom dodatku potiču iz različitih izvora i različitih godina, zato što se svaka baza podataka ažurira prema sopstvenom rasporedu. To je prihvatljivo za istraživačku uporednu analizu, ali naglašavamo da se ne radi o strogo sinhronizovanoj panel-bazi za formalno uzročno zaključivanje. Dodatak služi za ilustrativno poređenje: da se vidi da li zemlje sa većim stepenom demokratije, slobode medija, internet penetracije ili nižom percepcijom korupcije imaju i viši nivo forenzičke spremnosti izbornih podataka.

Tabela 3. Izabrani indikatori

Zemlja	ISO3	Kontekst poverenja	Nivo forenzičke spremnosti	Freedom House status 2025	Freedom House ukupni skor 2025	V-Dem RoW 2024	V-Dem EDI 2024	CPI skor 2024	BDP po stanovniku, tekući US$, 2024	Korisnici interneta %, 2024	RSF skor slobode medija 2025	RSF rang 2025
Brazil	BRA	Demokratija / snažna zvanična infrastruktura izbornih podataka	5	Free	72	Electoral democracy	0.801	34	10,311	84.5	63.8	63
Meksiko	MEX	Demokratija / visok administrativni kapacitet, ali osporavani izbori	4–5	Partly Free	59	Electoral democracy	0.505	26	14,186	83.1	45.6	124
Južna Afrika	ZAF	Demokratija / snažna zvanična infrastruktura transparentnosti	5	Free	81	Liberal democracy	0.734	41	6,267	78.4	75.7	27
Estonija	EST	Konsolidovana demokratija / napredna digitalna država	4	Free	96	Liberal democracy	0.895	76	31,428	92.2	89.5	2
Hrvatska	HRV	Demokratija / regionalni komparator	4	Free	82	Electoral democracy	0.723	47	24,050	83.6	64.2	60
Novi Zeland	NZL	Konsolidovana demokratija / visok nivo institucionalnog poverenja	3–4	Free	99	Liberal democracy	0.863	83	49,205	93.5	81.4	16
Ujedinjeno Kraljevstvo	GBR	Konsolidovana demokratija / visok nivo poverenja, izveštavanje po izbornim jedinicama	2–3	Free	92	Electoral democracy	0.833	71	53,246	95.5	78.9	20
Sjedinjene Američke Države	USA	Konsolidovana demokratija / izrazito decentralizovana izborna administracija	2–3	Free	84	Liberal democracy	0.84	65	84,534	94.7	65.5	57
Srbija	SRB	Hibridni / nizak nivo poverenja izborni kontekst	1–2	Partly Free	56	Electoral autocracy	0.315	35	13,679	87.7	53.6	96
Kenija	KEN	Kompetitivno / osporavano izborno okruženje	3	Partly Free	51	Electoral democracy	0.549	32	2,132	35	49.4	117
Nigerija	NGA	Hibridni / nizak nivo poverenja i veoma osporavan izborni kontekst	2	Partly Free	44	Electoral democracy	0.502	26	1,084	41.2	46.8	122
Zambija	ZMB	Kompetitivni / kontekst izgradnje poverenja	2–3	Partly Free	53	Electoral democracy	0.51	39	1,187	17.1	57.3	82
Malavi	MWI	Kompetitivni / kontekst izgradnje poverenja nakon poništenih izbora	2	Partly Free	65	Electoral democracy	0.58	34	523	19	59.2	76

Napomene o izvorima

Freedom House. Vrednosti za Freedom House potiču iz izdanja Freedom in the World 2025, korišćenjem ukupnog skora i statusa zemlje. Freedom House procenjuje politička prava i građanske slobode u zemljama i teritorijama. U ovoj analizi taj indikator se koristi kao širi kontekst demokratskih sloboda, a ne kao direktna mera kvaliteta izbornih podataka.

V-Dem. Vrednosti iz V-Dem baze koriste Electoral Democracy Index i klasifikaciju Regimes of the World. U ovoj objavi korišćene su vrednosti dostupne kroz Data360/V-Dem Core podatke do 2024. godine. V-Dem klasifikacija RoW razlikuje zatvorene autokratije, elektoralne autokratije, elektoralne demokratije i liberalne demokratije. U analizi je posebno važan EDI, jer meri institucionalne i proceduralne dimenzije elektoralne demokratije.

Transparency International. CPI skorovi su iz Corruption Perceptions Index 2024. Skala ide od 0 do 100, pri čemu niži skor označava viši nivo percipirane korupcije, a viši skor niži nivo percipirane korupcije u javnom sektoru. U ovoj analizi CPI se koristi da bi se proverilo da li opšti kvalitet upravljanja i percepcija korupcije imaju vezu sa forenzičkom spremnošću izbornih podataka.

Svetska banka. BDP po stanovniku i internet penetracija preuzimaju se iz World Development Indicators baze Svetske banke. BDP po stanovniku izražen je u tekućim američkim dolarima. Internet penetracija meri procenat pojedinaca koji koriste internet. Ovi indikatori služe za proveru da li ekonomski kapacitet i digitalna infrastruktura objašnjavaju nivo forenzičke spremnosti izbornih podataka.

Reporteri bez granica. Skor i rang slobode medija potiču iz World Press Freedom Index 2025 organizacije Reporters Without Borders. Viši skor označava povoljnije uslove za slobodu medija. U ovoj analizi indikator je važan zato što mediji imaju ključnu ulogu u javnoj proveri izbornih podataka, ali rezultati pokazuju da sloboda medija sama po sebi nije dovoljna da obezbedi forenzički spremne izborne podatke.