1. Objedinjeni analitički okvir i pregled rezultata
Ovaj deo menja jedinicu analize: umesto pojedinačne opštine, ovde se posmatra objedinjeni skup podataka za Aranđelovac, Bajinu Baštu i Kulu zajedno. Svrha ove objedinjene analize nije da izbriše lokalne razlike. Naprotiv, cilj je da se ispita da li sumnjivi obrasci uočeni u svakoj opštini posebno postaju jasniji, slabiji ili kvalitativno drugačiji kada se sva biračka mesta posmatraju zajedno. Objedinjavanje podataka stvara veći uzorak i time donekle stabilnije okruženje za više alata izborne forenzike, posebno za one koji su osetljivi na mali broj opservacija. U isto vreme, objedinjena analiza omogućava da se rezultati svake pojedinačne opštine tumače u svetlu šireg lokalno-izbornog obrasca, a ne kao izolovan slučaj.
Objedinjeni skup sadrži ukupno 133 biračka mesta. To je i dalje skroman broj u odnosu na nacionalne analize izborne forenzike, ali je značajno poboljšanje u odnosu na pojedinačne opštine. Dovoljan je da zbirna korelaciona matrica, regresioni modeli, struktura otisaka prstiju i model konačne mešavine budu informativniji nego u pojedinačnim opštinskim analizama. Centralno pitanje zato glasi: da li objedinjena struktura podataka podržava tumačenje da ovi lokalni izbori, posmatrani zajedno, pokazuju smislenе znake političkog iskrivljenja i moguće manipulacije.
Tabela 1. Objedinjeni pregled zvaničnih rezultata za tri opštine
| Izborna lista | % glasova | Mandati |
| Aranđelovac | ||
| Aleksandar Vučić – Aranđelovac, naša porodica! | 50,12 | 21 |
| Ruska stranka – Za bolji Aranđelovac! | 1,08 | 0 |
| Studenti za Aranđelovac – Mladost pobeđuje | 46,08 | 20 |
| Koalicija 381 – Ujedinjeni podržavamo mlade | 0,39 | 0 |
| Srpski liberali za zeleni Aranđelovac | 0,60 | 0 |
| Bajina Bašta | ||
| Aleksandar Vučić – Bajina Bašta, naša porodica! | 52,37 | 25 |
| Ujedinjeni za Bajinu Baštu | 40,33 | 20 |
| Zdrava Srbija – Milan Stamatović | 1,79 | 0 |
| Socijaldemokratska partija Srbije – Marija Milosavljević | 2,25 | 0 |
| Izađi – Izbori se za Bajinu Baštu – Srpski liberali | 0,43 | 0 |
| Nestranački pokret za Bajinu Baštu | 0,62 | 0 |
| Kula | ||
| Aleksandar Vučić – Kula, naša porodica! | 49,49 | 19 |
| Mladi za Kulu | 0,60 | 0 |
| Glas mladih opštine Kula | 47,53 | 18 |
| Rusinska lista | 0,27 | 0 |
| Srpski liberali za zelenu Kulu | 0,31 | 0 |
| Pobedničke liste | 65 | |
| Opozicione liste | 58 |
Tekst ispod polazi od objedinjene forenzičke baze u kojoj su glavni vladajući i opozicioni blokovi već harmonizovani u zajedničke analitičke promenljive kao što su SNS, Opozicija, %SNS i %Opozicija. Ta harmonizacija je metodološki važna jer omogućava da se tri opštine tumače u zajedničkom forenzičkom okviru, a ne kao tri potpuno odvojene lokalne priče.
2. Analitički okvir
Ovaj izveštaj koristi isti višemetodski okvir izborne forenzike kao i tri pojedinačna opštinska dela, ali sada primenjen na objedinjeni uzorak. Analiza kombinuje korelacionu matricu, regresione modele, grafičku analizu izlaznosti i osvojenih glasova kroz više izbornih ciklusa, Klimekove kumulativne krive, izborne otiske prstiju i Mebane-ov model konačne mešavine. Cilj nije da se bilo koji pojedinačni indikator tretira kao sudski dokaz prevare. Cilj je da se ispita da li je objedinjena struktura ovih triju lokalnih izbora više kompatibilna sa uobičajenim demokratskim takmičenjem ili sa politički nejednakim i potencijalno manipulisanim izbornim okruženjem.
Objedinjavanje opština donosi jednu veliku metodološku prednost. Ono povećava broj opservacija i time smanjuje deo nestabilnosti koja pogađa lokalnu izbornu forenziku sa malim brojem opservacija. Ali ono uvodi i izazov: ne mora svaki sumnjivi obrazac delovati identično u svakoj opštini. Zato objedinjenu analizu treba čitati u dva smera istovremeno. Prvo, ona pokazuje postoji li zajednički obrazac kroz sve tri opštine. Drugo, pomaže da se pojedinačni opštinski nalazi ponovo procene u svetlu tog šireg obrasca. Signal koji u jednoj opštini izgleda umeren može postati važniji ako se uklapa u objedinjeni rezultat. Obrnuto, signal koji oslabi u objedinjavanju može ukazivati na to da je bio više lokalno-specifičan nego opšti.
3. Izlaznost i osvojeni glasovi
Da li je veća izlaznost koristila vladajućoj stranci ili opoziciji?
3.1 Intuitivno objašnjenje
U objedinjavanju podataka pitanje izlaznosti postaje posebno važno. Ako izlaznost sistematski koristi vladajućoj strani u više različitih opština, to je teže objasniti kao čisto lokalnu slučajnost. U izbornoj forenzici ponavljana pozitivna veza između izlaznosti i pobednika, zajedno sa ponavljanom negativnom vezom između izlaznosti i opozicije, smatra se signalom upozorenja zato što sugeriše da participacija ne funkcioniše kao politički neutralan proces. Umesto toga, izlaznost počinje da liči na selektivan mehanizam mobilizacije u kome jedna strana nesrazmerno dobija od rasta učestvovanja.
3.2 Rezultati i interpretacija
Objedinjena korelaciona matrica sugeriše da je izlaznost zaista više koristila vladajućoj strani nego opoziciji, iako ne preterano snažno. Pozitivne signifikantne koeficijente korelacije osenčili smo zeleno, a negativne signifikantne crveno. Udeo glasova vladajuće strane (%SNS) ima pozitivnu korelaciju sa izlaznošću od r = 0,24, dok opozicioni procenat (%Opozicija) ima negativnu korelaciju sa izlaznošću od r = −0,26. To nisu ekstremno veliki koeficijenti, ali su jasno usmereni i, u kontekstu objedinjene baze lokalnih izbora, sadržinski značajni. Oni pokazuju da su sa rastom izlaznosti kroz biračka mesta u zbirnom uzorku procenat vladajuće strane blago rasli, dok je opozicija blago gubila.
Tabela 2. Objedinjena korelaciona matrica
Strukturna veza između dva glavna pola je izuzetno jaka. Korelacija između %SNS i %Opozicija iznosi r = −0,98, dakle gotovo je savršena. To potvrđuje da, kada se tri opštine harmonizuju u zajedničke promenljive za vlast i opoziciju, lokalni izbori zajedno formiraju izrazito bipolarno polje. Tamo gde vlast dobija, opozicija gubi, i obrnuto. To samo po sebi ne dokazuje manipulaciju, ali čini tumačenje izlaznosti politički oštrijim: ako rast izlaznosti koristi jednoj strani u ovako bipolarno organizovanom polju, relativni trošak gotovo u potpunosti snosi druga strana.
Objedinjena matrica takođe pokazuje da izlaznost ne deluje potpuno nezavisno od šireg izbornog okruženja. Ona je negativno povezana sa brojem nevažećih listića (r = −0,20) i pozitivno povezana sa procentom glasanja van biračkog mesta (r = 0,33). To sugeriše da su biračka mesta sa većom izlaznošću u objedinjenoј bazi bila i nešto sklonija manjem broju nevažećih listića i većem udelu glasanja van biračkog mesta. Drugim rečima, izlaznost je povezana sa širim skupom karakteristika koje mogu ukazivati na organizovanije i manje transparentno lokalno izborno okruženje. Zbog toga je zbirni rezultat jači od proste tvrdnje da je “izlaznost koristila vlasti”. On sugeriše da je viša izlaznost uvučena u širu asimetričnu izbornu strukturu.
Korisno je i čitati ovaj nalaz naspram pojedinačnih opština. U Aranđelovcu je izlaznost bila jedan od najsnažnijih sumnjivih pokazatelja. U Bajinoj Bašti je izgledala relativno normalno. U Kuli je bila sumnjivija u grafičkoj nego u jednostavnoj korelacionoj analizi. Objedinjeni koeficijent od 0,24 za %SNS i −0,26 za %Opozicija sugeriše da, kada se sve tri opštine posmatraju zajedno, asimetrija izlaznosti opstaje kao zajednički obrazac, iako je jače pokreću Aranđelovac i Kula nego Bajina Bašta. To je analitički važno jer pokazuje da sumnjiva struktura izlaznosti nije jednokratna anomalija ograničena na samo jednu opštinu.
3.3 Ograničenja i oprez
Čak i u objedinjenoј bazi, korelacije izlaznosti ostaju ograničene u smislu zaključivanja. One ne identifikuju mehanizam i ne mogu razdvojiti legalnu partijsku mobilizaciju od manje legitimnog organizacionog uticaja. Objedinjavanje opština takođe znači da se deo lokalne političke raznolikosti sabija u zajedničke promenljive. Zato ispravan zaključak nije da je manipulacija izlaznošću dokazana. Ispravan zaključak je da izlaznost u zbirnom uzorku deluje dovoljno asimetrično da opravda forenzičku zabrinutost, posebno zato što se isti smer pojavljuje i u kasnijoj grafičkoj analizi.
3.4 Zaključak
Da, objedinjeni rezultati podržavaju zaključak da je veća izlaznost više koristila vladajućoj strani nego opoziciji. Ključni koeficijenti su r = 0,24 za vezu izlaznosti i %SNS, i r = −0,26 za vezu izlaznosti i %Opozicija, u okviru izrazito bipolarne strukture vlast–opozicija (r = −0,98). U zbirnom forenzičkom okviru, to je značajan signal upozorenja.
4. Glasanje van biračkog mesta i osvojeni glasovi
Da li su glasovi van biračkog mesta išli u korist vladajućeg kandidata?
4.1 Intuitivno objašnjenje
Glasanje van biračkog mesta jedan je od najosetljivijih administrativnih kanala u izbornoj forenzici, jer spaja legitimno olakšavanje pristupa glasanju sa smanjenom transparentnošću postupka. Ako se kroz više opština taj oblik glasanja uporno povezuje sa jačim rezultatom vlasti i slabijim rezultatom opozicije, takav obrazac postaje teško svesti na slučajnost. To sugeriše da ovaj administrativni kanal nije politički neutralan.
4.2 Rezultati i interpretacija
Objedinjena korelaciona matrica daje veoma snažan početni odgovor. Procenat glasanja van biračkog mesta (%Glasali van) pozitivno je korelisan sa %SNS sa r = 0,65, a negativno sa %Opozicija sa r = −0,64. To su veliki koeficijenti i spadaju među najjače u celoj zbirnoj matrici. U praktičnom smislu, biračka mesta sa više glasanja van biračkog mesta bila su upravo mesta na kojima je vlast prolazila znatno bolje, a opozicija znatno lošije. To je tačno onaj obrazac koji bi se očekivao ako je glasanje van biračkog mesta izborno asimetričan kanal.
Regresiona analiza dodatno pojačava to čitanje, i to jasnije nego u većini pojedinačnih opština. U Modelu 1 koeficijent uz nevažeće listiće iznosi −0.912, visoko je značajan, uz R² = 0,308. U Modelu 2, nakon dodavanja izlaznosti, koeficijent uz nevažeće ostaje vrlo sličan, −0.868, dok je sama izlaznost 0.246 i nije statistički značajna. Već je i to važno, jer pokazuje da izlaznost doprinosi relativno malo kada je struktura nevažećih listića već uzeta u obzir. Ali glavna promena nastupa u Modelu 3. Kada se uvede %Glasali van, on ulazi sa pozitivnim i visoko značajnim koeficijentom 1.190, dok koeficijent uz nevažeće pada sa −0.868 na −0.471, a uklopljenost modela snažno raste na R² = 0,474.
Tabela 3: Objedinjena regresiona analiza
| Model 1 | Model 2 | Model 3 | |
| (Konstanta) | 64.973*** | 46.577*** | 50.997*** |
| (1.391) | (9.978) | (8.874) | |
| Nevažeći | -0.912*** | -0.868*** | -0.471*** |
| (0.120) | (0.121) | (0.126) | |
| %Izlaznost | 0.246 | 0.050 | |
| (0.132) | (0.122) | ||
| %Glasali van | 1.190*** | ||
| (0.197) | |||
| Br. ops. | 133 | 133 | 133 |
| R2 | 0.308 | 0.326 | 0.474 |
| R2 Adj. | 0.302 | 0.315 | 0.462 |
| p < 0.05, ** p < 0.01, *** p < 0.001 | |||
To je veoma važan strukturni rezultat. On pokazuje da glasanje van biračkog mesta objašnjava značajan deo sumnjivog lokalnog obrasca koji su jednostavniji modeli ranije pripisivali samo nevažećim listićima. Objedinjena korelaciona matrica potvrđuje isto tumačenje. Glasanje van biračkog mesta je negativno povezano sa nevažećim listićima (r = −0,55), a takođe negativno korelisano i sa sirovim brojem glasova i za vlast i za opoziciju (r = −0,58 sa SNS i r = −0,61 sa Opozicija), dok je istovremeno pozitivno povezano sa procentom vladajuće strane. Тај obrazac je konzistentan sa situacijom u kojoj glasanje van biračkog mesta nije samo češće tamo gde više ljudi ukupno glasa, nego upravo tamo gde raspodela glasova postaje povoljnija po vlast. Ukratko, glasanje van biračkog mesta izgleda da hvata važnu dimenziju prednosti vladajuće strane kroz objedinjeni uzorak.
Korisno je i ovo čitati u odnosu na pojedinačne opštine. U Aranđelovcu je glasanje van biračkog mesta već bilo jedan od najsnažnijih sumnjivih kanala. U Bajinoj Bašti takođe je izašlo jasno i snažno. U Kuli su dokazi bili mešovitiji, ali i dalje sugestivni. Objedinjeni regresioni rezultat pokazuje da, kada se sve tri opštine analiziraju zajedno, glasanje van biračkog mesta postaje jedan od najjasnijih zajedničkih sumnjivih indikatora u celoj lokalno-izbornoj bazi. To je analitički značajno jer sugeriše da se ne radi samo o lokalnoj osobenosti.
4.3 Ograničenja i oprez
Rezultat je snažan, ali i dalje zahteva standardni oprez. Regresioni koeficijenti ne identifikuju konkretan mehanizam. Glasanje van biračkog mesta može hvatati organizacionu asimetriju, demografsku strukturu, mobilizaciju zavisnih birača, slab nadzor mobilnih biračkih odbora ili direktnije oblike manipulacije. Dokazi zato ne opravdavaju pojednostavljenu tvrdnju da je zloupotreba dokazana. Ali opravdavaju ozbiljan forenzički zaključak da je glasanje van biračkog mesta bilo jedan od najpolitički asimetričnijih kanala u objedinjenoј bazi.
4.4 Zaključak
Da, objedinjeni rezultati snažno podržavaju hipotezu da je glasanje van biračkog mesta išlo u korist vladajućeg kandidata. Ključni nalazi su korelacija 0,65 između %Glasali van i %SNS, −0,64 sa %Opozicija, i koeficijent 1.190 u punom regresionom modelu. Posmatrani zajedno, oni čine glasanje van biračkog mesta jednim od najjasnijih sumnjivih kanala u tri opštine zajedno.
5. Nevažeći glasački listići i osvojeni glasovi
Da li su nevažeći listići išli u korist vladajućeg kandidata?
5.1 Intuitivno objašnjenje
Nevažeći listići su forenzički važni zato što stoje na preseku biračke namere, administrativne procene i mogućnosti selektivnog tretmana listića. Ako manji broj nevažećih sistematski ide zajedno sa boljim rezultatom vlasti i lošijim rezultatom opozicije kroz više opština, takav obrazac je teško tretirati kao slučajan. U Mebane-ovom okviru negativan i statistički značajan koeficijent uz nevažeće listiće spada među klasične signale upozorenja.
5.2 Rezultati i interpretacija
Objedinjena korelaciona matrica pokazuje snažan i koherentan obrazac. Broj nevažećih listića negativno je povezan sa %SNS sa r = −0,55, a pozitivno sa %Opozicija sa r = 0,56. To su značajni koeficijenti. Oni sugerišu da su biračka mesta sa više nevažećih listića imala niži procenat vladajuće strane i viši procenat opozicije, dok su biračka mesta sa manje nevažećih listića imala obrnutu strukturu. Ista opšta logika vidi se i u sirovim brojevima glasova: nevažeći listići pozitivno koreliraju i sa SNS (r = 0,82) i sa Opozicija (r = 0,79) u apsolutnim terminima, što je očekivano jer veća biračka mesta proizvode više svega. Ali kada se analiza prebaci na procente, razlaz između vlasti i opozicije postaje jasan i politički važan.
Regresiona analiza dodatno snaži to tumačenje. U Modelu 1 koeficijent uz nevažeće iznosi −0.912, visoko značajan, uz R² = 0,308. То znači da je u objedinjenoј bazi smanjenje broja nevažećih listića za jedan povezano sa rastom udela vladajućeg kandidata za približno 0,91 procentnih poena na korišćenoj procentualnoj skali modela. U Modelu 2, nakon dodavanja izlaznosti, koeficijent ostaje gotovo nepromenjen na −0.868, što pokazuje da izlaznost doprinosi vrlo malo ovoj strukturi. Dakle, efekat je robustan. Čak i u Modelu 3, nakon uključivanja glasanja van biračkog mesta, koeficijent ostaje −0.471, i dalje visoko značajan, iako primetno manjeg intenziteta.
To je upravo obrazac na koji Mebane-ova logika upućuje da obratimo pažnju. Koeficijent je negativan, statistički značajan i dovoljno jak da objasni smislen deo varijacije u procentu vladajuće strane. Smanjenje njegove veličine sa −0.868 na −0.471 nakon uvođenja glasanja van biračkog mesta takođe je analitički veoma informativno. Ono sugeriše da su nevažeći listići i glasanje van biračkog mesta delimično preklapajući sumnjivi kanali. Deo prvobitnog efekta nevažećih očigledno se prenosi kroz ista biračkomestna okruženja u kojima je glasanje van biračkog mesta učestalije. Ali činjenica da koeficijent ostaje visoko značajan i nakon te kontrole znači da nevažeći listići zadržavaju samostalnu forenzičku važnost u objedinjenoј bazi.
Ovaj objedinjeni rezultat takođe pomaže da se opštine međusobno uporede. U Bajinoj Bašti su nevažeći listići bili jedan od najsnažnijih sumnjivih indikatora. U Aranđelovcu su bili sumnjivi, ali delimično apsorbovani glasanjem van biračkog mesta. U Kuli su bili relativno slabi. Kada se podaci spoje, zbirni rezultat pokazuje da nevažeći listići ipak ostaju snažan i zajednički sumnjivi signal u celini. U tom smislu Bajina Bašta i Aranđelovac jače vuku zbirni obrazac nego Kula, ali Kula nije dovoljna da ga neutralizuje.
5.3 Ograničenja i oprez
I pored toga, analiza nevažećih listića ostaje posredna. Koeficijent ne govori da li su listići namerno reklasifikovani, selektivno proglašeni nevažećim, ili su samo deo nekog drugog lokalnog faktora povezanog sa prednošću vlasti. Ispravno tumačenje zato mora ostati forenzičko, a ne sudski kategorično. Ipak, objedinjeni rezultat je dovoljno snažan da se ne može tretirati kao statistički šum ili kao puka lokalna zanimljivost.
5.4 Zaključak
Da, objedinjeni rezultati snažno podržavaju tvrdnju da su nevažeći listići bili povezani sa ishodom koji je išao u korist vladajućeg kandidata. Ključni nalazi su −0,55 kao korelacija između nevažećih listića i %SNS, 0,56 sa %Opozicija, kao i veliki, negativni i visoko značajni regresioni koeficijenti (−0.912, −0.868 i −0.471 u tri modela). U objedinjenoј bazi nevažeći listići su jedan od najjasnijih sumnjivih indikatora.
6. Regresioni forenzički alat zasnovan na izlaznosti u tradiciji ruske škole
Da li struktura izlaznosti sugeriše da je vladajuća strana nesrazmerno profitirala od veće participacije kroz sve tri opštine?
6.1 Intuitivno objašnjenje
Jedan od poznatijih alata povezanih sa ruskom školom izborne forenzike posmatra odnos između izlaznosti i udela glasova kandidata ili liste merenog ne kao procenat važećih glasova, već kao procenat u odnosu na broj upisanih birača na svakom biračkom mestu. Formalno, model se može zapisati kao
$$\frac{V}{E} = \beta T + \alpha,$$
gde \(T\) označava izlaznost, \(V\) broj osvojenih glasova kandidata ili liste, a \(E\) broj upisanih birača na biračkom mestu. Logika ovog alata je jednostavna. U slobodnim i poštenim izbornim uslovima očekivalo bi se da konstanta \(\alpha\) bude približno jednaka osnovnom nivou podrške kandidatu ili listi, dok bi koeficijent nagiba \(\beta\) trebalo da bude blizu nule. To bi značilo da veća izlaznost ne prelazi sistematski u nesrazmerno veće dobitke za jednog političkog aktera.
Ako se, međutim, izlaznost veštački podiže na način koji koristi jednom akteru, koeficijent \(\beta\) može postati jasno pozitivan, približiti se vrednosti 1 ili, u posebno snažnim anomalijskim slučajevima, čak je i premašiti. Nagib blizak 1 već izaziva sumnju, jer znači da se na svakih dodatnih 100 birača koji izađu na glasanje pojavljuje gotovo 100 dodatnih glasova za favorizovanu stranu. Nagib veći od 1 još je sumnjiviji, jer sugeriše neverovatno strmo pretvaranje izlaznosti u političku podršku. Istovremeno, glavni protivnik može pokazivati ravan ili negativan nagib, što znači da isti rast izlaznosti opoziciji ne koristi srazmerno, ili čak ide zajedno sa njenim relativnim padom.
6.2 Rezultati i interpretacija
U objedinjenoј bazi koja obuhvata Aranđelovac, Bajinu Baštu i Kulu, grafik daje jasan i analitički veoma važan rezultat. Za vladajući blok ocenjena regresija glasi
$$\frac{V}{E} = -25.8 + 0.911T,$$
uz prilagođeni \(R^2 = 0.34, F_{1,131} = 68.7, P < .001, n = 133\).
Za opozicioni blok ocenjena regresija glasi
$$\frac{V}{E} = 30.1 – 0.0179T,$$
uz prilagođeni \(R^2 < 0.01, F_{1,131} = 0.0237, P = .878, n = 133\).
Rezultat za vladajući blok je visoko značajan i forenzički vrlo važan. Ocenjeni nagib \(\beta = 0.911\) nije veći od 1, pa ne dostiže matematičku ekstremnost koja je viđena pojedinačno u Aranđelovcu i Kuli. Ali je i dalje veoma blizu 1, i visoko je statistički značajan. Tumačen neposredno, to znači da je porast izlaznosti od 100 dodatnih birača povezan sa približno 91 dodatnim glasom za vladajuću stranu, mereno u odnosu na broj upisanih birača. U redovnim izbornim uslovima to je već veoma strmo pretvaranje izlaznosti u podršku. Ono sugeriše da rast izlaznosti nije delovao kao neutralan proces participacije, već kao kanal iz koga je vladajući blok izvlačio snažnu i sistematsku prednost.
Rezultat za opoziciju je suprotan i statistički i sadržinski. Ocenjeni nagib je blago negativan, \(\beta = -0.0179\), ali je praktično ravan i potpuno statistički neznačajan. To znači da u objedinjenoј bazi dodatna izlaznost ne izgleda kao nešto što proizvodi bilo kakav smislen rast podrške opoziciji, kada se posmatra u odnosu na broj upisanih birača. Drugim rečima, zbirni obrazac je snažno asimetričan: rast izlaznosti pretvara se u značajnu podršku vladajućem bloku, dok opozicija ne pokazuje nikakvu uporedivu korist od izlaznosti.
Ovaj objedinjeni rezultat posebno je vredan jer integriše tri opštine u jednu forenzičku sliku. U Aranđelovcu je nagib vladajuće strane iznosio 1.19, što je bila jedna od najsnažnijih anomalija u celoj analizi. U Kuli je iznosio 1.12, ponovo veći od 1 i visoko značajan. U Bajinoj Bašti je iznosio 0.636, dakle i dalje značajan, ali manje ekstreman. Kada se opštine spoje, zbirni koeficijent se stabilizuje na 0.911. Ta procena ne briše lokalne razlike. Naprotiv, ona pokazuje da, kada se sve tri opštine posmatraju zajedno, širi obrazac ostaje snažno sumnjiv: izlaznost i dalje koristi vladajućoj strani na strm i visoko sistematičan način, iako je zbirni nagib donekle ublažen manje ekstremnim slučajem Bajine Bašte.
Ovaj rezultat se dobro uklapa i u ranije delove objedinjene analize. Obična analiza izlaznosti već je pokazala da je veća izlaznost u zbirnoj bazi više koristila vlasti nego opoziciji. Šira grafička analiza izlaznosti kroz više izbornih ciklusa takođe je sugerisala sumnjivu asimetriju. Sadašnji regresioni alat ruske škole taj zaključak dodatno izoštrava. On pokazuje da izlaznost nije samo povezana sa boljim rezultatom vlasti, već da se pretvara u podršku vladajućoj strani po stopi koja je bliska odnosu jedan-prema-jedan, dok opozicija ne pokazuje gotovo nikakvu korist od izlaznosti. Zbog toga ova sekcija predstavlja jedan od najsnažnijih kumulativnih dokaza u zbirnom izveštaju.
6.3 Ograničenja i oprez
I pored toga, ovaj metod ne treba tretirati kao samostalan dokaz. Strm i visoko značajan pozitivan nagib jeste snažan forenzički indikator, ali sam po sebi ne otkriva konkretan mehanizam. U načelu se mogu zamisliti i snažna organizaciona mobilizacija, lokalna koncentracija posebno lojalnih birača vlasti ili druge asimetrije koje bi proizvele jaku pozitivnu vezu. Ono što zbirni rezultat čini sumnjivim nije samo to što je nagib vladajuće strane pozitivan, već to što je veoma blizu 1, visoko značajan i praćen ravnim, neznačajnim nagibom opozicije.
U isto vreme, zbirni rezultat treba tumačiti pažljivije nego pojedinačne slučajeve Aranđelovca ili Kule. Pošto koeficijent ostaje ispod 1, on ne proizvodi istu direktnu aritmetičku nemogućnost koja se vidi u najsnažnijim lokalnim anomalijama. Zato ispravna formulacija nije da zbirni grafik mehanički “dokazuje” prevaru, već da pokazuje veoma neobičan i snažno asimetričan obrazac pretvaranja izlaznosti u korist vladajuće strane.
Važno je i podsetiti da ovaj alat meri udeo glasova u odnosu na broj upisanih birača, a ne u odnosu na broj važećih glasova. Upravo zato koeficijent \(\beta\) postaje toliko informativan. Ali to takođe znači da tumačenje mora biti jasno objašnjeno, kako bi čitalac razumeo zašto je koeficijent blizak 1 već veoma problematičan u forenzičkom smislu, čak i kada ne prelazi tu granicu.
6.4 Zaključak
Da, ovaj regresioni forenzički alat zasnovan na izlaznosti podržava hipotezu da je vladajuća strana u sve tri opštine zajedno nesrazmerno profitirala od veće izlaznosti. Ključni nalaz je ocenjeni nagib vladajućeg bloka od \(\beta = 0.911\), koji je visoko statistički značajan i veoma blizu 1, dok je nagib opozicije \(\beta = -0.0179\) praktično ravan i statistički neznačajan. To znači da se u objedinjenoј bazi veća izlaznost sistematski pretvarala u podršku vladajućoj strani, dok opozicija nije pokazivala uporediv dobitak. Rezultat je nešto manje ekstreman od najoštrijih pojedinačnih opštinskih anomalija, ali i dalje predstavlja snažan dodatni signal upozorenja u zbirnoj forenzičkoj analizi.
7. Grafička analiza dobijenih glasova prema izlaznosti
Prema Slici 3. samo parlamentarni izbori 2023. pokazuju pozitivnu, ali statistički beznačajnu vezu između izlaznosti i udela glasova pobednika. Na svim ostalim prikazanim izborima ta veza je pozitivna i visoko statistički značajna. Takav je ishod, u okviru ove forenzičke logike, kompatibilan sa mogućnošću manipulacije kada jedna partija, u ovom slučaju vladajuća, ima korist od veće izlaznosti.
Grafik za opoziciju je podjednako važan (Slika 4). Nagib uglavnom negativan, što znači da sa rastom izlaznosti opada udeo opozicije u važećim glasovima. U svim ranijim izborima osim poslednjih lokalnih, ta veza nije statistički značajna. Ali na lokalnim izborima 2026. ona postaje izrazito negativna i visoko statistički značajna. Po logici ovog forenzičkog alata, to je upravo vrsta rezultata koja se može očekivati kada jedna partija ne samo da dobija više glasova sa rastom izlaznosti, već i povećava svoju relativnu prednost. To je jedan od najjačih zbirnih signala upozorenja u celom objedinjenoм skupu podataka.
Zato objedinjena grafička analiza ima važnu integrativnu vrednost. Ona pokazuje da, čak i kada izlaznost nije jednako sumnjiva u svakoj pojedinačnoj opštini, širi obrazac kroz sve tri opštine zajedno ukazuje na ponavljanu asimetriju: viša izlaznost teži da ide zajedno sa relativno jačim rezultatom vlasti i relativno slabijim rezultatom opozicije, posebno u najnovijem lokalnom izbornom kontekstu.
8. Kumulativni procenat glasova pobednika prema izlaznosti birača
U objedinjenoј bazi nalazi se 133 biračka mesta, što jeste poboljšanje u odnosu na pojedinačne opštine, ali i dalje upozoravamo da zbog proređivanja opservacija na najvišim nivoima izlaznosti ostaje teško donositi snažne zaključke samo na osnovu Klimekovih krivi.
To treba da ostane centralna interpretativna poruka. Objedinjene Klimekove krive jesu informativnije od opštinskih, ali još uvek nisu presudne. Mogu podržati širi kumulativni utisak, ali ne treba da budu samostalna osnova za jake tvrdnje o manipulaciji.
9. Izborni otisci prstiju
Analiza izbornih otisaka prstiju dobija na važnosti u objedinjenoј bazi zato što veći broj biračkih mesta daje stabilniju 2D strukturu. Potrebno je da se tumače i 2D histogram odnosno toplotna mapa, i marginalne raspodele, sa posebnim naglaskom na “mrlju” izduženu prema visokim procentima glasova pobednika. To je upravo pravi analitički fokus. U poštenim i slobodnim izborima očekuje se kompaktniji centralni oblak. U sumnjivijem okruženju oblak može biti rastegnut ka gornjem desnom uglu ili pokazivati asimetrije u marginama koje sugerišu slojevita izborna okruženja.
Izduženu “mrlju” prema visokim procentima pobednika treba čitati kao sumnjivu. To ne znači da je grafik izbornih otisaka prstiju sam po sebi konačan dokaz. Ali u objedinjenoј bazi on je uverljiviji nego u bilo kojoj pojedinačnoj opštini, zato što je manje podložan ekstremnoj nestabilnosti malog uzorka. Time izborni otisci prstiju dobijaju važniju podržavajuću ulogu u zbirnom izveštaju.
10. Model konačne mešavine
Rezultati modela konačne mešavine za tri opštine zajedno analitički su centralni i dobiju najveći naglasak. Prema izveštaju prevare, objedinjeni uzorak od 133 biračka mesta deli se na 60 mesta “bez prevare”, 6 mesta “priraštaj prevare” i 67 mesta “ekstremna prevara”. Odgovarajući udeli u ukupnim glasovima pobednika iznose 57,7% za klasu bez prevare, 1,8% za klasu priraštajne prevare i 40,4% za klasu ekstremne prevare. Ukupni objedinjeni udeo prevare procenjen je na 0,4379, što znači da je oko 43,79% glasova pobednika povezano sa sumnjivim latentnim klasama po logici modela.
Ocenjeni parametri daje sadržinski oblik tih klasa. Klasa bez prevare ima srednju izlaznost 71,1% i srednji udeo pobednika 45,8%. Klasa priraštajne prevare je veoma mala (Pi = 0,071), ali pokazuje znatno veći srednji udeo pobednika (67,1%) pri nižoj srednjoj izlaznosti (62,5%), dok je klasa ekstremne prevare velika (Pi = 0,490) i ima i visoku izlaznost (76,5%) i visok udeo pobednika (62,5%). U Mebane-ovom jeziku, priraštaj prevara odgovara umerenijim, ali sistematskim oblicima izbornog iskrivljenja, dok ekstremna prevara odgovara koncentrisanijem naduvavanju ishoda pobednika uz naročito povoljnu kombinaciju izlaznosti i podrške. Zbirna struktura klasa je zato snažno sumnjiva, posebno zato što je klasa ekstremne prevare i brojna i izborno relevantna.
Ovaj objedinjeni rezultat posebno je vredan jer stavlja opštine u zajedničku perspektivu. Bajina Bašta je na opštinskom nivou dala najekstremniji signal konačne mešavine. Kula je takođe delovala snažno sumnjivo, dok je Aranđelovac bio značajan, ali nešto manje ekstreman. Objedinjeni udeo prevare od 43,79% zato ne “nivelira” te ekstreme, već pokazuje da, i kada se opštine spoje, ostaje velika i nimalo trivijalna sumnjiva struktura. Zato i zaključak zbirnog izveštaja stavlja poseban naglasak na model konačne mešavine.
Istovremeno, uobičajeni oprez i dalje mora ostati na snazi. Procena udela prevare nije pravni broj lažnih listića. To je modelom izvedena mera koliki deo glasova pobednika je povezan sa sumnjivim latentnim klasama pod pretpostavkama modela konačne mešavine. Ali čak i uz tu ogradu, 43,79% je analitički velika vrednost. U zbirnom kontekstu, to je jedan od najsnažnijih dokaza da objedinjeno lokalno-izborno okruženje nije bilo u potpunosti regularno.
11. Zaključak
Podaci i priprema
Ovaj deo analizira objedinjeni skup podataka po biračkim mestima za lokalne izbore 2026. u Aranđelovcu, Bajinoj Bašti i Kuli. Zbirna baza sadrži 133 biračka mesta i omogućava stabilniju primenu alata izborne forenzike nego pojedinačne opštinske baze. Analiza kombinuje korelacionu matricu, regresione modele, grafikone izlaznosti, Klimekove krive, izborne otiske prstiju i model konačne mešavine.
Izlaznost i osvojeni glasovi
Veća izlaznost izgleda da je više koristila vladajućoj strani nego opoziciji u objedinjenoј bazi. Ključne korelacije su r = 0,24 za vezu izlaznosti i %SNS, i r = −0,26 za vezu izlaznosti i %Opozicija. Iako su to samo umereni koeficijenti, oni su usmereni u istom pravcu i uklapaju se u kasnije grafičke nalaze.
Glasanje van biračkog mesta i osvojeni glasovi
Glasanje van biračkog mesta je jedan od najjasnijih sumnjivih kanala u objedinjenoј analizi. Njegova korelacija sa procentom vladajuće strane iznosi 0,65, dok je korelacija sa procentom opozicije −0,64. U punom regresionom modelu koeficijent uz glasanje van biračkog mesta je 1.190, snažno pozitivan i visoko značajan, uz osetan rast uklopljenosti modela.
Nevažeći glasački listići i osvojeni glasovi
Nevažeći listići su takođe jedan od najsnažnijih sumnjivih indikatora. Negativno su povezani sa procentom vladajuće strane (r = −0,55) i pozitivno sa procentom opozicije (r = 0,56). Regresioni koeficijenti uz nevažeće ostaju veliki, negativni i visoko značajni kroz sva tri modela (−0.912, −0.868, −0.471), čak i nakon uključivanja glasanja van biračkog mesta.
Regresioni forenzički alat zasnovan na izlaznosti u tradiciji ruske škole
U dodatnoj proveri zasnovanoj na pristupu ruske škole izborne forenzike, objedinjena baza za Aranđelovac, Bajinu Baštu i Kulu pokazuje da je izlaznost sistematski više koristila vladajućoj strani nego opoziciji. Ocenjeni koeficijent nagiba za vladajući blok iznosi \(\beta = 0.911\) i visoko je statistički značajan, što znači da je veća izlaznost bila povezana sa neuobičajeno snažnim rastom podrške vladajućoj strani u odnosu na broj upisanih birača. Nasuprot tome, nagib opozicije je praktično ravan i statistički neznačajan. Posmatrano zajedno, to sugeriše da izlaznost u ove tri opštine nije delovala kao politički neutralan proces participacije, već kao asimetričan kanal koji je dosledno išao u korist vladajuće strane.
Grafička analiza dobijenih glasova prema izlaznosti
Objedinjeni grafikoni izlaznosti deluju snažno sugestivno. Odnos između izlaznosti i udela pobednika je pozitivan i visoko značajan u svim prikazanim izborima osim parlamentarnih izbora 2023, gde je samo granično značajan. Kod opozicije, odnos postaje izrazito negativan i visoko značajan upravo na lokalnim izborima 2026, što je jedan od najjačih signala upozorenja u celoj zbirnoj analizi.
Kumulativni procenat glasova pobednika prema izlaznosti
Objedinjene Klimekove krive informativnije su od opštinskih, ali su i dalje previše krhke na najvišim nivoima izlaznosti da bi same nosile snažnu tvrdnju. Mogu podržati širi utisak sumnjivosti, ali ne treba im pripisivati odlučujuću samostalnu težinu.
Izborni otisci prstiju
Analiza izbonih otisaka prstiju deluje uverljivije u objedinjenoј bazi. Najvažnije vizuelno obeležje jeste „mrlja“ izdužena prema visokim procentima pobednika, što je kompatibilno sa sumnjivo iskrivljenom zajedničkom raspodelom izlaznosti i udela pobednika. Nije konačna sama po sebi, ali se dobro uklapa u širi kumulativni obrazac.
Model konačne mešavine
Model konačne mešavine je analitički centralan. Objedinjena procena udela prevare iznosi 43,79%, uz veliku klasu ekstremne prevare i u celini značajnu sumnjivu strukturu. To je metodološki kvalifikovano, ali i dalje jedan od najsnažnijih indikatora u celom zbirnom izveštaju.
Sveopšta procena
Kada se svi nalazi čitaju zajedno, objedinjeni rezultati daju ozbiljne osnove za sumnju da lokalni izbori u ove tri opštine nisu održani u uslovima pune ravnopravnosti i neutralne konkurencije. Najsnažniji sumnjivi elementi jesu zbirna struktura nevažećih listića, veoma snažan efekat glasanja van biračkog mesta, grafikoni izlaznosti i model konačne mešavine. Među tri opštine, Bajina Bašta deluje najsnažnije sumnjivo u celini, Kula takođe pokazuje značajne signale upozorenja, dok Aranđelovac ostaje jasno problematičan, iako nešto manje ekstreman u zbirnoj perspektivi. Objedinjena analiza zato podržava zaključak da ovi lokalni izbori, posmatrani zajedno, pokazuju smislen i nimalo trivijalan obrazac kompatibilan sa izbornim iskrivljenjem i mogućom manipulacijom.
12. Metodološki dodatak
Ovaj izveštaj koristi sedam komplementarnih pristupa izborne forenzike. Korelaciona analiza služi kao početna provera sistematskih odnosa na nivou biračkih mesta. Regresiona analiza proverava da li ti odnosi opstaju kada se više objašnjavajućih promenljivih posmatra zajedno. Grafikoni izlaznosti ispituju da li veća participacija nesrazmerno koristi vlasti, a šteti opoziciji. Klimekove krive procenjuju da li kumulativni rast glasova liči na demokratski plato ili na sumnjivo ubrzanje. Izborni otisci prstiju ispituju zajedničku raspodelu izlaznosti i udela pobednika, kao i oblik njihovih marginalnih raspodela. Konačno, Mebane-ov model konačne mešavine razvrstava biračka mesta u latentne regularne i sumnjive tipove i procenjuje deo glasova pobednika povezan sa svakom klasom. U ovom zbirnom izveštaju poseban naglasak mora biti stavljen upravo na model konačne mešavine, jer on ne samo da ukazuje na prisustvo sumnjivih obrazaca, već razlikuje priraštajnu i ekstremnu prevaru i daje zbirnu procenu sumnjivog udela u glasovima pobednika.