Reading Time: 18 minutes

1. Lokalni kontekst izbora 2026. u opštini Kula

Kula je vojvođanska opština čiji izborni teren manje određuje udaljenost, a više unutrašnji pluralizam. Popis 2022 i statistička publikacija za 2025. smeštaju je na oko 35,6 hiljada stanovnika i 481 km², pri čemu je samo naselje Kula znatno manje od opštine kao celine. To je važno zato što Kula obuhvata više većih naselja pored samog opštinskog centra, pa je bolje razumeti je kao višecentrični lokalni prostor nego kao opštinu kojom dominira jedno jedino naselje.

Njen privredni i društveni profil odražava tu složenost. Zvanični investicioni materijali opštine naglašavaju poljoprivredu i plodnu crnicu, dok same javne opštinske stranice pokazuju razvijenu institucionalnu strukturu i redovnu skupštinsku aktivnost. U vojvođanskim opštinama ovog tipa politika često prolazi kroz spoj poljoprivrede, lokalnog biznisa, javnih usluga i mreža specifičnih za pojedina naselja, a ne kroz jedan dominantni industrijski centar. Prisustvo mešovite i društveno diferencirane naseljske mape čini razumnim očekivanje varijacija ne samo između grada i sela, nego i među većim naseljima unutar same opštine.

Političko polje deluje i pluralno, a ne prazno. Zvanične stranice identifikuju Damjana Miljanića kao predsednika opštine i Velibora Milojičića kao predsednika skupštine, dok je period uoči martovskih izbora 2026. privukao neuobičajenu javnu pažnju: N1 je izvestio o rekordnom broju akreditovanih posmatrača u Kuli. Za kasniju forenzičku analizu ključno očekivanje jeste da Kula može pokazivati diferencirane izborne potpise kroz više organizovanih lokalnih centara, a ne samo kroz prostu podelu urbano–ruralno.

2. Izborne liste i pregled zvaničnih rezultata

Na lokalnim izborima 2026. u Kuli učestvovalo je pet lista: Aleksandar Vučić – Kula, naša porodica!, Mladi za Kulu, Glas mladih opštine Kula, Rusinska lista i Srpski liberali za zelenu Kulu.

Tabela 1. Zvanični izborni rezultat u Kuli

Izborna lista	% glasova	Mandati
Aleksandar Vučić – Kula, naša porodica!	49,49	19
Mladi za Kulu	0,60	0
Glas mladih opštine Kula	47,53	18
Rusinska lista	0,27	0
Srpski liberali za zelenu Kulu	0,31	0

Zvanični rezultat pokazuje izuzetno sabijenu dvoblokovsku utakmicu. Vladajuća lista osvojila je 49,49% glasova i 19 mandata, dok je Glas mladih opštine Kula osvojio 47,53% i 18 mandata. Sve preostale liste ostale su izborno marginalne i nisu ušle u skupštinu. To je važna početna tačka za forenzičku interpretaciju zato što ovako snažno bipolarna trka po pravilu pojačava statističku međuigru između pobednika i glavnog izazivača, dok ponašanje manjih lista postaje politički sekundarno osim ako ne zauzimaju vrlo specifične teritorijalne ili strateške niše.

3. Analitički okvir

Ova objava primenjuje isti višemetodski okvir izborne forenzike kao i prethodne dve opštine. On kombinuje korelacionu matricu, regresionu analizu, grafičku analizu izlaznosti i osvojenih glasova kroz više izbornih ciklusa, Klimekove kumulativne krive, izborne otiske prstiju i Mebane-ov model konačne mešavine. Cilj nije da se tvrdi da bilo koji pojedinačni indikator sam može dokazati izbornu prevaru. Cilj je da se proveri da li različiti indikatori pokazuju konvergenciju i da li lokalna struktura rezultata više liči na obrazac obične demokratske konkurencije ili na politički iskrivljeno okruženje.

Kula ima 40 biračkih mesta, što je metodološki važno kroz celu analizu. To je dovoljno da lokalni obrasci budu vidljivi, ali je i dalje mali broj za neke grafičke metode i latentno-grupne pristupe kao što su izborni otisci prstiju, Klimekove krive i model konačne mešavine. Kao i u Aranđelovcu i Bajinoj Bašti, ispravan standard interpretacije je kumulativan. Nijedan mali-N (mali uzorak) indikator ne treba predstavljati kao samostalan dokaz. Ali ako više metoda ukazuje u sličnom smeru, njihova zbirna evidencija postaje analitički važna.

4. Izlaznost i osvojeni glasovi

Da li je veća izlaznost koristila vladajućoj stranci ili opoziciji?

4.1 Intuitivno objašnjenje

Na slobodnim i poštenim izborima izlaznost ne bi trebalo da sistematski funkcioniše kao jednostrani politički resurs. Različita biračka mesta prirodno mogu imati različite nivoe izlaznosti, ali ključno forenzičko pitanje jeste da li veća izlaznost dosledno koristi vlasti, a smanjuje procenat opozicije. Ako se to ponavlja i ako je dovoljno snažno, izlaznost prestaje da izgleda kao neutralna mera participacije i počinje da liči na asimetričan kanal političke mobilizacije.

4.2 Rezultati i interpretacija

Korelaciona matrica za Kulu sugeriše da je izlaznost politički važnija nego u Bajinoj Bašti, iako ipak nije tako sveobuhvatno strukturisana kao u najsnažnijim anomalijskim slučajevima. Pozitivne signifikantne koeficijente korelacije osenčili smo zeleno, a negativne signifikantne crveno. Udeo glasova vladajuće liste (%SNS) je pozitivno korelisan sa izlaznošću sa r = 0,44, što znači da su biračka mesta sa većom izlaznošću ujedno bila i mesta na kojima je vlast prolazila bolje. Glavna opoziciona lista (%Glas) pokazuje potpuno ogledalski odnos: r = −0,43 sa izlaznošću. To je već značajna asimetrija. Ona sugeriše da je veća izlaznost išla zajedno sa dobicima za vlast i gubicima za glavnog opozicionog izazivača. To je upravo smer koji izborna forenzika smatra sumnjivim kada ga dodatno potvrde druge metode.

Tabela 2: Korelaciona matrica

Centralna struktura trke još je upečatljivija. Korelacija između %SNS i %Glas iznosi −1,00, što označava gotovo savršeno inverzan odnos po biračkim mestima. Kao i u ranijim slučajevima, to ne treba čitati kao doslovni dokaz jedan-prema-jedan preliva birača na individualnom nivou. To je prvenstveno kompoziciona osobina snažno bipolarne utakmice. Ipak, taj koeficijent ne ostavlja sumnju da je izborna konkurencija u Kuli bila oštro organizovana upravo oko vladajuće liste i Glasa mladih opštine Kula kao glavnog opozicionog pola. Manje liste su izborno bile marginalne i nisu bitnije menjale tu osnovnu strukturu.

Među manjim listama, Mladi za Kulu imaju umereno pozitivnu korelaciju sa %SNS (r = 0,35), dok su Rusini jasnije anti-korelisani sa vlašću (r = −0,47) i pozitivno povezani sa %Glas (r = 0,44). To jesu zanimljivi lokalni obrasci, ali ih treba čitati oprezno. Vrlo mala izborna težina tih lista čini njihove statističke obrasce nestabilnim i politički višeznačnim. Liberali praktično nemaju smislen odnos sa glavnim blokovima (r = −0,08 sa SNS; r = 0,06 sa Glasom). Na osnovu same statistike bilo bi preterano bilo koju od tih manjih lista sa sigurnošću klasifikovati kao autentičnu opoziciju ili kao plansku kvazi-opoziciju. Za takav sud bili bi potrebni dodatni dokazi koji izlaze izvan korelacione strukture.

Važno je i šire korelaciono okruženje. Izlaznost je samo umereno povezana sa ostalim potencijalno sumnjivim promenljivama. Ona je negativno korelisana sa brojem nevažećih listića (r = −0,20) i sa procentom nevažećih listića (r = −0,09), dok je pozitivno korelisana sa procentom glasanja van biračkog mesta (r = 0,36). To je slabije nego u Aranđelovcu, ali jače nego u Bajinoj Bašti. U Kuli izlaznost zauzima neku srednju poziciju: nije potpuno neutralna mera participacije, ali nije ni toliko čvrsto uvezana sa svim ostalim sumnjivim indikatorima da bi sama po sebi izgledala očigledno anomalno. Upravo zato kasniji grafički i regresioni nalazi postaju posebno važni.

Ukupno gledano, tumačenje mora biti ozbiljno, ali uravnoteženo. Veća izlaznost u Kuli izgleda kao da je više koristila vlasti nego glavnoj opoziciji. Ali taj nalaz mora biti smešten u širi okvir dokaza. Sam za sebe, korelacioni obrazac je sugestivan, ali ne i konačan. Njegovo forenzičko značenje zavisi od toga u kojoj meri ga potvrđuju regresioni modeli i širi grafički pregled kroz više izbornih ciklusa.

4.3 Ograničenja i oprez

Korelacija i ovde ostaje samo alat za proveravanje. Ona ne utvrđuje uzročnost, ne otkriva konkretan mehanizam i ne razlikuje legalnu organizacionu prednost od nelegalne intervencije. Savršeni odnos −1,00 između SNS-a i Glasa treba prvenstveno tumačiti kao kompozicionu posledicu dvopolne izborne utakmice. Manje liste su takođe suviše male da bi same nosile snažnu interpretativnu težinu. Zato se nalazi o izlaznosti moraju koristiti kao deo kumulativne forenzičke procene, a ne kao samostalna presuda.

4.4 Zaključak

Da, rezultati za Kulu podržavaju zaključak da je veća izlaznost više koristila vladajućoj listi nego glavnoj opoziciji. Ključni koeficijenti su r = 0,44 za vezu izlaznosti i %SNS, i r = −0,43 za vezu izlaznosti i %Glas. To je značajan forenzički signal, mada ne toliko samodovoljan kao neki od jačih indikatora koji se pojavljuju kasnije u analizi.

5. Glasanje van biračkog mesta i osvojeni glasovi

Da li su glasovi van biračkog mesta išli u korist vladajućeg kandidata?

5.1 Intuitivno objašnjenje

Glasanje van biračkog mesta jeste administrativno legitimno, ali forenzički osetljivo. Оно smanjuje transparentnost uobičajenih biračkomestnih procedura i otvara više prostora za organizacionu kontrolu, naročito tamo gde su birači zavisni ili nepokretni. Ključno pitanje je da li se ovaj oblik glasanja ponaša politički neutralno ili je nesrazmerno usklađen sa boljim rezultatom vladajuće strane.

5.2 Rezultati i interpretacija

Korelaciona matrica jasno sugeriše da je glasanje van biračkog mesta u Kuli više koristilo vladajućoj strani nego opoziciji. Procenat takvog glasanja (%Glasali van) pozitivno je korelisan sa %SNS sa r = 0,44, a negativno sa %Glas sa r = −0,44. To su umereni, ali jasno usmereni koeficijenti. Oni pokazuju da su biračka mesta sa više glasanja van biračkog mesta ujedno bila mesta sa boljim rezultatom za vlast i slabijim rezultatom za glavnu opoziciju.

Regresioni rezultati, međutim, ovu početnu sliku analitički usložnjavaju. U Modelu 1 koeficijent uz nevažeće listiće iznosi −0.430, ali nije statistički značajan, a uklopljenost modela je slaba (R² = 0,060). U Modelu 2, kada se doda izlaznost, ona postaje pozitivna i statistički značajna (0.818), dok koeficijent uz nevažeće slabi na −0.287 i ostaje neznačajan. U Modelu 3, nakon uključivanja %Glasali van, koeficijent uz glasanje van biračkog mesta postaje 1.758, pozitivan, ali ne i konvencionalno statistički značajan, dok izlaznost ostaje pozitivna i samo slabo značajna (0.642), a koeficijent uz nevažeće dalje pada na −0.130. Uklopljenost modela raste na R² = 0,292, ali centralni teret objašnjenja očigledno više pada na izlaznost nego na nevažeće listiće ili samo glasanje van biračkog mesta.

Tabela 3: Regresiona analiza (zavisna promenljiva %SNS)

	Model 1	Model 2	Model 3
(Konstanta)	55.685***	-4.580	-0.714
	(3.165)	(21.832)	(21.234)
Nevažeći	-0.430	-0.287	-0.130
	(0.276)	(0.259)	(0.265)
%Izlaznost		0.818**	0.642*
		(0.294)	(0.299)
%Glasali van			1.758
			(0.941)
Num.Obs.	40	40	40
R2	0.060	0.223	0.292
R2 Adj.	0.035	0.181	0.233
p < 0.05, ** p < 0.01, *** p < 0.001

To je važno jer Kulu odvaja i od Aranđelovca i od Bajine Bašte. U Aranđelovcu i Bajinoj Bašti glasanje van biračkog mesta izašlo je mnogo jasnije i robusnije kao sumnjivi kanal u regresionim modelima. U Kuli ta promenljiva pokazuje isti opšti smer, ali je njen efekat statistički slabiji i ne dominira modelom na isti odlučan način. Matrica pomaže da se razume zašto. Glasanje van biračkog mesta je pozitivno povezano sa izlaznošću (r = 0,36) i negativno sa nevažećim listićima (r = −0,36). To znači da deo prividnog efekta glasanja van biračkog mesta verovatno preklapa sa širom strukturom povezane sa izlaznošću, umesto da predstavlja potpuno samostalan kanal. Kada se izlaznost eksplicitno kontroliše, glasanje van biračkog mesta i dalje ostaje sumnjivo usmereno, ali njegova nezavisna snaga postaje manje izvesna.

Sadržinski, to znači da se hipoteza ne može odbaciti, ali ni formulisati tako snažno kao u Bajinoj Bašti. Dokazi sugerišu da je glasanje van biračkog mesta možda išlo u korist vlasti, ali se mehanizam ne pojavljuje kao statistički naročito čist ili izolovan. Jedno razumno tumačenje jeste da je takvo glasanje bilo deo šireg lokalnog okruženja organizacione prednosti, a ne sasvim samostalan kanal manipulacije.

5.3 Ograničenja i oprez

Ovo je dobar primer zašto forenzička interpretacija mora izbegavati preuveličavanje. Korelacijski obrazac jeste sugestivan, ali su regresioni dokazi slabiji nego u prethodne dve opštine. Sa samo 40 biračkih mesta mogućnost izostavljenih promenljivih ostaje velika, a pozitivan koeficijent uz glasanje van biračkog mesta, iako velik, nije konvencionalno značajan u završnom modelu. Zato ispravan zaključak mora biti oprezan: ovaj kanal jeste sumnjiv, ali ne na način koji bi opravdao naročito snažnu samostalnu tvrdnju.

5.4 Zaključak

Rezultati za Kulu daju određenu podršku hipotezi da je glasanje van biračkog mesta išlo u korist vladajućeg kandidata, ali su dokazi mešovitiji nego u Aranđelovcu i Bajinoj Bašti. Osnovni korelacioni obrazac, r = 0,44 sa %SNS i r = −0,44 sa %Glas, ukazuje u sumnjivom smeru, ali regresioni modeli ne potvrđuju naročito snažan i nezavisan efekat ove promenljive kao u druge dve opštine.

6. Nevažeći glasački listići i osvojeni glasovi

Da li su nevažeći listići išli u korist vladajućeg kandidata?

6.1 Intuitivno objašnjenje

Nevažeći listići su važni u izbornoj forenzici jer mogu označavati prostor u kome se prepliću administrativno postupanje, glasačka greška i potencijalna manipulacija. Negativna veza između udela glasova pobednika i broja nevažećih listića obično se smatra sumnjivom zato što znači da pobednik najbolje prolazi tamo gde se manje listića proglašava nevažećim. U načelu, to može biti posledica čistijeg glasanja, ali u sumnjivijem čitanju može biti i posledica selektivnog tretmana listića.

6.2 Rezultati i interpretacija

U Kuli je obrazac vezan za nevažeće listiće prisutan, ali je znatno slabiji nego u Bajinoj Bašti i manje robustan nego u Aranđelovcu. Korelacija između broja nevažećih listića i %SNS iznosi r = −0,25, dok odgovarajuća korelacija sa %Glas iznosi r = 0,22. Ti koeficijenti jesu usmereni u očekivanom forenzičkom pravcu, više nevažećih tamo gde opozicija stoji nešto bolje, manje nevažećih tamo gde vlast stoji nešto bolje, ali su samo umerene veličine. To već sugeriše da nevažeći listići nisu među najsnažnijim sumnjivim kanalima u Kuli.

Procenat nevažećih listića ne jača ovaj slučaj. Njegova korelacija sa %SNS iznosi r = 0,24, dok je sa %Glas r = −0,26. To su mali i sadržinski nestabilni koeficijenti, što sugeriše da ni apsolutni broj nevažećih ni njihov procenat u Kuli ne nude naročito snažan i koherentan samostalan signal. To je izražen kontrast u odnosu na Bajinu Baštu, gde su nevažeći listići bili jedan od najjasnijih signala upozorenja. U Kuli nevažeći listići mogu biti relevantni, ali ne deluju kao jezgro sumnjive izborne strukture.

Regresiona analiza potvrđuje upravo takvo, prigušenije tumačenje. U Modelu 1 koeficijent uz nevažeće iznosi −0.430, ali nije statistički značajan. U Modelu 2 on postaje −0.287, i dalje neznačajan, a u Modelu 3 dodatno pada na −0.130. To nije obrazac koji bi se očekivao od snažnog Mebane-ovog signala. Ne samo da koeficijent nikada nije statistički značajan, nego mu i veličina postepeno slabi kako se u modele uvode izlaznost i glasanje van biračkog mesta.

To znači da u Kuli nevažeći listići ne deluju kao nezavisno snažan forenzički kanal. Ako su i deo šire sumnjive strukture, onda su to kao sekundarna komponenta, zasenjena izlaznošću i, donekle, glasanjem van biračkog mesta. Matrica podržava i to čitanje: nevažeći listići su negativno povezani sa izlaznošću (r = −0,20) i jasnije negativno sa glasanjem van biračkog mesta (r = −0,36), ali te veze nisu dovoljno jake da bi nevažeći listići postali glavni nosioci šireg obrasca.

6.3 Ograničenja i oprez

Ovo je upravo tip slučaja u kome ne treba nasilno izvoditi jači zaključak nego što podaci dopuštaju. Koeficijenti jesu donekle usmereni u sumnjivom pravcu, ali su slabi i statistički nestabilni. Priloženo metodološko uputstvo izričito se poziva na Mebane-ovo očekivanje da bi negativan i značajan koeficijent uz nevažeće podržao hipotezu o manipulaciji. U Kuli taj uslov nije ispunjen. Zato korektan izveštaj to mora jasno i reći.

6.4 Zaključak

Ne, rezultati za Kulu ne pružaju snažnu podršku hipotezi da su nevažeći listići sistematski išli u korist vladajućeg kandidata. Iako je korelacija između nevažećih listića i %SNS negativna (r = −0,25) i regresioni koeficijenti su takođe negativni, nijedan od tih efekata nije statistički dovoljno snažan da bi podržao čvrst forenzički zaključak. U Kuli nevažeći listići nisu među centralnim sumnjivim indikatorima.

7. Regresioni forenzički alat zasnovan na izlaznosti u tradiciji ruske škole

Da li struktura izlaznosti sugeriše da je vladajuća lista nesrazmerno profitirala od veće participacije?

7.1 Intuitivno objašnjenje

Jedan od poznatijih alata povezanih sa ruskom školom izborne forenzike posmatra odnos između izlaznosti i udela glasova kandidata ili liste merenog ne kao procenat važećih glasova, već kao procenat u odnosu na broj upisanih birača na svakom biračkom mestu. Formalno, model se može zapisati kao

$$\frac{V}{E} = \beta T + \alpha,$$

gde \(T\) označava izlaznost, \(V\) broj osvojenih glasova kandidata ili liste, a \(E\) broj upisanih birača na biračkom mestu. Logika ovog alata je jednostavna. U slobodnim i poštenim izbornim uslovima očekivalo bi se da konstanta \(\alpha\) bude približno jednaka osnovnom nivou podrške kandidatu ili listi, dok bi koeficijent nagiba \(\beta\) trebalo da bude blizu nule. To bi značilo da veća izlaznost ne prelazi sistematski u nesrazmerno veće dobitke za jednog političkog aktera.

Ako se, međutim, izlaznost veštački podiže na način koji koristi jednoj listi, koeficijent \(\beta\) može postati jasno pozitivan, približiti se vrednosti 1 ili, u jačim anomalijskim slučajevima, čak je i premašiti. Nagib veći od 1 posebno je sumnjiv, jer znači da se na svakih dodatnih 100 birača koji izađu na glasanje pojavljuje više od 100 dodatnih glasova za favorizovanu listu. U redovnoj izbornoj aritmetici to nije verovatno. Istovremeno, glavni protivnik može pokazivati ravan ili negativan nagib, što znači da dodatna izlaznost opoziciji ne koristi srazmerno ili čak ide zajedno sa njenim relativnim padom.

7.2 Rezultati i interpretacija

U Kuli grafik daje veoma jasan i forenzički važan rezultat. Za vladajuću listu Aleksandar Vučić – Kula, naša porodica! ocenjena regresija glasi

$$\frac{V}{E} = -44.4 + 1.12T,$$

uz prilagođeni \(R^2 = 0.43, F_{1,38} = 30.3, P < .001, n = 40\).

Za opozicionu listu Glas mladih opštine Kula ocenjena regresija glasi

$$\frac{V}{E} = 41.8 – 0.116T,$$

uz prilagođeni \(R^2 < 0.01, F_{1,38} = 0.300, P = .587, n = 40\).

Rezultat za vladajuću listu je izrazito sumnjiv upravo u smislu koji ovaj alat želi da uhvati. Ocenjeni nagib \(\beta = 1.12\) nije samo pozitivan i visoko statistički značajan, već je i veći od 1. Tumačen neposredno, to znači da je porast izlaznosti od 100 dodatnih birača povezan sa približno 112 dodatnih glasova za vladajuću listu, mereno u odnosu na broj upisanih birača. Takav obrazac je veoma teško uskladiti sa logikom običnih konkurentnih izbora. Nagib veći od 1 sugeriše da se rast izlaznosti pretvara u dobitak vlasti po stopi koja prevazilazi broj dodatnih učesnika u glasanju. Upravo je to vrsta anomalije zbog koje je ovaj pristup postao jedan od najupečatljivijih alata izborne forenzike.

Rezultat za opoziciju ide u suprotnom smeru, ali mnogo slabije. Ocenjeni nagib za Glas mladih opštine Kula je negativan, \(\beta = -0.116\), što znači da sa rastom izlaznosti opozicioni udeo među upisanim biračima ima tendenciju blagog pada. Taj smer jeste u skladu sa širom forenzičkom zabrinutošću da je veća izlaznost više koristila vlasti nego glavnom protivniku. Međutim, ovaj koeficijent nije statistički značajan. To znači da grafik sam po sebi ne opravdava snažnu samostalnu tvrdnju da je izlaznost sistematski potiskivala opoziciju u Kuli. Ono što veoma jasno opravdava jeste zaključak da je vladajuća strana pretvarala rast izlaznosti u neverovatno strm rast podrške.

Ovaj rezultat je posebno važan zato što dodatno izoštrava tumačenje ranijih nalaza za Kulu. U običnoj sekciji o izlaznosti korelacije su već sugerisale da je veća izlaznost više koristila vlasti nego opoziciji. Šira grafička analiza kroz više izbornih ciklusa takođe je ukazivala u sumnjivom smeru. Sadašnji regresioni alat ruske škole taj zaključak znatno pojačava. On pokazuje ne samo da su izlaznost i podrška vlasti rasli zajedno, već i da je procenjena stopa pretvaranja izlaznosti u glasove za vlast ponovo veća od 1. Zbog toga ova sekcija predstavlja jedan od najsnažnijih signala upozorenja u izveštaju za Kulu.

Ona takođe približava Kulu Aranđelovcu više nego Bajinoj Bašti kada je reč o ovom konkretnom alatu. U Aranđelovcu ocenjeni nagib za vladajuću listu iznosio je 1.19; u Kuli je 1.12. Oba su veća od 1 i oba su visoko značajna. Nasuprot tome, Bajina Bašta jeste imala pozitivan i značajan nagib za vlast, ali je on ostao ispod 1. Ovo poređenje sugeriše da se anomalija zasnovana na izlaznosti naročito oštro vidi upravo u Aranđelovcu i Kuli, iako je šira sumnjiva struktura u Bajinoj Bašti veoma jaka preko drugih kanala.

7.3 Ograničenja i oprez

I pored toga, ovaj metod ne treba tretirati kao samostalan dokaz. Strm pozitivan nagib jeste snažan forenzički indikator, ali sam po sebi ne otkriva tačan mehanizam. U načelu je moguće zamisliti veoma neravnomernu partijsku mobilizaciju, prostornu koncentraciju posebno lojalnih birača vlasti ili druge organizacione asimetrije koje bi proizvele jaku pozitivnu vezu. Ono što rezultat za Kulu čini sumnjivim nije samo to što je nagib pozitivan, već to što je veći od 1, visoko statistički značajan i uopšteno u skladu sa više drugih upozoravajućih signala iz izveštaja.

Važno je i zadržati asimetričnost dokaza u vidu. Nagib vladajuće liste jeste centralni nalaz. Nagib opozicije je negativan, ali nije statistički značajan. Zbog toga najsnažniji zaključak ovog grafika nije da obe strane pokazuju podjednako snažnu sumnjivu reakciju na izlaznost, već da vladajuća strana pokazuje anomalno snažan obrazac pretvaranja izlaznosti u glasove. To je glavni forenzički smisao ovog nalaza.

Na kraju, ovaj alat koristi udeo glasova meren u odnosu na broj upisanih birača, a ne u odnosu na broj važećih glasova. Upravo zato koeficijent \(\beta\) postaje tako otkrivajući. Ali to takođe znači da rezultat mora biti pažljivo objašnjen, kako bi čitalac razumeo zašto nagib veći od 1 nije samo “velik”, već i matematički i politički problematičan.

7.4 Zaključak

Da, ovaj regresioni forenzički alat zasnovan na izlaznosti snažno podržava hipotezu da je vladajuća lista u Kuli nesrazmerno profitirala od veće izlaznosti. Ključni razlog je ocenjeni nagib \(\beta = 1.12\) za vladajuću listu, koji je visoko statistički značajan i veći od 1. To je izrazito anomalni rezultat i jedan od najsnažnijih signala upozorenja u analizi Kule. Nasuprot tome, opozicioni nagib jeste negativan, ali nije statistički značajan, pa se glavni forenzički teret ove sekcije oslanja na neverovatno strm i značajan efekat izlaznosti kod vladajuće strane.

8. Grafička analiza dobijenih glasova prema izlaznosti

Analiza ovaj deo tretira kao jedan od najvažnijih u analizi Kule. Samo parlamentarni izbori 2023. pokazuju negativan nagib u odnosu izlaznosti i udela glasova pobednika, i čak ni tada ta veza nije statistički značajna. U svim ostalim slučajevima odnos između udela pobednika i izlaznosti jeste statistički značajan.

Grafici za opoziciju daju podjednako važnu priču. Nagibi regresionih linija za opoziciju pretežno su negativni, što znači da sa rastom izlaznosti opada udeo opozicije u važećim glasovima. Međutim, među ranijim izborima ta veza se pokazala statistički značajnom samo na predsedničkim izborima 2022. Nasuprot tome, na lokalnim izborima 2026. odnos između izlaznosti i udela opozicionih glasova opisan je kao izrazito negativan i visoko statistički značajan, što se može tumači kao mogući indikator manipulacije na tim lokalnim izborima. To je snažna formulacija i treba je sačuvati, ali u analitičkom, a ne retoričkom tonu.

To znači da je grafička analiza izlaznosti u Kuli mnogo sumnjivija nego što bi se moglo zaključiti samo na osnovu prostih korelacija. Ona sugeriše da, iako izlaznost možda ne dominira svakim modelom direktno, njena šira istorijska struktura kroz više izbornih ciklusa ukazuje na obrazac asimetrije koji se posebno kristalizuje na najnovijim lokalnim izborima.

9. Kumulativni procenat glasova pobednika prema izlaznosti birača

U Kuli je bilo 40 biračkih mesta, pa je zbog malog broja opservacija, posebno pri visokoj izlaznosti, teško zaključivati o mogućoj manipulaciji samo na osnovu Klimekove krive. To mora ostati glavna poruka ovog dela.

Kao i u prethodnim opštinama, ispravno tumačenje mora biti uzdržano. Klimekove krive mogu biti korisne za vizuelni pregled i mogu marginalno doprineti ukupnom utisku, ali su u Kuli, kao i drugde, previše krhke u uslovima malog broja biračkih mesta da bi nosile samostalnu i snažnu tvrdnju.

10. Izborni otisci prstiju

Potrebno je tumačenje i 2D histograma i marginalnih raspodela, sa posebnom pažnjom prema “mrlji” izduženoj prema visokim procentima glasova pobednika i prema promenama oblika kroz poslednjih pet izbora u Kuli. Na poštenim i slobodnim izborima očekuje se relativno kompaktna centralna koncentracija, a ne snažno rastegnut oblak prema gornjem desnom uglu ili marginalna raspodela deformisana na način koji sugeriše slojevita lokalna izborna okruženja.

Lokalni izborni otisci prstiju zaslužuje pažnju, posebno zbog izdužene „mrlje“ prema visokim procentima pobednika. Najispravnije ga je tretirati kao podržavajući vizuelni indikator, a ne kao presudan dokaz.

11. Model konačne mešavine

Model konačne mešavine u Kuli daje jasno sumnjivu, mada manje ekstremnu sliku nego u Bajinoj Bašti. Prema priloženom izveštaju prevare, biračka mesta se dele u tri klase: 10 mesta “bez prevare”, 24 mesta “priraštaj prevare” i 6 mesta “ekstremna prevara”. Prosečna izlaznost i prosečan udeo pobednika rastu kroz te klase: grupa bez prevare ima prosečnu izlaznost 68,1% i udeo pobednika 42,3%; klasa priraštajne prevare ima 72,8% izlaznost i 50,1% udeo pobednika; a klasa ekstremne prevare ima 74,2% izlaznost i 63,3% udeo pobednika. Ukupni modelom procenjeni udeo prevare iznosi 0,7511, što znači da je oko 75,11% glasova pobednika povezano sa sumnjivim klasama po logici modela.

Vrednosti ocenjenih parametara u skladu su sa istom strukturom. Najveći klaster/grupa je priraštaj prevare (Pi = 0,542), zatim klasa bez prevare (Pi = 0,290), pa klasa ekstremne prevare (Pi = 0,169). Srednja izlaznost i srednji udeo pobednika rastu od regularne ka ekstremnoj klasi upravo onako kako bi se očekivalo po Mebane-ovoj logici. U interpretativnom smislu, priraštaj prevara odgovara umerenijim, ali sistematskim oblicima izbornog iskrivljenja, dok ekstremna prevara odgovara koncentrisanijem naduvavanju rezultata pobednika u uslovima vrlo povoljne kombinacije izlaznosti i podrške. Kula dakle ne izgleda tako ekstremno kao Bajina Bašta, ali i dalje izgleda visoko sumnjivo u okviru modela konačne mešavine.

Naravno, metodološki oprez ostaje nužan. Procena “udela prevare” ne sme se tumačiti kao doslovni pravni broj lažnih glasova. To je modelom izvedeni sažetak o tome koliki deo glasova pobednika je povezan sa latentnim sumnjivim klasama pod pretpostavkama samog modela. Ipak, procena od 75,11% prevelika je da bi bila olako ignorisana. Ona čini model konačne mešavine jednim od najsnažnijih indikatora upozorenja u slučaju Kule.

12. Zaključak

Podaci i priprema

Ovaj izveštaj analizira podatke po biračkim mestima za lokalne izbore 2026. u Kuli koristeći višemetodski okvir izborne forenzike. Analiza kombinuje korelacionu matricu, regresione modele, grafikone izlaznosti, Klimekove krive, izborne otiske prstiju i model konačne mešavine. Pošto Kula ima 40 biračkih mesta, svaka metoda zahteva interpretativni oprez, naročito mali uzorak grafički i latentno-grupni alati. Ipak, zbirna struktura dokaza ostaje analitički značajna.

Izlaznost i osvojeni glasovi

Veća izlaznost izgleda da je više koristila vladajućoj listi nego glavnoj opoziciji. Ključne korelacije su r = 0,44 za vezu izlaznosti i %SNS, i r = −0,43 za vezu izlaznosti i %Glas. Vladajuća i opoziciona lista same su gotovo savršeno inverzne (r = −1,00), što potvrđuje ekstremno polarizovanu lokalnu trku.

Glasanje van biračkog mesta i osvojeni glasovi

Glasanje van biračkog mesta ukazuje u sumnjivom smeru, ali manje odlučno nego u Aranđelovcu ili Bajinoj Bašti. Korelacije su 0,44 sa vladajućom listom i −0,44 sa glavnom opozicijom. U regresionim modelima koeficijent je pozitivan (1.758), ali u završnoj specifikaciji ne izlazi naročito snažno značajan, što sugeriše sumnjiv, ali ne potpuno izolovan kanal.

Nevažeći glasački listići i osvojeni glasovi

Nevažeći listići nisu među najjačim forenzičkim indikatorima u Kuli. Njihova korelacija sa vladajućom listom jeste negativna (r = −0,25), a regresioni koeficijenti takođe negativni, ali nijedan nije statistički dovoljno snažan da bi podržao robustan Mebane-ov zaključak. Za razliku od Bajine Bašte, nevažeći listići ovde ne deluju kao centralni sumnjivi mehanizam.

Regresioni forenzički alat zasnovan na izlaznosti u tradiciji ruske škole

U dodatnoj proveri zasnovanoj na pristupu ruske škole izborne forenzike, Kula pokazuje jedan od najsnažnijih signala upozorenja vezanih za izlaznost u celoj analizi. Ocenjeni koeficijent nagiba za vladajuću listu iznosi \(\beta = 1.12\) i visoko je statistički značajan, što znači da je veća izlaznost bila povezana sa neverovatno velikim rastom podrške vladajućoj strani u odnosu na broj upisanih birača. Takav rezultat je teško uskladiti sa normalnom logikom slobodnih i poštenih izbora, jer sugeriše da je vladajuća lista od dodatne izlaznosti dobijala više glasova nego što bi to bilo matematički verovatno u regularnim uslovima. Opoziciona lista jeste pokazala negativan nagib, ali bez statističke značajnosti, pa glavni zaključak ovog alata ostaje jasan: u Kuli je izlaznost delovala kao izrazito asimetričan kanal koji je nesrazmerno koristio vladajućoj strani.

Grafička analiza dobijenih glasova prema izlaznosti

Grafička analiza izlaznosti deluje sumnjivije nego što bi se zaključilo samo na osnovu prostih korelacija. Odnos između izlaznosti i udela pobednika statistički je značajan u svim osim jednim od pet prikazanih izbora, a lokalni izbori 2026. pokazuju izrazito negativan i visoko značajan odnos između izlaznosti i udela opozicije. To je jedan od važnijih signala upozorenja u slučaju Kule.

Kumulativni procenat glasova pobednika prema izlaznosti

Klimekove krive su previše krhke da bi same nosile snažnu tvrdnju, zato što je broj biračkih mesta mali. Mogu doprineti opštem utisku, ali ne treba im pripisivati presudnu težinu.

Izborni otisci prstiju

Nalaz izbornih otisaka prstiju zaslužuje pažnju, posebno zbog izdužene „mrlje“ prema visokim procentima pobednika i zbog uporednih promena oblika kroz ranije izbore. Sam za sebe nije presudan, ali se uklapa u širi sumnjivi obrazac, a ne protivreči mu.

Model konačne mešavine

Model konačne mešavine je snažno sumnjiv. Većina biračkih mesta nalazi se u klasi priraštajne prevare, uz dodatnu klasu ekstremne prevare, a ukupna procena “udela prevare” iznosi oko 75,11%. To je metodološki kvalifikovano, ali analitički ozbiljno upozorenje.

Sveopšta procena

Kada se svi nalazi čitaju zajedno, rezultati za Kulu daju ozbiljne osnove za sumnju da lokalni izborni rezultat nije nastao u uslovima pune ravnopravnosti i neutralne konkurencije. Najsnažniji sumnjivi elementi jesu grafički obrazac vezan za izlaznost i rezultat modela konačne mešavine, dok glasanje van biračkog mesta takođe ukazuje u istom smeru. Nevažeći listići su, za razliku od Bajine Bašte, manje centralni. U celini, dokazi sugerišu značajno iskrivljeno izborno okruženje, iako svi forenzički indikatori nisu jednako snažni.

13. Metodološki dodatak

Ovaj izveštaj koristi sedam komplementarnih pristupa izborne forenzike. Korelaciona analiza služi kao početni screening sistematskih odnosa na nivou biračkih mesta. Regresiona analiza proverava da li ti odnosi opstaju kada se više objašnjavajućih promenljivih posmatra zajedno. Grafikoni izlaznosti ispituju da li veća participacija nesrazmerno koristi vlasti, a šteti opoziciji. Klimekove krive procenjuju da li kumulativni rast glasova liči na demokratski plato ili na sumnjivo ubrzanje. Izborni otisci prstiju ispituju zajedničku raspodelu izlaznosti i udela pobednika, kao i oblik njihovih marginalnih raspodela. Konačno, model konačne mešavine razvrstava biračka mesta u latentne regularne i sumnjive tipove i procenjuje deo glasova pobednika povezan sa svakom klasom. Nijedna od ovih metoda nije sama po sebi konačna. Ali zajedno pružaju strukturisan okvir za procenu izbornog integriteta u malom lokalnom okruženju.